SAMO SE U MOJU POVREDU SUMNJA, A DRUGI SU ŽRTVE?! Đoković brutalno odgovorio na PROZIVKE: Znate o kome se radi!

Specijalni izveštač iz Melburna: Vuk Brajović

Na momente je dominacija koju je demonstrirao devetostruki šampion Melburna ličila na “nešto lično” – ali je bliže sportskoj istini to da je Novak ovom pobedom želeo da pošalje 2 bitne poruke: “Dobro sam!” i “Idem po trofej!” onima koji mu se nalaze na putu do toliko željene 10. titule Australijen Opena.

Plitka je bila igra Australijanca, “Demona” je prestrašio “mali od Srbije” od samog početka poena – bilo da se radilo o sjajnim servisima ili riternima – koji su dostizali sličnu brzinu kao i njegovi servisi.

Novakov nastup – “najbolji u ovoj godini” po rečima njegovog autora – iznenadio je I najveće Novakove poklonike – pre svega u pogledu mobilnosti na terenu – koja mu je omogućila da prikaže raskošni repertoar svog šampionskog orkestra udaraca, varijanti i strateških rešenja u sva tri seta.

Sve što je Novak zamislio je funkcionisalo odlično – i time eksponencijalno povećavalo pritisak na pritiskom (očekivanja) već opsednutim i “obeznoženim” de Minorom – čije je ograničeno i zakasnelo kretanje jasno odavalo krizu koncentracije i mogućnosti da proba da kreira rezervne opcije. Ali, I da je nešto probao – a nije skoro ništa – pitanje je šta bi tada bio pobednički odgovor Đokovića, koji je pametno izabrao da ne pali dugme za “krstarenje do pobede” i mašinski efikasno odradio posao – što je bilo brže moguće. Iako smo videli nekoliko duplih grešaka kod Novaka u samom finišu meča – ni to nije dovelo tok odlučujućeg seta u pitanje, već je došlo kao malo psihološko rasterećenje pri početnom udarcu – koga je Novak “osedlao” kao moćni šerif i poterao u pobednički galop ka zalasku sunca na južnoj hemisferi.

Sa osmehom neverice smo se setili današnjih reči legend Filipusisa, Hasa i Bagdatisa – koji su tretirali Novakovu povredu skoro kao nebitnu za ishod turnira – u pogledu kojeg su imali samo jedan odgovor. Još jednom je iskustvo nekadašnjih velikih šampiona “iz svlačionice” dalo dragocene naznake za ono što smo sa velikom strepnjom čekali – i, eto, bilo je mudro ne dovoditi njihovu mudrost u pitanje.

U oceni meča, Novak će kratko:

“Ne znam da li je ovo bio jedan od najboljih mečeva u karijeri - ali je bio meč ovde i sada. Zaista sam srećan što sam uspeo da pobedim na ovaj način, da osetim da mi je noga bila pokretljiva na način na koji to želim. Sve u svemu, perfektan meč za mene.”

Novakovi tretmani između mečeva su “nešto posebno, u vezi čega on kaže:

“U pogledu tretmana, moj tim i ja smo rešavali povredu iz dana u dan; bilo je iscrpljujuće ići na sve te mašine i tretmane, ali je bilo i neophodno. Telo mi je dobro reagovalo, sada se osećam dobro i drago mi je što mogu da mislim da idem u pravom smeru”, potvrđuje on, i dodaje:

“Mislim da je to kako sam odigrao ovaj meč – zapravo odgovor mog tela. Da budemo jasni – bilo je situacija i pre ove povrede kada mi se telo jednog dana osećalo dobro – ali onda ponovo loše. Zbog toga sam oprezan, ne znam kako će reagovati za sledeći meč, ali sada je bilo fantastično!”

Pre nedelju dana Novakov pogled ka finalu je možda bio zamagljen, dok je sada situacija svakako drugačija.

“U tom trenutnku nije izgledalo da ću doći do ovde – ali sam zahvalan što se to promenilo – eto, od danas. Imao sam iskustvo sa ovakvim stvarima i pre u karijeri, znam da mi je telo sposobno da odgovori na terapije dosta dobro. Nastavićemo sa njima, i očekujem da ću nastaviti da poboljšavam moje stanje”, kaže Đoković.

