Za Kurir sa Australijan opena - Vuk Brajović
Da li si ikada miliso da će ti prva smocija posle osvaja ja grend slema biti - osećam se prazno i umorno? Došao si do 17, kakva je ta ravnoteža između sreće i praznine?
"U ovom trenutku sam umoran, relaksiran naravno, oslobođen stega, sve te tenzije i svih tih emocija kroz koje prolazi jedan teniser dok je u takmičenju, pogotovo na grend slemu. Sada se nekako osećam kao izduvan balon. Imao sam jako uspešan i jako iscrpljujući mesec janauar. ATP koji smo osvojili sa momcima za Srbiju isto me je iscrpeo i dosta je energije potrošeno na to, ali to je bila najbolja moguća uvertira i priprema za Austalijan open. Eto, još jedan trofej na Australijan openu koji je nesumnjivo najuspešniji turnir i moj omiljeni turnir. Moj omiljeni teren Rod Lejver, night session... da me u pola noći pitate koji su uslovi, koji teren - to je ovde. Ovde bih uvek igrao taj noćni meč, Rod Lejver arena, s ovim lopticama itd. To mi je definitivno omiljeno mesto na kojem se takmičim".
Nole, 21. je februar. Kada saveremo sve brojke ovog datuma dobijamo broj osam. Tvoja je osma titula i na trenerci imaš broj osam. Pretpostavljam da će ovaj turnir imati poseban značaj?
"Jeste, pričao sam o našem odnosu koji smo imali. Nisam to preterano delio dok je on bio živ. Imali smo prijateljski odnos i bio je jedan od najznačajnijih mentora u mom životu. Nesebično je delio sa mnom savete koji su bili u vezi sa sportom, familijom, biznisom, a ja ću mu doživotno biti zahvalan. Šokiran sam kao i svi. Ne znam kako bih to opisao. Veliki je gubitak za sport, ali mislim da bi svi trebalo da ga se sećamo s osmehom zato što se on uvek tako postavljao i ponašao. Uvek je imao osmeh i pozitivnu energiju koju je emitovao svuda oko sebe. Ljudi koji nisu pratili košarku uopšte, plakali su. Toliki je utisak na svet ostavio, njegov legat će žveti sa mnom, u mom srcu, a suguran sam i u sportu".
Pre petnaest godina imao si debi ovde, i evo nakon petnaest godina 17 tituala, osam protiv Safina...
"Da, 2005. Sećam se, bio sam kod frizera pred izlazak na teren sa Safinom. Ona me je pitala: “Hoćeš da uradimo nešto posebno?” Ja sam joj tada uzbuđeno pričao, kao dečak, da prvi put izlazim na grend slem, centralni stadion. Rekao sam joj: “Hajde nešto da vidimo šta ćemo.” Majka se šokirala kada me je videla. Imao sam ofarbanu šiškicu. Nerealno mi je sada kada pomislim da je petnaest godina prošlo od tog trenutka. Marat Safin koji mi je danas uručio trofej, definitivno je jedan od mojih idola kada sam odrastao, sa njim sam mnogo trenirao. Mnogo simbolike ima, da. Ništa nije slučajno u životu".
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
