Posle leta iz Plovdiva, u karijeri Dragutina Topića se sve promenilo. Nacija je dobila istinskog atletskog heroja od koga se očekivalo da već u Splitu pokaže da je spreman za najveća ostvarenja. On je u Splitu lagano prebrodio kvalifikacije, a na dan finala Poljud je bio rasprodat, publika je došla da podrži novog sportskog junaka u pohodu na zlatnu medalju.
Fantastičnim skokom, Dragutin je prosto preleto preko letvice postavljene na 234 centimetara, obezbedio najsjajniju medalju, a onda sjajan skok proslavio čuvenim “pucanjem“.
Topić je sigurno preskako sve visine do 228 centimetara, a onda uz malo mučenje iz drugog pokušaja savladao je i 228 centimetara. Nošen velikom podrškom publike, popularni Top se posle “krize” na 228, podiže već na visini od 231 centimetar, koju preskače iz prvog pokušaja i tim skokom se vraća na poziciju koja je donesila medalju.
Usledio je potom skok na visini od 234 centimetara, koji je ostao do danas u pamćenju svim ljubiteljima atletike od Vardara do Triglava. Fantastičnim skokom, Dragutin je prosto preleto preko letvice postavljene na 234 centimetara, obezbedio najsjajniju medalju, a onda svoj sjajan skok proslavio čuvenim “pucanjem“.
Njegovo radovanje je tumačeno kako je kome odgovoralo u tom momentu, a svoju legendarnu proslavu skoka koji mu je doneo evropsku krunu objasnio je i sam Dragutin Topić mnogo godina kasnije:
“U to vreme sam sa svojim trenerom Mihajlom Švrakom čitao knjigu o možda i najpoznatijem japanskom samuraju koja se zove “Musaši“ i bio sam jako inspirisan njom, tako da taj pokret koji sam izveo, nije bilo pucanje iz pištolja, već vađenje mača iz korica i pobeda nad nevidljivim neprijateljem… To je bio moj i Mikin tajni jezik.”Fantastičnim skokom u Splitu, Dragutin Topić je obezbedio priznanja za sportistu 1990. godine u Jugoslaviji i za najboljeg mladog sportistu planete i upisao svoje ime u istoriju jugoslovenske i evropske atletike.
