Mesecima vozili u prekršaju, pa dobili 40 kazni odjednom: Evo šta zakon kaže - advokat objasnio šta vozači treba da znaju
- Advokat Vladimir Miljević smatra da bi MUP trebalo da uvede preporučeni rok od 10 do 20 dana, kako vozači ne bi ponavljali isti prekršaj.
- Obaveštenja sve češće stižu preko eUprave, pa vozači treba da proveravaju elektronsko sanduče najmanje jednom nedeljno.
Vozači širom Srbije svakodnevno prave saobraćajne prekršaje, a mnogi se pitaju koji je rok za slanje kazni ukoliko su kamerom ili radarom uhvaćeni na delu.
Policija ima zakonski rok od godinu dana da preduzme radnje radi otkrivanja i procesuiranja učinioca prekršaja, objasnio je za Euronews Srbija advokat Vladimir Miljević. Dodao je da vozači neretko na obaveštenja o prekršajima čekaju i po nekoliko meseci.
Napomenuo je da bi taj postupak trebalo znatno da se ubrza kako bi vozači što pre saznali da su prekršili propise i da bi se izbeglo ponavljanje istih prekršaja.
Kao primer je naveo slučaj na Mostu na Adi, gde su kazne za prekoračenje brzine pojedinim vozačima stizale tek četiri, pet ili šest meseci. Za to vreme, neki su više puta ponavljali isti prekršaj, ne znajući da su prethodna prekoračenja već evidentirana.
"Imali smo situaciju da su vozači mesecima prekoračivali brzinu, a da su tek naknadno dobili po 20, 30, pa čak i 40 kazni. Drugim rečima, više puta su ponovili isti prekršaj, a da prethodno nisu ni znali da su prvi put evidentirani", rekao je.
Istakao je da bi vozači o prekršaju trebalo da budu obavešteni u najkraćem mogućem roku, idealno svega nekoliko dana nakon što je evidentiran.
Preporučeni rok za slanje obaveštenja
"Nije prihvatljivo da neko napravi desetine prekršaja na istoj deonici, a da o tome mesecima ne bude obavešten. Vozači jesu dužni da poštuju propise, ali imaju pravo i da blagovremeno saznaju da su ih prekršili", naglasio je.
Zbog toga je predložio da Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdi preporučeni rok za slanje obaveštenja, koji bi, prema njegovom mišljenju, mogao da iznosi 10, 15 ili 20 dana.
"Smatram da čekanje duže od 20 dana nije primereno, jer vozač u međuvremenu može da nastavi da ponavlja isto nedozvoljeno ponašanje", ocenio je Miljević.
Sličan problem, prema njegovim rečima, postojao je i na Zrenjaninskom putu, gde su vozači takođe dobijali veliki broj kazni zbog prekršaja zabeleženih uređajem za merenje brzine.
"Ako se prekršaji evidentiraju automatski, nema razloga da se obrada podataka i slanje obaveštenja nepotrebno odlažu. Sistem bi trebalo da bude organizovan tako da vozači što pre saznaju da su napravili prekršaj", rekao je.
Advokat je ukazao da je u praksi bilo slučajeva u kojima je policija slala obaveštenja neposredno pred nastupanje relativne zastarelosti, pa čak i nakon njenog nastupanja.
"Moram da napomenem da su takve situacije retke", naveo je.
Kao mnogo češći problem izdvojio je čekanje od tri ili četiri meseca, ocenjujući da takva praksa ne doprinosi bezbednosti saobraćaja.
E-sanduče proveravati najmanje jednom nedeljno
Objasnio je da se obaveštenja sve češće šalju preko elektronskog sandučeta na portalu eUprava, zbog čega je savetovao građanima da redovno proveravaju pristigle poruke.
"Građani koji imaju nalog na eUpravi trebalo bi da proveravaju elektronsko sanduče najmanje jednom nedeljno, jer im se obaveštenja o saobraćajnim prekršajima mogu dostavljati tim putem", kazao je.
Dodao je da mejl koji bi trebalo da obavesti korisnika o novoj poruci ponekad ne stigne, pa građani ne bi trebalo da se oslanjaju isključivo na takva obaveštenja.
"Najsigurnije je da građani direktno pristupe elektronskom sandučetu i provere da li imaju nove poruke Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako će izbeći da propuste važno obaveštenje zbog toga što im imejl upozorenja nije stigao", zaključio je za Euronews Srbija Vladimir Miljević.
Da li kamere i radari moraju da budu označeni saobraćajnim znakom?
Podsetimo, ranije smo pisali o tome da li po zakonu mora da postoji saobraćajni znak koji ukazuje na to da se vrši snimanje prekršaja, kao i da li su nadležni u obavezi da vozače unapred obaveste o kontroli saobraćaja kamerama i radarima.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja objasnio je ranije za Euronews Srbija da policija, prema Zakonu o policiji, mora javno da saopšti nameru snimanja na javnim mestima, osim u slučajevima prikrivenog snimanja u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku.
Kada je reč o fiksnim kamerama za kontrolu saobraćaja, Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji predviđa poseban znak "snimanje saobraćaja", koji označava početak deonice na kojoj se vrši snimanje. Okanović smatra da bi takav znak trebalo da postoji ispred svake kamere koja snima saobraćaj.
Kod mobilnih radara situacija je drugačija, jer MUP može da obavesti javnost da će kontrolisati saobraćaj na određenom državnom putu, ali nije u obavezi da navede tačnu lokaciju na kojoj će se radar nalaziti.
"Zakon o policiji ne precizira način na koji javnost mora biti obaveštena o snimanju, dok pravilnik koji uređuje snimanje na javnim mestima predviđa isticanje obaveštenja na mestu snimanja" rekao je ranije Damir Okanović.
Kurir/Mondo
