- Prijatelji smo više od 30 godina, osećam da učimo jedan od drugog, poredimo se, iako svako ima svoj sektor delovanja. Ove godine je učinio mnogo, neverovatna je snaga njegove porodice. Želim mu da nastavi ovako, njegova hrabrost i snaga su odavno poznati, ceo svet ga zna. Želim mu i sa profesionalne strane da nastavi ovako, napravio je vrhunski posao sa Bolonjom.
Bilo je reči i o svojim trenerskim poduhvatima.
- Trudim se da napredujem svakog dana, to je deo mog karaktera. Ako trener kaže da je srećan, on indirektno šalje poruku da je relaksiran, a to ne daje rezultate, moramo uvek da budemo željni napretka, do poslednje sekunde utakmice.
Govorio je Đorđević i o uglu trenera koji je nekada bio igrač.
- Imao sam video poziv u kom sam razgovarao sa drugim trenerima, kada sam imao 18 godina, posle utakmice u kojoj sam ubacio 20 poena, došao bih kući pun satisfakcije, a umesto pohvale oca, on bi mi nabrojao šta sam sve loše uradio, spuštao me je na zemlju. Zbog tog razloga ja tražim uvek najbolje od sebe i ljudi koje znam, to je suština da bi pobeđivao, ne smeš nikada da budeš zadovoljan.
Đorđević je opisao i zašto se ne može igrati košarka na otvorenom.
- Nije to moguće, sa fizičke i atletske tačke gledišta, zbog vrućina i rizika od povreda. Ako igrate napolju, igrate na betonu, rizik od povrede je preveliki. Protiv sam toga, to je na 3x3 terenima moguće, druga je vrsta sporta, igra se na određenoj površini, sa drugačijim pravilima, u 5x5 je drugačije.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
