Teško je išta više okarakterisati kao čudo u profesionalnom tenisu, ali se uspesi Ože Alijasima, Fučoviča, Hurkača (i donekle Šapovalova) u završnoj fazi ovogodišnjeg Vimbldona mogu opisati barem kao „sportska bajka“. Na njihovu žalost – bajka je ispričana za Radučanu, Gof, Samsonovu, Tomljanović, Golubić i naposletku za arapsku sportsku heroinu Žaber – ali polufinalistkinje Barti, Kerber, Sabalenka i Pliškova imaju svoje sjajne, autentične priče koje i dalje traju. Da li će opet naizgled nepobediva Kerber (šampionka iz 2018) uspeti da ponovi svoje najznačajnije karijerno ostvarenje – ili će se po prvi put na tronu naći prva igračica WTA liste Barti, favoritkinja iz senke Pliškova ili do sada nedovoljno afirmisana na „slemovima“ Sabalenka – veoma je teško pitanje za odgovoriti, jer nivo tenisa igračica u ženskom polufinalu je retko bio tako visok i istovremeno ujednačen. Iskustvo i ponos bi mogli da budu faktori koji će nam dati odgovor za pobednice mečeva u polufinalu – pod pretpostavkom da će sve biti fizički spremne da odigraju svoj najbolji tenis.
Kod muškaraca je danas na programu četvrtfinale – i za tu priliku je moguće povući nekoliko paralela u odnosu na zbivanja u ženskom delu turnira. „Bajkoviti“ Kanađani, Mađar i Poljak se nisu našli u završetku Vimbldona potezom „čarobnog štapića“ već strahovitom borbom i prevazilaženjem iskušenja i statusa autsajdera protiv igrača sa značajno bogatijim teniskim pedigreom. Tu se pre svega izdvaja današnji Novakov suparnik Fučovič – koji je do sada pobedio Sinera, Švarcmana i Rubljova – i za čiju igru i takmičarski voljni momenat je svetski broj 1 imao samo reči hvale. Novaku je sigurno na umu i dalje onaj jedan izgubljeni set iz Njujorka 2018. godine – uz sve ono što je Marton demonstrirao u brojnim mečevima protiv izrazitih favorita od tada do danas. Mađar je veliki borac – koji ume često da ima loš ili lošiji početak meča – ali će se uvek boriti da iz ničega stvori nešto i vrati se u meč na sve moguće načine. Protiv velikana tenisa poput Novaka je umeo da odigra veoma solidno, ali faktor velikog stadiona i šampionske aure protivnika tog nivoa je često za njega više opterećenje nego motivacija – što ne znači da nije u stanju da iskoristi šansu ako mu je takav protivnik ukaže. Fizički je jedan od najjačih igrača na turneji – ali iz prethodnih mečeva izlazi dosta „izraubovan“ i pitanje je da li je spreman da ide na četiri seta sa Đokovićem – kondiciono i mentalno. Biće zanimljivo videti da li je u stanju da ugrozi Novaka u prvom setu, a ako mu pođe za reketom da ga i osvoji – biće još zanimljivije kakav će biti Novakov odgovor i stanje na terenu sredinom drugog a naročito početkom trećeg seta. Ako se u program ovog (i ostalih) mečeva još bude umešala i kiša i bude se zatvarao krov – pauze bi mogle da pruže možda i priliku za regeneraciju. Da li bi takav tok meča doveo do neizvesnosti u pogledu ishoda meča Đoković – Fučovič – malo je verovatno, ali bi mogao da se odrazi na psihu našeg asa. U igračkom smislu, Novak će nastojati da nastavi tamo gde je stao protiv Garina – pouzdan i precizan servis, brzo otvaranje terena radi pravljenja prilika za viner, vrhunsko pariranje sa osnovne linije uz atletičnu defanzivu i kontraofanzivu i - kod njega presudno – sjajni duboki riterni kojima izmešta protivnika iz željenog mesta na terenu, čime bi uz jedan ili dva brejka lako uzeo prvi set i trasirao dalji tok meča za idealnu pobedu u tri, pa i četiri seta. Fučovič bi zaista morao da prevaziđe sebe da ovaj meč odvede u pet setova, ali bi tu – po svemu sudeći – bio vrhunac njegovog ostvarenja danas i kraj njegove Vimbldonske bajke.
