Specijalni izveštač Kurira iz Melburna - Vuk Brajović
"Jesi li ti glup?", upitao je Nik Kirjos sudiju u stolici Lihtenštajna na vrhuncu drame u četvrtom setu meča sa Kačanovim, iziritiran upozorenjem da požuri sa servisom.
Kada je Nik Kirjos u pitanju, posle svega viđenog u protekle, recimo, dve godine, mislili biste da je ovo početak još jednog neopravdanog i hirovitog iskaljivanja besa na zvaničnicima teniske organizacije – teme koja se vezuje uz njega kao pertle na patikama. Ali, Kirjos je majstor da obmane, preokrene u tili čas odnos prema njemu od ljubavi ka mržnji i obratno, oduševi i razočara skoro istovremeno – a ovoga puta je, osim u izboru reči – bio potpuno u pravu.
Samo minut pre toga, po ko zna koji put, u skoro četiri i po sata dugačkom trileru protiv dragog mu člana njegove generacije dolazećih teniskih asova, Rusa Kačanova – Kirjos je na volšeban način spasao brejk loptu. Mala razlika je bila u tome što je ovoga puta izabrao da odigra paralelu iz bekhenda na mreži – uz golmansku paradu i džudo roling ulevo, i u celom tom kovitlacu koji je publika pozdravila urlikom odobravanja – raskrvario je ruku, što sudija nije video. I to je taj i takav Kirjos, okrvavljeni egzibicionista panterskih refleksa, još bržeg jezika i potpuno neprevidivog sportskog uma. Ako se uzmu u obzir sve odlike njegovog kontroverznog karaktera – potpuno je sigurno da niko ko je pratio ovaj meč nije mogao da poželi bolju zabavu subotom uveče, a oni koji su se zatekli bilo gde drugde su se živi pojeli što propuštaju ovu vrhunsku zabavnu tačku u ludom teniskom carstvu Nika Kirjosa.
Iako je u ovom maratonskom meču Kirjos imao prvu odlučujuću loptu krajem trećeg, a onda sledeću tek 2 sata kasnije – opšta zabava na terenu ceo je doživljaj učinila kraćim, dok su sekvence neverovatnih poteza koji bi se uskoro mogli naći na repertoaru nekog teniskog cirkusa nizale sa obe strane. "Slovenska duša" Kačanov je još jednom pokazao neverovatnu slabost i nemogućnost da adaptira svoju igru u momentima u kojima protivnik vidno muči muku sa povredom. Umesto da je, od sredine prvog seta – kada se Kirjos prvi put uhvatio za mišić zadnje lože – pametno i odmereno završio meč u tri stabilna seta, ruski igrač je svojom neodlučnošću i nesnalažljivošću dao svoj neprocenjivi doprinos tome da Kirjos postane heroj dana i da mu se široke ruke oprosti još jedan ekces vredan barem gubitka poena, ako ne i eskalacije njegove uslovne kazne izrečene letos od strane ATP-ja.
Osim kada je loptica u igri, ostatak Kirjosovog meča podseća na muzičko-scenski spektakl, gde je cela teniska arena pretvorena u mesto zbivanja. Nema pauze između poena u kojoj Nik ne "repuje", komentarišući na ovaj ili onaj način (začinjen obiljem grimasa) prethodni poen. Priča sa publikom i kritikuje one koji su se prerano poradovali da je osvojio ili izgubio poen. Sprovodi neku svoju verziju psihoanalize na klupi, u pauzi između gemova, svestan da ga kamere non-stop snimaju. U tim momentima on postaje pravi horovođa za različite grupe poklonika ovog rituala, koje se uključuju sa svojim pratećim sloganima – od oponašanja životinja, pa do posebno prerađenih hit-pesama u njegovu slavu. I nije samo da Nik priča, nego i udara sebe reketom po glavi, kleči na kolenima kao da moli za oproštaj, aplaudira "o reket" ko zna kome kad izgubi poen (ali i da čestita protivniku) – a peškir u pauzi između gemova nosi po pravilu – u zubima. Za to vreme, na tribinama – festival: đuska i staro i mlado, „strejt“ i „gej“, izvode se grupne koreografije, oponašaju se njegovi potezi. Pametan je bio Kačanov da ni na koji način ne provicira ovu publiku, jer bi se „sručila“ na njega kao lavina u presudnim momentima meča – i to je verovatno jedan od razloga što je meč trajao toliko koliko jeste. I pored svega ovoga, Kirjosu treba priznati da ni u jednom momentu nije učinio ništa da publiku okrene protiv svog suparnika – u maniru dobrog domaćina.
