Svakakve sam scenarije imao u glavi kada sam razmišljao o dolasku u Split, ali ono što mi se dogodilo posle nepunih sat vremena u gradu nisam ni zamišljao.
Rođen sam u nezgodno vreme, najnezgodnije za jednu u nizu od bivših država sa naših prostora.
U Hrvatskoj nikada nisam bio, nisam čak ni imao priliku da prođem kroz komšijsku državu na putu ka nekoj daljoj destinaciji.
Sada je destinacija bila Split, a povod Evropsko prvenstvo u vaterpolu.
Sa lica mesta ćemo da ispratimo naše Delfine u završnici turnira, a ne bi bilo loše ni da se uživo pruži podrška Dejanu Saviću i njegovoj mladoj i većinski neiskusnoj ekipi kada je reč o utakmicama za reprezentaciju na velikim takmičenjima.
Stigao sam u ovaj, na prvi pogled, lepi grad u subotu. Pripreme za prvi odlazak u Hrvatsku nisu izgledale ni za dlaku drugačije od priprema za odlazak u bilo koju drugu državu.
Trudio sam se da ne razmišljam o potencijalnim problemima na koje bi mogao da naiđem, iako su oni bili negde sakriveni u mojom glavi.
Povremeno su se javljali čisto da me opomenu da bi valjalo da obratim pažnju na neke stvari i da ne "padnem" na gluposti kao što bi, na primer, mogla da bude majica koja na rukavu ima malu zastavu Srbije na koju sam skroz zaboravio.
- Pa, 2022. je godina, ne moramo da se volimo, ali valjda smo prevazišli takve stvari - govorio sam sebi.
Ali, dva dana pred put, reči jednog kolege iz druge redakcije, znatno su promenile moje razmišljanje.
- Nemoj puno da pričaš tamo. Ne zezam se. Ja sam u Split isto išao poslom i za dlaku izbegao veći problem - rekao mi je i naterao na razmišljanje.
To mišljenje me je dalje dovelo do razgovora sa drugim kolegom koji se dogodio više od mesec dana pre mog polaska.
Kolega je dosta stariji od mene, a u Hrvatsku je išao kad sam ja imao devet ili 10 godina. On i čitava ekipa su fizički napadnuti nasred ulice.
A, kako onda da se ne setim napada na vaterpoliste Crvene zvezde 2019. godine? Jedan od sportista je bežeći od lokalnih huligana skakao u more kako bi sačuvao glavu.
Međutim, prvog dana sam video toliko turista, da se čini da su lokalci ovde ozbiljna manjina.
Splićani koje sam sreo bili su izuzetno ljubazni i s oduševljenjem su prihvatali činjenicu da sam prvi put u njihovoj zemlji. Dobio sam gomilu saveta za kretanje po gradu. Gde mi je i kako najbolje da idem, gde je dobra hrana, gde skupa...
Ali, jedan lokalni stanovnik je odlučio da mi na originalan način poželi dobrodošlicu.
Bila je to ptica, žao mi je samo što nisam video koja, ima valjda negde vazdušna puška da se kupi...
Šetajući uskim ulicama u centru Splita, na mene je pao ptičji izmet.
Malo je falilo da padne posred glave, ali je precizni mahač krilima ipak, za dlaku promašio i pogodio rame, a u jednom udarcu je stradao i ranac.
Gazda smeštaja u kojem boravim se naravno dobro ismejao, kao i brojni turisti, ali i Hrvati koji su mi govorili kako će mi to doneti sreću.
Iz oka "neutralnog" posmatrača je verovatno zanimljivo bilo da vidi ljude oduševljene onim što mi se desilo misleći da je to dobra stvar naspram mene jedinog koji definitivno nisam bio srećan.
Sve sam to na kraju prihvatio, a ako je stvarno sreća, iz srca je prebacujem na Dejana Savića i momke!
U nedelju od 20.30 časova naši vaterpolisti igraju protiv Francuske za plasman među osam najboljih, a ukoliko ispune očekivanja i potvrde da opravdano nose ulogu favorita, u četvrtfinalu čeka Italija.
E, to će već biti ozbiljan protivnik...
Do tada, izvinjavam se roditeljima koji decu uče da gledaju ispred sebe dok šetaju, jer ako me sretnu sa mališanima, neću gledati na put, već na krovove...
Kurir sport / Aleksandar Knežević
NE PROPUSTITE
