- Njega (Bodirogu) je 1989, ili 1988. doveo Krešimir Ćosić. On je već tada osetio i video da će to biti veliki igrač. No baš u tom periodu je došlo do tog nesretnog rata. Početkom 1991. kad je svima bilo jasno da će doći do rata, njegov stariji brat je došao po njega u Zadar da ga odvede - počeo je Marin.
Marin je tokom osamdesetih i devedesetih bio vođa jedne od poznatih navijačkih grupa u Hrvatskoj "Tornado" koja prati utakmice Zadra.
- Došao sam kući umoran sa posla, ručao, prilegao i neko mi je pozvonio na vrata od stana. Mama mi je pokucala na vrata i rekla da me neko traži na vratima. Obukao sam na brzinu trenerku i kućne papuče i tamo sam video mog prijatelja, košarkaškog menadžera Hrvoja Ciketića.
Kaže: Boro, jedini ti možeš da pomogneš, Tornado se skupio ispred Jazina i žele tući Bodirogu i njegovog brata. Čekaj da obujem patike i majicu i idemo - priča "Poštar".
Jedna grupa navijača Zadra je krivila Bodirugu za sva dešavanja za vreme rata iz razloga što je prosto bio Srbin.
- Ispred Jazina sam video Butu i ekipu, njih pedesetak koji su držali kamenice u rukama. Pošto sam imao jak autoritet među njima, sve sam ih poslao kući.
Rekao sam: nemojte se sramotiti, pustite momka, dečko ništa nije kriv.
Uglavnom, poterao sam ih. On i brat su se sretno vratili u Srbiju, ali dugo godina nakon toga, on je postao najbolji i poznati evropski košarkaš - priča Marin.
Nekoliko godina kasnije njih dvojica su se sreli, samo što Bodiroga tada nije znao ko je Bora Poštar, ali Bora je dobro znao Bodirogu.
- Dejane, je l' možeš da se setiš ovog gospodina? To ti je Bora, vođa Tornada, vodio je još kad si ti bio ovde. Dejan ga je šapćući pitao: je li bre, je li to onaj što bije sudije? Aludirajući na jednu utakmicu kad se desio prekid.
Rekao sam mu: da, ja sam taj što bije sudije, ali nisam hteo da mu kažem da sam i onaj koji ga je spasio kad ga je brat odvodio iz Zadra. To nisam hteo - ispričao je Marin.
Kurir sport