Skoro svake godine Kirjosu se spremi neka rezervna uloga – kako bi se eventualni blamovi sa terena barem malo zataškali. Bivao je Nik TV komentator, zabavljač dece u Melburn Parku, organizator humanitarne večeri za svoju ekspresno ustanovljenu Fondaciju, a ove godine se istakao kao jedan od predvodnika akcije za prikupljanje sredstva za pomoć područjima nastradalim u strahovitim požarima koji su zahvatili sve oblasti širom Australije. Zanimljivo je da je briljirao u tim ulogama, pa mu je Džon Mekinro preporučio da se „mane mikrofona i skoncentriše na teniski teren još koju godinu“ jer je za komentatorski posao već spreman – ali zato ima puno toga još da dokaže u samoj igri. Iako je u pitanju igrač koji je tri puta pobeđivao Nadala, jednom Federera – a Novaka u oba meča u kojima su se sastajali, najveća enigma svetskog tenisa je upravo – da li će „nepredvidivi Nik“ ikada smoći mentalne snage da potvrdi svoj izuzetan talenat osvajanjem nekog Grend Slema i stvaranja kakvog-takvog legata teniskih uspeha koji podrazumevaju da u nizu dobro odigra nekoliko turnira, ili možda čak i mečeva.
Samo dva puta do sada se desilo da se Nik nađe u četvrtom kolu „sunčanog Slema“, i teniska Australija več počinje da slavi njegov naredni meč protiv Nadala. Naravno, pravu uvertiru u taj susret obeležavaju tinjajuće razmirice između njih dvojice: Kirjosova imitacija Rafinih rituala u protest upozorenju za prekoračenje vremena pred servis u meču protiv Simona, Rafina opaska „da ne voli kada se Kirijos tako ponaša, i da mu nedostaje poštovanja prema publici, protivniku i samome sebi“ i Kirjosovom odgovoru da „se Rafa slobodno fokusira na šta god on smatra da mu je važno“. Iako se skoro svi teniski stručnjaci u horu slažu da u tom meču Nik nema šta da traži („možda da je u dva dobijena seta“ – napominje vodeći TV analitičar i bivši višestruki šampion u dublu Tod Vudbridž) – skoro da nikome prva asocijacija za ovaj meč nije – tenis, već zabava, spektakl i tenzija između njih dvojice koja bi mogla da izazove neki „skandalčić“.
Na misiji da očekivanim plasmanom u finale Australijen opena barem održi prvo mesto na ATP listi, a pobedom izjednači Federerov rekord od 20 osvojenih Grend slemova, Nadalu ovakve distrakcije nisu dobrodošle. Ipak, ni jedna takva teniska veličina kao što je Rafael Nadal se sutra neće pitati oko mnogo čega kada bude izašao na teren Rod Lejver Arene – jer je on ipak gost igraču koji je na bezbroj načina već transformisao jednu dimenziju tenisa u duhu onoga što mladi gotive – brzo, impulsivno, kratko, iseckano, eksplozivno i – prolazno. Konačni ishod – pa šta ako je već poznat? Ego Nadalovog protivnika već gospodari Melburn Parkom, a publika jedva čeka da je bilo koji njegov fazon uzdigne do ekstaze. Dobrodošli u ludo tenisko carstvo Nika Kirjosa!
Kurir sport
NE PROPUSTITE
