Jedan od najperspektivnijih mladih MMA boraca Ognjen Mićović (19), došao je skoro sa Evropskog prvenstva iz Italije, donevši Srbiji srebrnu medalju.
- Privilegija je predstavljati svoju zemlju, prepun sam emocija. Svestan sam da sam napravio veliki uspeh, obzirom da imam 19 godina i ovo smatram prvim ozbiljnim stepenikom u svojoj karijeri. U naredne dve godine plan je da budem prvak sveta - samouvreno priča Mićović za Kurir.
Istakao je da je kao dete trenirao različite sportive, te da je sve vreme pokušavao da se pronađe.
- Pre nego što sam otkrio MMA, najduže sam trenirao kik-boks. Proglašen sam najboljim kadetom u svim kategorijama 2018. godine, obzirom da sam imao 38 mečeva bez poraza. Iste godine bio sam evropski šampion - rekao je Mićović i dodao: - U međuvremenu MMA je počeo da izbija u prvi plan, kada su borilački sportovi u pitanju i hteo sam da pokušam. U taj svet me je uveo Aleksandar Ilić Džoker i spojio sa Savom Lazićem, koji mi je i dan danas trener.
MMA važi za prilično brutalan sport, pa smo pitali Ognjena kako on to komentariše.
- U prirodi muškarca je da želi da bude alfa mužjak, ali naravno to ne može biti svako. Pa tako i ovim sportom ne može svako da se bavi i to je možda ono što me privlači. Međutim, zabluda je da je sve u snazi, iza borilačkih sportova postoji čitava filozofija i najbolji mogu biti samo oni koji to shvate i uspeju tu filozofiju da primene. Takođe, koliko ste jaki fizički toliko morate biti i mentalno, jedno bez drugog ne daje rezultate - navodi Mićović i dodaje: - Kao i u svakom sportu, disciplina se podrazumeva. Mislim da je neophodno imati taj šampionski gen ali njegov potencijal se pokazuje samo uz naporan rad. Ali, ako postoji dovoljno želje, rada i upornosti, uspeh ne može izostati.
On ističe da svaki borac ima nešto specifično po cemu je zanimljiv publici, što je takođe važno:
- Ljudima su gladijatorske borbe bile interesantne od kad je sveta i veka.
Osvrnuo se i na utiske sa evropskog prvenstva i rekao da je zadovoljan, ali da neće stati na tome.
- Bilo je jako uzbudljivo pojaviti se na jednom tako ozbiljnom takmičenju koje je imalo je sve segmente profesionalne organizacije. Lagao bih kad bih rekao da me poraz u finalu nije pogodio. To je ujedno bio i moj prvi poraz u karijeri, ali kada su se stvari malo slegle, shvatio sam da biti drugi od 16 takmičara, kao i ukupan skor od tri pobede i jednog poraza, nije ni malo loš rezultat. Takođe, iskusniji ljudi su me naučili da na poraz treba gledati kao na lekciju. A rečeno borilačkim rečnikom, nije me prebio, bila je sudijska odluka - rekao je kroz smeh mladi borac i napomenuo da ce mu to biti motivacija da bude još bolji. Na pitanje da li ima podršku porodice i koliko mu je ona važna, navodi da su uz njega na svim takmičenjima:
- Imam ogromnu podršku svoje porodice i moram da kažem da je to ozbiljan vetar u leđa. U pripremnom periodu roditelji mi omogućavaju sve, počevši od najkvalitenije ishrane do masaža i drugih vidova oporavka. Znam da mogu da računam na njih u svako doba i to je veliko mentalno rasterećenje.
Mladi borac završava priču o svom iskustvu i planovima za budućnost, a mi mu od sveg srca želimo da ih ostvari i održi obećanje da ce biti prvak sveta. Put do finala nije bio lak, na njemu je pobedio najvećeg favorita, koji je u timu Konora Mekgregora.
- Prvi protivnik mi je bio Bugarin, bivši prvak sveta u rvanju i taj meč mi je bio najteži. Bio je izuzetno jak i spreman, ali je, kao i ja, verovatno istraživao potencijalne protivnike i znao je da sam bolji u stendapu, sve vreme je pokušavao da me obori. Sledeći protivnik bio je Danac, nosilac crnog pojasa u tekvondu, koga sam pobedio u prvoj rundi gušenjem. Prišao mi je posle meča i čestitao, rekavši da nije radio sa jačim borcem u stendapu. Usledio je meč sa najvećim favoritom Irske, koji je u timu Konora Mekgregora. On je ušao u oktagon prilično nadmeno, mešutim, njega sam dobio ekspresnom završnicom za 30 sekundi (RNC). U finalu sam se susreo sa Dagestancem, koji se bori za Finsku, i taj meč je dobio on sudijskom odlukom. Sve u svemu, bilo je to jedno veliko iskustvo - objašnjava Mićović.
On je u kik-boksu ostvario fantastične rezultate, 12 puta bio je prvak Beograda, pet puta državni šampion, dva puta šampion Balkana i jednom evropski šampion. Na jednom od najjačih organizacija - grappling ADCC, osvojio je zlato, internacionalnu medalju.
Nije mi prioritet ime organizacije, već koliko me poštuju kao borca
Mićović na budućnost gleda optimistično i otkriva za Kurir gde planira da nastavi karijeru.
- Kada pomislimo na sam vrh MMA, pomislimo na UFC. Međutim, nekada znaju baš da potcene borce, finansijski. Na primer, Nganu je u borbi za pojas dobio oko 500.000 dolara, šo je sramno mala cifra, dok drugi dobijaju milione. Verovatno se vode time da dolazi iz Afrike, iz teških životnih uslova i da će prihvatiti taj novac što nije fer - kaže Mićović i dodaje:
- Neće mi biti prioritet ime organizacije već uslovi koje će mi ponuditi i pokazati koliko me poštuju kao borca.
Iva Ogarević / Kurir sport
NE PROPUSTITE