Federerova bajka na Vimbldonu zvuči pomalo kao oksimoron – s obzirom na to da se u svetu tenisa centralni teren ovog turnira smatra za njegov „drugi dom“ – ali su bili retki oni i među najvećim poznavaocima belog sporta koji su „maestru“ davali šanse da se nađe u četvrtfinalu, a tek da ode koji korak dalje. Rodžer je sada suvereno prisutan, igra sve bolje i bolje – i sve više ga služi sportska sreća. Na megdan mu dolazi fini momak Hurkač, pobednik „boja“ protiv drugog nosioca Medvedeva – sigurno umoran posle dvodnevnog meča osmine finala i četiri pobede u nizu. Ako se uzme u obzir činjenica da je Hubi pobedio u samo jednom meču od kaa je osvojio Majami do početka Vimbldona – moglo bi se očekivati da će veličina momenta nastupa protiv „živog Boga Vimbldona“ i četvrtfinala u udarnom terminu na centralnom terenu predstavljati monumentalan izazov – koji bi mogao da se manifestuje i kroz brzi gubitak prvog, a možda i drugog seta. Svi kvaliteti Hurkača su „na mestu“ – da ne bude zabune – ali da li će on uspeti da ih koncentriše u pobednički plan igre, ili barem toliko da Rodžera natera na seriju grešaka (koje su pratile njegovu raniju fazu nastupa na Vimbldonu ove godine) koja bi mogla da meč učini neizvesnijim – preostaje da se vidi. Federer je osvojio visok nivo samopouzdanja, odigrava njegove karakteristične kombinacije servisa i vinera iz svih udaraca kao u najboljim danima i odlično konzervira fizičku i mentalnu energiju za naredne nastupe i najviše ambicije – čija kruna bi bio revanš Đokoviću 11. jula. Da li će Hurkač uspeti da nađe i najmanju pukotinu u Federerovoj igri ili mentalnoj platformi – pitanje je svih pitanja za sve, kao i za Federera, koji će danas nastojati da pokaže teniskom svetu i narednim suparnicima da će biti spreman za osvajanje svoje 21. Grend slem i 9. vimbldonske titule.
Uprkos svemu ovome, Mateo Beretini je i dalje najozbiljniji konkurent za ulazak u finale iz donjeg dela žreba, i sva su očekivanja da će on to danas i potvrditi u meču protiv iznenađujućeg pobednika osmine finala Zverev – Ože-Alijasim. Italijan je silovit na servisu, bespoštedan u onom što preostane od dalje igre iz terena – a i ritern mu je izuzetno solidan, tako da njegove mečeve sigurno sa posebnom pažnjom odavno skautiraju i njegovi mogući mnogo slavniji rivali. Kanađanin koga od pre nekoliko meseci stručno vodi sjajni Toni Nadal na Vimbldonu potvrđuje svoj talenat i dobar rad, ali bi možda bilo previše očekivati od Feliksa da bi mogao da ovaj meč učini neizvesnim – uz sve neosporne motive i kvalitete prikazane naročito u meču protiv (lošije verzije) Zvereva. Sva su očekivanja da će „azuri“ nastaviti fudbalsko slavlje – teniskim – i da će Mateo i ovom pobedom istaći kandidaturu za do sada najviši karijerni uspeh u nedelju.
Drugi ponosni predstavnik zemlje sa zastavom motiva javorovog lista u četvrtfinalu, Denis Šapovalov, po mnogima je bio viđen barem u četvrtini finala ovodogišnjeg Vimbldona – i na njemu je da potvrdi da je kadar da načini barem još jedan korak dalje u žrebu. To neće biti nimalo lako protiv iznenađujuće solidnog Karena Hačanova – zverski namučenog petosetnim trilerom protiv Seba Korde u osmini finala – jer je i Rus „igrač momenta“ kome velika scena može itekako da prija (npr. pobeda nad Đokovićem na Pariskom mastersu). Popularni „Šapo“ poseduje raznovrsniju i lepršaviju igru – koja na travi ima svoje ograničeno dejstvo – ali čak i u tim uslovima može da iskoristi ove prednosti kako bi u odlučujućim trenucima setova ili meča osvajao poene. Obojica raspolažu ogromnim servisima, i biće od izuzetne važnosti upravo kakvim će riternima odgovoriti na taj izazov. Energetski je Šapovalov u prednosti, fizički je bolje struktuiran za viši nivo igre na travi – ali je Hačanov fajter koji ume da završi ono što je započeo, doduše ponekad sa previše „meandera“ na tom putu. Uz sve prethodno napisano – faktor mentalne pripremljenosti bi trebao da donese prevagu u ovom meču, jer će on biti presudan u tome koliko će jedan i drugi biti u stanju da se „isčupaju“ iz teških situacija i minimiziraju broj grešaka – kojih će, u ovim okolnostima, sigurno i biti.
Bajka ili stvarnost – pitanje je koje će svaki gledalac ovih sjajnih mečeva proživljavati u traženju odgovora na svoj način narednih sati i dana. Tenis koji igraju Đoković i Federer je odavno nešto više od sporta, ali su uspesi mladih nada nešto što aspekt fantastičnog u tenisu tako lepo ističe i zaokružuje – i pruža novi nivo inspiracije za sve koji će uživati u ovim izuzetnim nadmetanjima koja su pred nama. Ipak, pobednike definišu neke stvari koje ostaju u dubinama ličnosti i karaktera velemajstora tenisa – i sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo šta će od toga prikazati na travnatoj podlozi Ol Ingland Loun Tenis Kluba do kraja ove međunarodne sportske nedelje!
(Vuk Brajović)