“Nedelju dana pre ovoga sam samo mislio o tome da budem u što boljem fizičkom stanju, ali sada imam razloga da verujem da mogu da odem do kraja. U to uvek verujem, ali sada nisam - zbog noge. Laska mi što sam jedini Grend slem šampion koji je ostao ovde, ali to nije jedino što je bitno za konačni ishod turnira. Od ostalih kandidata - Cicipas je najopasniji sa druge strane žreba, igrao je u više završnica velikih turnira. On je sve bliži i bliži vrhu, ali ovoga puta imamo i nekoliko Amerikanaca koji su odigrali odličan turnir. Bio sam mnogo puta u ovoj situaciji, i to mi pomaže da shvatim šta je to najbolje što mogu da uradim za sebe – u ključnim danima”. Upitan da li je činjenica da je – što je zbog tretmana prisiljen da pauzira sa treningom na terenu po jedan dan između mečeva kod njega povećala “apetit” i glad za igrom i pobedama, Novak naširoko objašnjava:

“Glad uvek postoji i zbog toga i dalje nastavljam da se bavim tenisom. Spomenuta je veoma važna reč - "igra", jer tenis jeste igra, nešto u čemu uživam. Ja sam počeo da igram tenis jer je to bila igra, a posle toga sam počeo da sanjam da ću da osvojim Vimbldon. I dalje postoji ta iskra i najveće moguće ambicije. Znam da to mnogima smeta, da nedovoljno skromno pristupam tome. Svaki profesionalni sportista ima to u sebi, da bude najbolji, da se nadmeće. Želim da osvojim turnir, da napravim istoriju, za sebe, za svoj narod. U tom smislu je sve veoma jasno za mene, daje mi jasnoću kako da se pripremam, kako da komuniciram sa ljudima, kako da se pripremim sa svojim timom za nova ostvarenja”, direktan je Novak.

Upitan da prokomentariše negativne komentare i sumnju u njegovu povredu koje su neki mediji prenosili poslednjih dana, Novak odgovara

”To ja ostavljam njima, neka sumnjaju i dalje. Interesantno je da se samo u moje povrede sumnja, ali kada se drugi igrači povrede i to utiče na njih, onda su oni žrtve, a ja sam igrač koji se pretvara. Nemam neki osećaj da nekome nešto moram da dokažem. Imam snimak, magnetnu rezonancu i ultrazvuk - što će potvrditi ovo što govorim. Da li ću to objaviti u mom predstojećem dokumentarcu, ne znam, možda hoću, a možda i neću. Apsolutno me ne interesuje šta ljudi misle, zabavno mi je kako se u vezi mene nastavlja narativ – koji začudo ne važi za neke druge igrače – ako znate na koga misilm. Navikao sam da se suočavam sa tim, i to me motiviše i daje mi dodatnu snagu”, snažno zvuče ove Novakove reči.

Medije je interesovalo da li je na umu pre današnjeg meča možda imao ono što je De Minor o njemu govorio prošle godine u Melburnu, i kako se nosi sa tim prividnim licemerjem koje prožima tenisku javnost.

“U vezi toga – tačno je, mnoge maske su pale – i nastaviće da padaju, pogotovo koje su se stvorile u poslednje dve godine. Sa de Minorom nemam nikakav odnos sa njim; poštujem ka kao rivala i kolegu, nemam problem da se javim njemu i njegovom timu, porodici, da čestitam kada on ili neko drugi to zasluži. Ukratko, nemam potrebu da imam nikakvu posebnu komunikaciju sa njim; on je pokazao šta misli o meni, i ne vidim što bih imao potrebu da stvaram neki odnos sa njim”, ukratko će na to Đoković.

Na kraju – na pitanje da li će možda trenirati sutra, za razliku od prethodnih dana – rekao je da će on I njegov tim oceniti stanje sutra – I doneti odluku.

Sve u svemu, sada je sve jasno: šampion je ponovo tu!

Kurir sport