Šta se radi u kući, a šta na groblju? Sutra su zadušnice, mnogi Srbi prave ove greške: Otac Ljuba Ranković upozorava – u crkvu obavezno ponesite DVA SPISKA
Pravoslavni vernici ove subote obeležavaju Duhovske zadušnice. Tim povodom, širom zemlje u hramovima će biti služene liturgije i parastosi, dok će građani obilaziti grobove svojih najbližih, paleći sveće i prinoseći žito u znak uspomene i molitve za pokoj duša.
O verskim pravilima, običajima i značaju zadušnica govorio je na svom Jutjub kanalu sveštenik Ljuba Ranković.
- Zadušnice se obeležavaju u tri dela. Prvi deo je događaj, bogosluženje i duhovno molitvoslovlje u domaćoj crkvi, u domaćem hramu, pred našim svetim ikonama, u svome domu. Taj prvi deo počinje već uoči zadušnica, u petak uveče. Uveče se pomolimo Bogu pred svojim ikonama, uoči velikog praznika zadušnica za pokoj duša naših pokojnika. Pročitamo njihova imena. Molimo se za pokoj njihovih duša, istovremeno molimo se njima da se oni koji su u blizini Božijoj mole za nas grešne, nedostojne i pale u ovome svetu - navodi otac Ljuba.
Dva spiska
Treba zapaliti sveću i kandilo.
- Neka od petka popodne, pa sve do Duhovskog utorka, kandilo gori u kući, da obuhvati sve praznike. Imamo spisak iz koga ćemo čitati imena, a sutradan, opet ujutru, obavimo molitvu pred našim ikonama i odlazimo u hram na svetu liturgiju na Duhovske zadušnice. Ponesimo dva spiska naših upokojenih u hram. Jedan ćemo dati svešteniku, da pročita na proskomidiji - rekao je.
Potom je objasnio zašto je potreban drugi spisak.
- Zašto treba drugi spisak? Drugi spisak treba, ako smo poneli žito u hram, da stavimo na žito, da sveštenik može da pročita. Na žitu ćemo upaliti svećicu i poneti malo vina da sveštenik prelije žito, koje ćemo poneti i njime se poslužiti na humkama naših pokojnika i u svome domu. A pre svete liturgije doći na vreme, pripaliti, prislužiti svećicu od voska, obavezno, sa izgovaranjem imena naših pokojnika. Svećicu upaliti na plamenu žarkom ljubavi našega srca i naše duše prema našim pokojnicima, koji su samo fizički udaljeni od nas, a duhovno neprekidno sa nama zajedno. Jedni za druge se molimo, jedni drugima pomažemo u spasenju. Pripalimo svećice, ako možemo, za svakoga po jednu, ako ne, jednu za sve, izgovarajući šapatom njihova imena i obraćajući se Bogu sa molitvom za oproštaj njihovih grehova koje nisu stigli da okaju ovome svetu ovde - naveo je sveštenik Ranković.
Posle svete liturgije odlazimo u svoj dom.
- Tu se, dakle, skupimo, pobožni razgovor traje u kući, hramovna atmosfera, a onda polako krećemo na humke ili groblje gde počivaju zemni ostaci naših pokojnika. Ponesimo već uobičajeno nešto, neka sredstva da očistimo grob, spomenik, ploču, tako redom, dakle neku krpu vode, grabuljice, metlicu. Posle toga ono što predstavlja bogoslužbeni deo na grobu naših pokojnika, a to je tamjan, to je ulje za kandilo, to je briket na kome ćemo zapaliti u kadionici koja stoji uvek na grobu, ako ne stoji, ponesite kadionicu, i spisak svih pokojnika, ako bi naišao sveštenik, ili da najstariji član porodice i domaće zadruge, domaće crkve, pročita molitveno na grobu, na groblju naših pokojnika. I u jednoj svečanoj litiji cela porodica kreće pobožno, i sa duhovnom radošću i sa duhovnom setom, na zemna počivališta naših pokojnika - ističe.
Znak vere u vaskrsenje
Po dolasku na groblje, vernici najpre zastanu, prekrste se i vaskršnjim pozdravom odaju poštu svojim upokojenima. Nakon kratke molitve i poklona, u tišini i sa pobožnošću prilaze grobovima najbližih, ponovo se krsteći i pozdravljajući pokojne rečima: "Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse". Običaj je i da se potom celiva krst na grobu, kao znak vere u vaskrsenje i večni život.
- Prebrišimo najpre, dovedimo u red grob. Poznati smo kao narod i po nemaru prema humkama naših pokojnika. A onda, kad sve uredimo, pobožno stanimo oko groba, kao oko časnoga krsta, kao oko krsnog kolača na krsnoj slavi, ili oko oltara u hramu. I sa tom pobožnošću pročitajmo molitve koje znamo, ponesimo molitvenik, ako ne znate, izgovorite svojim rečima molitvu Bogu, da Bog oprosti grehe pokojnicima. A ove Duhovske zadušnice dopuštaju i preporučuju da se molimo Bogu za sve i sja. A to znači, kao što u trećoj molitvi na Duhove u nedelju, kada se služi večernje bogosluženje, u toj molitvi se molimo i za one koji su počinili teški greh samoubistva. Tada, dakle, na dan kada Sveti Duh silazi i nastanjuje se u crkvi Hristovoj, nastavlja Hristovo delo, dopušteno je milošću njegovom da se molimo i za one za koje crkva iz disciplinskih razloga uskraćuje pojedine molitve, ali ovoga dana sve je otvoreno, sve je slobodno, jer Duh Sveti je tu. Pomolimo se, pomenimo njihova imena i prelijmo njihove grobove u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, krstopoklono, od glave prema nogama, vinom, i sa desne na levu stranu njihovu, kako oni leže, odnosno sa leve na desnu gledajući od nas. Pre toga smo zapalili kandilo, okadimo groblje, pročitamo molitve. Dobro je ako ima sveštenik tu da priđe, da dođe i da obavi kratki pomen - objašnjava otac Ljuba.
"Za duše se možemo moliti na svakom mestu"
Potom se osvrnuo i na one koji su u daljini, a koji ne mogu posetiti groblje.
- Mi, kad izađemo na groblje, mi se molimo ne za tela koja tu leže i gde se mi nalazimo, nego za duše njihove. A za duše se možemo moliti na svakom mestu na ovoj zemlji. I vi koji ste u daljini, na dalekom Zelandu, Australiji, Americi, Kanadi na svim kontinentima, znajte, kad izađete iz svoga stana i svoje kuće i kad stupite na crnu zemlju, na asfalt, nije važno, znajte da ste stupili na zemlju od koje je sazdano telo na početku stvaranja sveta i da se nalazite na ivici humke vašeg srodnika, bez obzira što se on nalazi u Beogradu, Valjevu, Pirotu, Leskovcu, Pakracu, Manjači, Kninu ili bilo gde na svetu. Jer pesnik kaže: "Bejaste li, braćo moja mlada, bejaste li vi na groblju kada? " Molite se za njihove duše. I ovo što sam rekao u domu, na početku, ovaj prvi deo, obavite tako molitvu za vaše pokojnike - dodao je.
