Specijalni izveštač iz Rima - Vuk Brajović
Čileansko polufinale u Rimu nešto je što apsolutno niko u svetu tenisa nije očekivao – ali, eto, došao je i taj dan.
Prvo se Tabilo etablirao kao remetilački faktor pobedom karijere nad Đokovićem, a juče (posle donekle manjeg iznenađenja) Đari protiv Cicipasa – pa će se danas “Či – či – le – le” oritii sa tribina Ćentralea u situaciji bez presedana u 21. veku na ATP turnirima van ove južnoameričke zemlje.
Na osvajaču titule u “večnom gradu” 2017. Saši Zverevu će biti zadatak da u prvom polufinalu singla (ne pre 15:30 časova) spreči Tabila da se na korak približi uspehu koji je 1999. ostvario njegov sunarodnik Marselo Rios u Hamburgu. Ako mu to pođe sa reketom, Nemac ruskog porekla će treći put nastupiti u finalu ovog turnira (posle uzastopnih nastupa 2017. i 2018.) i 11. put videti svoje ime u programu jednog ATP Masters finala. Time bi se izjednačio sa sunarodnikom Bekerom po broju nastupa u završnici turnira od kada je Masters serija uvedena u ATP program 1990. godine – a kao jedini preostali igrač iz top 10 selekcije tek drugi u ovom veku koji je ostao da brani čast najboljih u završnici (posle 2020.).
Ovo će biti prvi meč Zvereva sa 32. Igračem sveta Tabilom, gde Saša nije izgubio od levorukih igrača u 17 poslednjih mečeva od Rolan Garosa prošle godine a protiv tenisera koji su van top 30 ima 24 pobede i samo 3 poraza na šljaci od početka 2023. Zanimljivo je da su upravo njegovi sunarodnici (Đari kao 54. u Ženevi i Garin kao tek 104. u Minhenu) iznenađujučim pobedama “zapržili” Zverevu ovu statistiku, dok Tabilo može da bude ponosan na to da je postao prvi Čileanac posle Gonzalesa 2007. koji je osvojio titulu na tvrdoj podlozi (Okland, januar 2024.) i pobedi svetskog broja 1. Ono što se ukazuje Alehandru današnjom pobedom je da postane prvi Čileanac (kao, uostalom i Đariju) koji bi posle slavnog Fernanda 2007. ušao u finale Rima, drugi koji bi ostvario dve pobede nad top 5 igračima na istom turniru (od ustanovljenja PIF ATP rang liste 1973.) posle Gonzalesa na Australijen Openu iste godine – ali i postane najniže rangirani igrač posle 47. Mantilje 2003. godine koji će nastupiti u finalu.
Pobedom protiv Cicipasa Đari se pridružio Tabilu za prvi plasman dvojice Čileanaca (posle domaćeg turnira u Vinja del Maru) u polufinale jednog ATP turnira, a ako danas budemo dobili sve-čileansko finale – to bi bio treći put u Open eri da se to desi, kao i prvi put posle Riosa 1999. u Hamburgu da bi jedan igrač iz te zemlje podigao Masters trofej. Da ga u toj nameri u njihovom drugom međusobnom meču spreči nastojaće Amerikanac Tomi Pol (1-0 za Nikolasa), čime bi se u svom prvencu u finalima Mastersa (na šljaci) izjednačio po uspehu sa Andre Agasijem koji je osvojio ovaj turnir 2002. i postao tek peti igrač iz SAD u istoriji ove serije koji je dospeo do finala Mastersa na ovoj podlozi. Veliki ljubitelj evropske šljake čiji drugi trener Hugo Armando ga je prilagođavao ovoj podlozi povratio je reprezentativnu formu sa početka godine (viđenu pre neugodne povrede zgloba na “američkom prolećnom svingu”) i posle uzastopnih pobedan nad igračima sličnog formata (Medvedev, Hurkač) preti da i trećom dođe do ostvarenja ovog izuzetnog karijernog uspeha.
Ako bismo i danas obratili pažnju na uporednu statistiku performansi učesnika prvog polufinala, Zverev je agresivniji od svog rivala (27% naspram 22%) i uspešniji u krađi skoro izgubljenih poena (44% - 37%). Nemčev servis je takođe kvalitetniji (9.2 – 8.2), kao što su i forhend (8.6 – 7-6) i bekhend (7.5 – 7-3), dok su izjednačeni u segmentu uspešnosti konverzije prilika u poene (70%) – gde ukupno Zverev prevazilazi sezonski prosek učesnika ATP turneje. Tabilo je jedino bolji u segmentu riterna (6.8 – 6.7), ali je zato Zverev ove nedelje ostvario neke impozantne statističke uspehe: prosečna brzina prvog servisa je 211 km/h, uspešnost 69%, prosečna brzina drugog 169 km/h, konsistentnost forhenda 87% i brzina 127 km/h, spin 3240 obrta u minuti (RPM). Ono gde su Nemac i Čileanac najbliži su bekhend i ritern, dok je Tabilo pokazao protiv Novaka da njegov forhend takođe ne treba ignorisati. Ipak, ovde bi trebalo da se desi malo čudo pa da Zverev zastane u za njega poznatoj teritoriji za osvajanje i lošom partijom prvo osokoli protivnika da poveruje da je pobeda moguća, da ne uspe da se pregrupiše i prizove svoje kvalitete koji bi mogli da ga izvuku iz problema po eventualnom gubitku seta ili ulazak u taj-brejkove – i time de facto izvede samouništenje u momentu kada bi trebao da se istakne kao jedan od najvećih favorita za osvajanje i Rima i Rolan Garosa.
Kod Pola i Đarija situacija biva mnogo više otvorena, gde nam uporedni parametri otkrivaju da je Čileanac agresivniji (32% - 24%), bolji pri konverziji (71% - 68%), svakako i u servisu (9.0 – 7.4) i forhendu (7.6 – 7.5), dok je Amerikanac bolji “kradljivac” (44% - 33%), riterner (6.3 – 6.0) i odigravač bekhenda (7.0 – 6.2). Đari je po ovonedeljnoj statistici vodeći u segmentu agresivnosti i konverzije, dok je sposobnost Pola da isčupa naizgled izgubljen poen i vrati servise na način koji bi zakomplikovao situaciju protivniku bila ključna za njegov plasman u polufinale.
Klasičan sudar ofanzivca i defanzivca je ovde na pomolu, pa će biti interesantno videti kako će majstori ove vrste zanata odgovoriti na kvalitete onog drugog, a pre svega – korigovati moguće greške koje bi nastale kao rezultat sudara ovakva dva stila igre. Ko god ovde bude uspeo da iskotroliše greške, bude strpljiviji i prisebniji, bude imao više vere u svoju igru u očekivano većem broju izazovnih momenata u meču i prilagodi se nešto sporijim uslovima za igru (meč ne pre 20:30 časova) će biti u poziciji da mu možda i sreća (uz bolju igru) pomogne da se domogne svog prvog Masters finala u Rimu.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
