Zoran Pejić Peja jedan je od retkih voditelja koji može da se pohvali zakazanim nastupom za ovu, ali i sledeću Novu godinu. S obzirom na to da je neprikosnoven u vođenju programa na proslavama, tvorac izraza „A što ne bi moglo“ nema vremena ni da predahne. U intervjuu za Kurir Stars otkrio je da zarađuje i radi bolje od pola estrade, da li bi ponovo ušao u rijaliti, a pričao je i o odnosu sa Zlatom Petrović, koju nakon razvoda smatra prijateljicom.
Izgledate bolje i svežije od mnogih mlađih kolega. U čemu je tajna? - Ne pijem već sedam godina. Zato. Bavim se sportom, idem u teretanu redovno. Bacio sam alkohol i pazim šta jedem, ne prejedam se.
Nedavno vas je bivša supruga Zlata Petrović nahvalila baš u intervjuu za Kurir Stars. Kako je moguće da se bivši supružnici toliko vole?
- Mi se veoma poštujemo, prvenstveno. Zatim, izuzetno se cenimo, i na kraju mnogo volimo. To je majka moga deteta. Ja nemam većeg prijatelja od nje. Imam moju suprugu i nju. To su moji dragi prijatelji i ljudi. Zlata je moj drug za ceo život. Hteo - ne hteo, ja sam vezan za nju zauvek. Dokle god smo živi, ona će u meni uvek naći pravog i iskrenog prijatelja, a i ja u njoj.
NE PROPUSTITE
Pričalo se da će vaš i Zlatin sin Jovan ući u „Parove“ ove sezone. Šta se dešava po tom pitanju?
- Imao je obaveze na fakultetu. Mislio je da će moći da odloži neke ispite, pa da uđe. Ja sam mu rekao: „Dobro, ako to može.“ Međutim, pošto je to privatni fakultet, prvo su u početku rekli da može, bili smo sigurni da ulazi. Posle toga oni su se konsultovali s dekanom i rekli mu da to ne može da se čini nikome. Moraju svi studenti da budu redovni.
Kakav je Jovan student?
- Veoma sam zadovoljan, on je odličan student. Vredan, radan, vredno uči. Ponosan sam na njega. Nije ni na mene ni na Zlatu. U svakom slučaju, ni ona ni ja ne bismo bili za to da batali fakultet da bi ušao u rijaliti.
I vi ste učestvovali na „Farmi“ pre nekoliko godina. Postoji li svota za koju biste ponovo ušli u rijaliti?
- Bio sam na „Farmi“, ali postoji, moja cifra je tu. Trenutno nisam u mogućnosti da uđem jer imam posao. Stalno sam zaposlen na „Grandu“ i nemam mogućnost da imam toliko slobodnih meseci, pa čak ni dana.
Šta mislite o rijaliti programima generalno?
-Volim taj tip šoua. Mislim da je rijaliti budućnost. Vodio sam „Parove“ i oni su mi podigli, povratili popularnost. Zahvaljujući Kuriru i intervjuima koje ste radili sa mnom, zahvaljujući šansi koju su mi dali na Hepi televiziji, i zahvaljujući gledanosti „Parova“ i Hepija, ja sam ponovo popularan. Majke mi, izađem u park, a tamo me čekaju bake i deke: „E, hajde da se slikaš s nama.“ Ja se pitam: „Je l‘ me neko zeza, je l‘ skrivena kamera?“ (smeh)
S obzirom na to da ste bili vrlo popularni kao voditelj programa na veseljima, kako stoji taj posao? Imate li tezge i dalje?
- Da, da. I to baš. Radim svadbe, ispraćaje, sva veselja radim. Ja sam tatamata za to, neprikosnoven. Pogodio sam da radim ovu Novu godinu, ali i sledeću. Imaću program u jednom klubu u Beču!
Pa vi bolje radite od pevača?
Ja sam uvek bolje radio nego 75 odsto pevača. Postoji samo mali krug pevača koji bolje radi od mene. Inače, ja sam čovek koji je autorizovao svoj lik i ja sam izmislio onu čuvenu „A što ne bi moglo“, stvorio sam to da voditelji idu na tezge, da rade, da vode programe. Koga ćeš uzeti nego najboljeg? Onoga ko je to osmislio.
Imate li konkurenciju?
- Idu moje kolege neke, obožavaju da rade. Ali da li verujete da me jedan gazda zove nasred veselja, a inače, nismo se dogovorili o ceni, bilo mu je skupo. I zove me i pita: „Je l‘ možeš da dođeš, molim te.“ Ja kažem: „Jedino ako mi platiš sad privatan avion da dođem.“ Znaš, kad uvide šta su uradili, kakvu su grešku napravili, e to je to. Ja odem na veselje kao gospodin, u odelu, ispoštujem domaćina. Ovi dođu u farmerkama iscepanim, jeste to možda moderno, ali ne možeš da odlaziš ljudima na veselje tako obučen. Mora da postoji neki kodeks, kultura, tako iskazuješ poštovanje prema domaćinu. Čovek odvaja od usta ceo život, zamisli, dođe mu neko pocepan. Neka su te farmerke 500 evra, ali idi u odelu od 50 evra, ispoštovaćeš ga više nego pocepan.
Kakav je bakšiš?
- Dobijao sam bakšiš, i to dobar. Na jednom veselju pitao sam muzičare: „Ej, je l‘ smo u bakšišu?“ Oni su mislili da ja neću dobiti ništa, pa su mi rekli: „Nismo, nismo, ne delimo bakšiš, svako uzima za sebe.“ Kažem ja: „Dobro.“ Uzmem mikrofon i počnem da pevam, kad sam uzeo pet hiljada maraka bakšiš, oni mi kažu: „E, je l‘ smo u bakšišu?“ Ja kažem: „Nismo, nismo“ (smeh). Dobro, ja sam to posle dao njima i sve je bilo u redu.
S kim od pevača volite da radite?
- Najviše sam voleo da radim sa Šabanom Šaulićem. Gde god da smo išli i družili se, uživao sam u njegovim pričama. Volim i sa Snežanom Đurišić, Vericom Šerifović, Enesom Begovićem, Šerifom Konjevićem, Anom Bekutom, Zlatom. Sa njima sam odradio puno svadbi. I mladi su krenuli da rade, kao na primer Nadica Ademov, Aleksandra Mladenović.
Postoji li neko ko može da skine Zlatu s trona?
- Menjaju se generacije. Ona je bila kao Tito, kao Tito za veselja, ubijala je. Nema svadbe gde nije radila. Sad su došle druge mlade pevačice.
Kurir.rs/ Jelena Stuparušić Foto: Sonja Spasić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
