Partizan je bio nadomak ispunjenja godinama sanjanog cilja, povratka u Evroligu. Ekipa je u trenutku kada je korona prekinula bajku igrala fenomenalno, bila je prva na tabeli ABA lige i obezbedila četvrtfinale Evrokupa, ali ti mečevi protiv Uniksa nikada nisu bili odigrani.
Trinkijeri i njegova četa su, upravo zbog koronavirusa, ispali najveći gubitnici u evropskoj košarci, imali su sve, a dobili malo.
- Ponekad se probudim usred noći i razmišljam o toj sezoni. Napravili smo mnogo dobrih stvari. Igrali smo vrhunsku timsku košarku. Bio sam jako, jako srećan. Pitali su me mnogo puta zašto sam otišao, nikad nisam hteo da pričam o tome. Jedino što ne želim je da štetim Partizanu. Ako bih sada pričao o tome, onda bih štetio klubu. To sada nije aktuelno, nećemo o detaljima. Mislio sam da je bolje da neko gađa mene. Bio sam u Rusiji, Grčkoj, Italiji i Nemačkoj, mnogo godina radim, ali moje iskustvo iz Partizana je najvažnije u karijeri. Bilo je, a i sada je nezaboravno. Žao mi je. Imam neke granice i principe. Ne mogu zahtevati principe od igrača, ako ih ja nemam. Kada imaš neke principe, do neke granice možeš ići na kompromis, ali ne na sve. Još uvek mi je jako žao - rekao je Trinkijeri za ATV.
Partizan je za njega klub sa posebnom težinom.
- Školu Partizana niko nema, to se vidi svaki dan, na putovanjima, na terenu, na treningu, na sastanku... Meni je sjajno u Partizanu, sa navijačima i igračima. Pricamo uvek o Partizanu i uvek ću biti zaljubljen u taj klub. Grb Partizana mi je istetoviran na srcu. To je škola koja je nazaboravna. Najveća snaga kluba su navijači, jer izvuku 30 posto više - rekao je Trinkijeri.
Često se dasa poreti Trinkijerijeva ekipa sa onom koju sada vodi Željko Obradović, neki su sklini mišljenju da je tada čak igra bila konkretnija.
- Sada imaju najboljeg trenera na svetu, daleko najboljeg. To će biti sve OK. Za svaki proces je potrebno vreme. Ja sam došao u najgorem trenutku. Sećam se, prvu utakmicu igrali smo protiv Mege, sedam dana ranije izgubili su ubedljivo od Zadra kod kuće. Svaki dan smo hteli dodati nešto novo, hteli smo biti bolji. Voleo bih da svi igrači Partizana koji su bili sa mnom budu poštovani da su sve dali za klub, jer je ona ekipa igrala sa srcem svaki dan za svoje navijače - rekao je bivši trener Partizana.
Skoro pola tima Bajerna je sa prostora bivše Jugoslavije, a kompletan stručni štab, izuzev Dezmonda Grina, govori na našem jeziku.
- Nikad dosta naših, košarka je sa Balkana - zaključio je Trinkijeri uz osmeh.
Kurir sport / ATV
NE PROPUSTITE
