Iako se Ivanina trudnoća odvijala bez ikakvih problema u 24. nedelji je došlo do prevremenog porođaja.
"14. februara uveče je postalo jasno da ipak nije sve kako treba. Počeli su jaki bolovi... Nije bilo nikakvih nagoveštaja, niti sumnje da ovako nešto može da se dogodi. Ali sam iznenada jedno veče dobila bolove koji su trajali dva dana i koji su uveče postajali intenzivniji... Rekli su mi da je to normalno za taj period trudnoće, a ja sam tek tada postajala svesna drugog stanja", priča za Blic Vardina supruga Ivana.
Ivana je hitno prebačena u operacionu salu u kojoj je bila od devet ujutru do 19 časova. Čekalo se da li će kontrakcije prestati.
"Dvadeset četvrta nedelja nije porođaj nego pobačaj. Konstantno slušate: "Mladi ste, imaćete još dece". Šanse da beba preživi ne da nisu bile minimalne nego nisu ni postojale. Bilo je jako teško jer 24. nedelju niko ne vidi kao porođaj već kao pobačaj", kaže Ivana, koju su lekari pripremali na najgore.
Usledio je najteži momenat u životu.
"Bilo je to 15. februara, u pet i 30 časova, kada su došli da mi izmere temperaturu. Pukao mi je vodenjak, i shvatila sam da nema povratka. Slušate danima da dete neće preživeti i kada porođaj krene, onda se mirite sa činjenicom da rađate mrtvu bebu. Uspela sam samo da Ratku pošaljem poruku".
Proslavljeni košarkaš otkriva da mu je supruga napisala: "Mnogo mi je žao".
Milica se rodila sa svega 710 grama i bila je dugačka 30 centimetara.
Prava drama nastala je u momentu kada su saznali da beba mora da se operiše na Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj.
"Video sam je tada izbliza prvi put. Nisam očekivao da je toliko mala", priseća se Ratko.
Lekari su im saopštili da su šanse da Milica preživi minimalne.
Operacija je odložena jer se krv nije zgrušavala pa je postajala mogućnost da beba iskrvari.
"Svi organi su počeli da gube funkciju, osim srca koje je pri rođenju bilo najslabije. Disala je uz pomoć aparata. Davali su joj lekove jer je trpela užasne bolove. Pitao sam: "Što je mučite?". Da smo u Americi, pitali bi nas da je skinu s aparata", dodaje tata.
"Čekate da se desi najgore. Pitaju vas da li hoćete kremaciju ili ne...", kaže.
Sa knedlom u grlu otkrili su da su birali kovčeg i da je mama imala samo jedan zahtev, da odabere haljinicu u kojoj će sahraniti ćerku.
U petak i subotu prognoze su bile očajne, ali u nedelju se dogodilo čudo.
"Zvali su me sa Instituta i rekli da je beba stabilno. Prekinula sam vezu i rekla mužu da ih nazove jer su sigurno pogrešili. I njemu su poručili da je beba dobro i da je kakila. Na pitanje kako se to dogodilo, odgovorili su: Čudo".
Posle čuda sve je krenulo nabolje. Bilo je, doduše, varijacija, ali se njeno stanje stabilizovalo, a mama i tata su slavili svaki milimetar hrane koji je pojela. Kada je došla do pet milimetara, sreći nije bilo kraja.
Kada su im nakon tri meseca rekli da mogu da je posete, to osećanje je bilo više od sreće.
"Skakali smo, urlali, vrištali, tresli smo se, morali su da nas smiruju", priča u dahu mama.
Pobedila je sve i sa 2.325 grama je s roditeljima napustila Institut za neonatologiju i otišla kući.
Mesečne kontrole pokazuju da je beba heroj zdrava kao dren, a vaga da je teška pet kilograma.
"Naša borba i dalje traje. Milicu čeka još jedna operacija, ali je najbitnije da ona nije sama, ima nas, naše roditelje, sestru Elenu i brata Marka", ističe Ivana.
Kurir sport/ Blic
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
