Dok sprema koncert na beogradskom Tašmajdanu, zakazan za 22. jun, Toni Cetinski za Stars otvara dušu. Poslednjeg dana maja proslavio je 50. rođendan i potpuno sigurno govori o životnim stavovima jer više ništa ne može da ga pokoleba.
Ponovo pevate pred beogradskom publikom. Zašto baš na Tašu ovog puta?
- To mi je bila želja, jer ranije tu nisam nastupao, a pored toga, Taš je letnji ambijent. Uz to, znatiželjan sam da osetim atmosferu tog neobičnog i interesantnog prostora. Zvučno i vizuelno tamo ćemo napraviti spektakl. A Arena će biti verovatno sledeće godine, kada ću pevati i u zagrebačkoj areni.
S obzirom na to da ste i prošle godine imali koncert u Beogradu, znači li da je to postalo tradicija?
- Da, to je sigurno. Prestao sam da brojim koliko sam puta održao koncert ovde. Razlika je samo u tome što sam ranije, kad bih dolazio zbog koncerata, češće izlazio. Sad sam se malo povukao, više mi prijaju intimne večere s manjim brojem prijatelja.
S kim se družite sa srpske estrade?
- Družio sam se s različitim ljudima iz šou-biznisa. Sa svima koje sam ovde sretao, Harisom Džinovićem, Sergejem Ćetkovićem, Željkom Joksimovićem... Baš sam nedavno sreo i Đuleta iz Van Goga. Ipak, najčešće se družim s menadžerom i mojom suprugom.
Sa Željkom Joksimovićem snimili ste duet „Zabluda“, a imali ste i zajednički koncert. Jeste li uz saradnju prekinuli i prijateljstvo?
- Nismo se odlučili za nešto što smo možda planirali, ali ispala je „Zabluda“, za koju smo s vremenom malo promeni i tekst. Imali smo i koncert, a onda je došlo do nekih malih nesuglasica. Nismo prekinuli prijateljstvo, ja sam mu čestitao svaku nagradu do sada. Kad se vidimo, zagrlimo se i izljubimo. Možda se ne družimo koliko želimo, ali nismo prekinuli prijateljstvo. Jednostavno, razišli smo se u poslovnom smislu.
Priča se da se u Zagrebu slušaju naši narodnjaci: Ceca, Jeca...
- Imamo radio koji pušta samo to. Ali ljudi koji prate sve to znaju razliku između cajke i narodne muzike.
Koje pesme volite da čujete za svoju dušu?
- Kao i ljude, tako i muziku delim na dobru ili lošu. Volim Harisa, Halida, sve to što ima sevdah u sebi, dušu. Volim starogradske pesme i tamburicu. Sve što je etno.
Imate iskustva kao žiri i mentor u muzičkim takmičenjima, a priča se da će Saša Popović da napravi internacionalno takmičenje za mlade nade. Da li biste pristali da budete deo tog žirija?
- Uvek, pogotovo kod takvog čoveka, koji je ceo život posvetio muzici. Imam iskustvo od 30 godina koje mogu i želim da prenesem na mlade, ali i mudrost koju sam dobio s godinama.
Skoro ste proslavili 50. rođendan, a obeležili ste 30 godina karijere. Šta ćete sledeće slaviti?
- Tako je, sa 20 sam počeo da pevam, mada sam pre toga pevao starogradske pesme turistima u vreme sezone. Znaš kako, samo nek bude zdravlja i dobrog okruženja, dobrih ljudi oko nas, a ostalo ćemo sami sebi organizovati.
Vaš sin Kristijan već je momak od 22 godine. Ima li želju da se bavi muzikom?
- Kupio sam mu prvu gitaru kad je imao 18 godina i veoma dobro je svira, što me je iznenadilo. Živi u Berlinu, radi, nekad je čak i preozbiljan za svoje godine, što i nije loše u današnje vreme. Sviđa mi se to što je dobro vaspitan i staložen. Nema pretenzija da bude pevač, a gitaru svira iz hobija. To mu je izduvni ventil, dok svira, otputuje negde u glavi, odmori mozak i dušu. Ako baš i misli da se muzikom bavi, to će ići u drugom smeru. Ne volim da kažem da je muzika moj posao, to je moj poziv. Ako bi moj sin želeo time da se bavi, neka to bude zato što tako oseća.
Planirate li još dece?
- Planiram, ako bog da, bar još troje. Voleo bih da dobijem blizance.
Imate atraktivnu suprugu. Jeste li ljubomorni?
- Bio bih kada bi Dubravka to inicirala. Samo ona može da izazove ljubomoru u meni. Inače, meni imponuje ako ljudi misle da je zgodna, pogotovo kad joj neka druga žena udeli kompliment. Žene kažu za ženu da je lepa. Možda je to moja neka sigurnost, ja sam dosta siguran u sebe i u nju, ali da ona hoće, verovatno bi mogla da me napravi ljubomornim.
U Hrvatskoj se dosta piše o saobraćajnoj nesreći u kojoj ste učestvovali kada je nastradao čovek. Dokle se stiglo sa suđenjima?
- Biće u julu dva ročišta, nadam se da će sve ispitati kako treba. Ima dosta veštaka, što medicinskih, što privatnih, oni će sve ispitati. Ponoviću, samo neka bude dobro ispitano sve. Krivo mi je što sam uopšte učestvovao u nesreći, što nisam mogao da pomognem tom čoveku. Taj osećaj ostaje za ceo život, bez obzira na to da li će biti i kolike kazne. Spreman sam da odslužim bilo koju kaznu koju sud odredi, ako sam kriv i nisam nešto sprečio, a mogao sam.
Kako se nosite s tim?
- Pa, teško je to, slika tog trenutka koji ti nisi očekivao ostaje do kraja života. Kad sam stao, prvi put nisam nikog video, tek drugi put sam video ono što sam najmanje priželjkivao. To ću nositi ceo život, vidiš čoveka, a ne možeš da mu pomogneš.
Kurir.rs/Marija Trajković Foto: Ana Paunković
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
