Filip Mitrović je svoju karijeru započeo pre 11 godina u muzičkom talent programu „Prvi glas Srbije“, a sad je ispričao kako je došlo do toga da se prijavi za pomenuto muzičko takmičenje.
„Ja sam se u Beograd doselio 2010. godine i moja ideja je bila da nađem neki posao, nađem neki bend i počnem da pevam. Završio sam srednju školu, kuvar sam po struci. Nakon toga sam radio u piceriji, moj brat od strica je radio u jednom fast fud restoranu u Beogradu i pomogao mi je da nađem posao i da se zaposlim. Počeo sam da pravim picu u bloku 70, živeo sam kod Novog groblja i putovao sam svaki dan prevozom, radio sam dnevnu i noćnu smenu. Jednom sam pevao i samo se ovako pojavio čovek i rekao ‘jesi ti to pevao?’, ja kažem da, on me pitao da li hoću da mu pevam, ja kažem ne i on mi kaže da je producent novog talent šou programa „Prvi glas Srbije“. On se zove Nikola i rekao mi je da će raditi kasting i dao mi je njegov broj. Ja sam mislio da me neko zajebava. Poslao sam prijavu, otišao sam, ja sam tog Nikolu sreo tek u polufinalu, ja sam se prijavio i od tog trenutka kreće moja priča. To je sve bilo spontano, žao mi je što ovaj odrastao ja više ne veruje u bajke kao što je tada verovao“, počeo je priču pevač u emisiji "Ispovest".
On nam je ispričao i kako je izgledalo to takmičenje iz njegovog ugla.
„Bili smo zatvoreni u jednoj kući, imao sam sreću da iz picerije uletim u ozbiljnu produkciju. Nemačka produkcija je stala iza svega, nije to bilo – e, imamo televiziju, hajde da napravimo talent šou. Boljka te varijante je bila oni sa tim pevačima nisu znali šta da rade, to je kao da rodiš dete i ostavih ga na ulici. Morao sam da čekam da mi ugovor itekne, a u međuvremenu sam sreo Biljanu Sečivanović na jednom humanitarnom koncertu i počeo sam da joj kukam kako sam pod ugovor, kako nemam od čega da živim. Baš je bio težak period.“
Pevač nam je ispričao da mu je Biljana Sečivanović mnogo pomogla.
„Pozajmljivao sam, snalazio sam se. Bio je jedan trenutak kada sam ja bio u tom iznajmljenom stanu, sećam se da nisam imao novca i sećam se da sam otvorio jedan garderober u kom je bio jedan stari crni kaput koji sam nosio zimi i sećam se da sam tražio da vidim da li je ostalo nešto para u tom kaputu. Tada sam rekao sebi, okej sada mora nešto da se promeni, sada moraš krenuti da napadaš i u tom trenutku sam počeo da pevam narodnjake da bih mogao da nastavim dalje. Sreo sam Bilju Sečivanović, rekla mi je da želi da mi pomogne, snimili smo duet, da bih prešao na Grand. Platili smo po pola, pomogla mi je i mislim da joj nikada nisam dovoljno zahvalio za to. Žao mi je što trenutak kada me je pozvala na svadbu, nisam mogao da dođem, brzo živimo, žao mi je što nemamo vremena ni da se nađemo da popijemo kafu i da se ispričamo, jer da nije bilo nje, ne bih došao na Grand.“
kurir.rs/nova
