Tekvnodo klub Galeb organizovao je 24. po redu Kamp na kom su učešće uzeli takmičari iz 26 zemalja sveta. Dve nedelje napornog rada, ali i primetnog uživanja učinile su da svi učesnici iscrpljeni i nasmejani napuste Vrnjačku Banju. Puni novih znanja i iskustava, te bogatiji za neka nova poznanstva i nekih novih tekvondo znanja.
Još jednom su organizatori odradili posao za čistu desetku, a vrhunski svetski treneri, dvojica zvanično najbolji na svetu, preneli su svoje ogromno znanje takmičarima. Kako već izgrađenim šampionima, tako i onim najmlađim učesnicima kampa. Jedan od njih, naš Dragan Jović, koji je i orgnizator kampa zadovoljan je odrađenim u protekle dve nedelje.
- Ovo je 24. kamp po redu, a 13 u Vrnjačkoj Banji tako da smo sve mane, kojih je doduše bilo malo, ispravljali godinama uazad i napravili smo kamp u kom uživa oko 500 boraca iz 26 zemalja sveta. Učešće su uzeli takmičari koji su grand pri kvalitet, došli su na pripreme za predstojeća takmičenja. Ništa manje važni su i kvalifikanti za Olimpijske igre mladih koji su došli iz nekoliko zemalja kako bi se spremali za Argentinu. Tu su takmičari Meksika, Hrvatske, Grčke, naši mladi olimpijci koji pokušavaju da dignu formu na još viši nivo kako i što spremniji otišli u Argentinu u oktobru.
Gledajući su sa strane svaki sparing deluje kao da je meč, tj. da niko nikoga ne štedi. Da li je to stvarno tako?
- Deluje i oni to rade. Imamo opremu koja štiti od povreda, ali i neku vrstu kontrole jer nisu svi na istom nivou. Imamo neke koji još nisu u nacionalnom timu i onda kad mu zapadne neki reprezentativac svakako ga neće povrediti. Radimo na taktici i novim tehnikama i evo za ove dve nedelje smo usvojili dosta novih stvari, preneli smo zavidno znanje, vidim da su ljudi zadovoljni i da između treninga uvežbavaju ono što se radilo prethodnih dana.
Vidimo da je stalno tu i doktorka Snežana Banković, a pored treninga videli smo i seriju predavanja takmičarima. Zapravo ste o svemu vodili računa.
- Mi bez doktora nigde ne idemo. Ovo je kontaktni sport i doktor mora stalno da bude tu. Imali smo predavanja sportskog psihologa Marije Pavlović. Vrlo česta tema kod naših sportista je strah od poraza i na tu temu smo dali mnoge odgovore. Zatim koji je značaj trenera i šta sve roditelji treba da predstavljaju kod sportiste, koja je njihova uloga u celoj priči. Napravila se dobra atmsofera sa više strana, treneri su uzeli učešće zajedno sa takmičarima i mislim da su iz toga izvukli dosta korisnih stvari. Imali smo i predavanje sa nutricionistom Monikom Vargom na temu skidanja kilaže, zdrave ishrane i održavanja kilaže na duže vreme da ne šteti zdravlju. Mnogi imaju neke dijete koje su trenutne i koje su štetne i koje ne preporučujemo svojoj deci, a onda neko kaže da to radi sportista koji nije njegov. Ne želimo da ugrozimo zdravlje nijednog sportiste, moraju da znaju šta sme da se jede u koje doba dana, pred takmičenje, koliko vode da unesu... Tako smo zatvorili kompletnu tekvondo infrastrukturu koja nije samo borba. Sve ono što čini sportistu i što mu pomaže da bude bolji je ovde to pokazano i na najbliži način približeno. Ima ovde i kadeta koji ne mogu i ne treba sve teme da razumeju, ali smo ih zvali da slušaju predavanja i na vreme počnu da se upoznaju o tome.
Koliko ovaj kamp znači za sprski tekvondo?
