Na današnji dan, 2006. godine napustio nas je Srđan Knežević. Legendarni komentator RTS i kolumnista Kurira.
Rođen je 18. novembra 1955. u Novom Sadu, a Rusku gimnaziju završio je u Budimpešti. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1978. godine, posle čega se zaposlio na TV Beograd.
Srđan Knežević bio je oličenje dobrote i profesionalizma. Njegovi prenosi rukometnih utakmica, ali i ostalih sportskih događaja, pre svega fudbala i atletike, koje je radio i danas se prepričavaju i govore kakav je izuzetan novinar bio, omiljen u javnosti i među svojim kolegama.
Srđan Knežević unosio je sebe i svoje emocije u svaki prenos. Posebno je bio upečatljiv prenos rukomentog meča Jugoslavija - Hrvatska (27:24), 1996. godine na EP u Španiji.
Šta se posle te utakmice dogodilo Srđanu Kneževiću, autoru ovog redova otkrio je Nenad Peruničić, legenda srpskog rukometa u svojoj životnoj ispovesti.
- Duel sa Hrvatima na EP 1996! Bio je to prvi duel posle rata, bilo koje dve sportske reprezentacije. To je nosilo jednu ogromnu težinu. Nije bilo, niti je moglo biti mržnje prema dojučerašnjim kolegama, samo emocije, njihove i naše. Odigrali smo mnogo dobro tu utakmicu i na kraju pobedili rezultatom 27:24. Otišli smo u polufinale, a Hrvati nisu prošli grupu. Tri meseca kasnije Hrvati su posle debakla na EP postali olimpijski prvaci. To govori o njihovoj, ali i našoj snazi.
Nastavio je Nenad Peruničić u razgovoru za Kurir pre dve godine.
- Tu utakmicu naš narod pamti po antologijskom prenosu pokojnog Srđana Kneževića. Bio je poseban čovek i originalan komentator. Njegova strast, emocija i ljubav prema rukometu, to je bilo nešto neverovatno. On za nas, i mi za njega, kao jedno. Taj duel sa Hrvatima, prenosio je sa nabojem patriotizma i nacionalizma. Iz njega je izlazila ogromna količina emocija. Posle utakmice, pobede, bili smo srećni. Ulazimo u hotel, dolazimo kod Srđana u sobu, svi, a on plače. Mi smo mislili da plače od sreće. Kad on u tom trenutku meni kaže: - Perune, ja sam dobio otkaz! Pitam ga, kako misliš otkaz? A, on govori, zvao me je urednik RTS, i rekao zbog načina kako sam prenosio utakmicu Jugoslavije i Hrvatske. U tom trenutku sam trgao telefon, nazvao tog urednika, kojeg niti znam, niti mu se sećam imena. Dobro se sećam šta sam mu kazao, a rekao sam mu sledeće: - Nikada nijedan rukometaš reprezentativac neće davati izjave za RTS, te da ćemo usloviti da se naše utakmice ne prenose na RTS, ako se Srđan ne vrati na posao. Posle 15 minuta, zvali su Srđana. Uleteo je kod nas u sobu, grlio nas i vikao da su ga vratili na posao. Eto, to je istina!
Te iste godine Srđan Knežević odlazi na, kako se tada u medijima moglo čuti, rutinsku operaciju kičme. Lekari su utvrdili da je operacija neophodna i da se radi o diskus herniji vratnog dela kičme. Bilo je to za doček Nove 1997. godine. Nažalost, desilo se ono čemu se niko nije nadao, posle operacije Srđan Knežević je postao kvadriplegičar prikovan za kolica i zavisan od drugih ljudi. I to greškom lekara koji nikada Srđanu nije pokazao ni delić pokajanja za ono što je uradio. Teško se mirio sa takvom situacijom, želeo je da radi, a to na RTS nije mogao. Utehu je tražio u toplini porodičnog doma, uz suprugu Slavicu i ćerku Sofiju. Tada Jovica Krtinić, nekadašnji novinar i urednik Kurira radi najbolju moguću stvar, nudi Srđanu priliku da bude kolumnista Kurira i piše za nas list. Srđan oberučke prihvata ponudu, marljiv i profesionalan, kakav je uvek bio, počinje da prati najbitnije sportske događaje u zemlji i svetu, i iz svog ugla daje stručne komentare, a sve na opšte zadovoljstvo čitalačke publike. Svoju poslednju kolumnu za Kurir koja je nosila naziv " Više od igre" napisao je dva dana pre svoje smrti.
I tako je bilo sve do 18.decembra 2006. godine, kada je Srđan Knežević u 51.godini preminuo u svom domu, a srpsko društvo i novinarstvo ostalo bez velikog čoveka i vrhunskog profesionalca.
Kurir sport / Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