- Za srpski tekvnodno praktično znači veoma malo jer klubova iz Srbije gotovo i da nema ovde. Ako izuzmemo Galeb, nemamo više od desetak naših sportista, što je zapanjujuće. U svakom slučaju nama nije potreba da nekoga molimo da dođe na kamp jer smo već prebukirani i sto ljudi smo odbili jer nije bilo mesta, ali ostaje žal što naši klubovi nisu tu jer su mogli da prime dobra znanja i dobra isksutva. Pored mene, bio je tu i Sead Kalife iranski stručnjak koji je prošle godine proglašen za najboljeg trenera svetskog kupa. Jednostavno je, napredak ne sedi kod kuće. Jednostavno ne možete da skočite stepenicu iznad i uzmete medalju, a da pri tom ne usvajate nova znanja. Svako ovde dođe da vidi nešto novo i to je mene kao sportsitu pogodilo kada se radi o sprskom tekvondou.
A koliko znači za samu Srbiju budući da je “pola sveta” došlo da radi kod nas?
- Verujem da je dobro. Ako svake godine imamo tri do tri i pohiljade noćenja usred leta u Vrnjačkoj Banji i imamo ljude koji dolaze iz Meksika, Brazila, Amerike, Kanade, pa sve tamo do Irana, Omana, Iraka, Egipta... Evropu i ne pominjem jer je normalno da nam dolaze Enlezi, Nemci, Španci, Portugalci itd. Kažem 26 zemalja nije uopšte mala brojka i verujem da je dobro za Srbiju. Iskreno sam vrlo zadovoljan disciplinom koju smo postigli, veliki broj ljudi u svim uzrastima, treba do dovesti u red. Nekima je ovo malo mesto, a nekima je izlaz u svet, ali su svi očarani lepotom Vrnjačke Banje. Imamo sjajne uslove i nećemo menjati ono što valja.
Koliko našoj deci kad porastu znače poznanstva koja su stekli na kampu?
- Kad smo počeli da radimo kamp prvo smo želeli da ih socijallizujemo, da nauče da se druže i vide da ima i druge dece, da nisu najvažniji na svetu. Da ima onih koji žive teže ili bolje od njih, onih koji su bolji ili lošiji od njih. Tu je disciplina, ovo je međunarodni kamp i “naterani” su da svaki trening slušaju na engleskom. Imamo tu i Špance koji nas pomalo uče španski, tu su razne kulture, hrana koju koriste. Prate se svi, gledaju ko šta jede... Verujem da im koristi sve ovo, imamo i nekoliko primera gde se deca godinama dopisuju i jedva čekaju kamp da se ponovo vide. Znam da će im to uvek ostati, da će se sećati kako su rasli, kako su se dopisivali, družili... šta im je bilo interesantno u kom periodu.
Videli smo i da ste, s vremena na vreme, “izmešali” sve starosne kategorije i da su svi to veoma lepo prihvatili...
- Napravio sam ovde radionicu gde su svi šampioni pored Milice Mandić, Tijane Bogdanović, Vanje Stanković uključeni i svetski prvaci iz Meksika, Irana, Brazila koji su sa mlađim uzrastima imali jednu vrstu dijaloga gde su deca mogla da ih pitaju sve što se tiče njihovog bogatog sportskog iskustva. To je prava retkost jer na kampovima obično imamo jedno do dvoje sportista vrhunskog kalibra. A ovde imamo tri olimpijske medalje, Hedaja iz Egipta, Tijana iz Rija, Milica iz Londona, pa mnogo svetskih, PanAmerikan ili azijskih medalja i to je lepo iskustov za decu. Vidim da su Grci najviše oduševljeni. Ta iskustva su sigurno doneli jednaku količinu koristi kao i treninzi koje su ovde radili.
Sledeći kamp je jubilarni, spemate li nešto specijalno i razmišljate li o promeni lokacije?
- Nikako. Kamp ostaje u Srbiji. Imaćemo prvi zimski Galebov kamp pre Božića, a što se tiče jubleja... Nismo još razmišljali, ali je svakako dobra ideja pa ćemo na tome da poradimo - zaključio je Jović.
Kadeti, juniori i seniori bogatiji su napustili Vrnjačku Banju, a svi su se složili da ne mogu da dočekaju narednu priliku za druženje i učenje novih stvari o sportu kojim se bave. A od Galebovog kampa za to nema boljeg mesta.
Kurir sport
