BEOGRAD - Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom Rasim Ljajić potvrdio je da je poslao pismo Tribunalu u kojem je najavljena mogućnost garancija za privremeno puštanje Vojislava Šešelja na slobodu.
U Tribunalu nisu mogli da potvrde da li je pismo stiglo, a portparolka Nerma Jelačić ističe da bi - u skladu s pravilima suda - prvo Šešelj pisanim putem morao da zatraži privremeno puštanje na slobodu.
Ljajić je rekao da je poslao pismo sudiji Žan-Klodu Antonetiju - koji predsedava većem u slučaju Šešelj - u kojem je istakao da je Srbija spremna da razmotri zahtev za garancijama za privremeno puštanje lidera radikala na slobodu, ukoliko to Tribunal bude zahtevao.
Ljajić je precizirao da sam Šešelj nije formalno i zvanično tražio te garancije od države. "Međutim, on je u svojoj završnoj reči tražio da ga Tribunal pusti na privremenu slobodu", dodao je Ljajić.
Rukovodići se tim zahtevom, izrečenim pred sudskim većem, ali i činjenicom da je lider SRS loše zdravstvenog stanja, Ljajić je - kako je rekao - odlučio da se obrati predsedavajućem.
"Rekao sam da smo spremni da razmotrimo taj zahtev za garancijama i sada očekujemo odgovor", kazao je.
Portparolka Tribunala Nerma Jelačić nije mogla da potvrdi da je sudija Žan-Klod Antoneti dobio pismo u kojem su vlasti Srbije najavile mogućnost upućivanja garancija za lidera radikala.
"Ne mogu da vam potvrdim (tu informaciju) s obzirom da Vlada Srbije obično takvu korespondenciju šalje privatnim putem, a ne kao javni dokument", rekla je Jelačićeva.
Ona je objasnila da vlada šalje garancije "ukoliko optuženi zatraži privremeno puštanje na slobodu, što Šešelj do sada nije nijednom učinio u skladu sa pravilima" Tribunala.
Šešelj je, naime, tokom iznošenja završne reči, prošle sedmice usmeno zatražio da bude privremeno pušten na slobodu, ali Sudsko veće je u petak odbilo taj zahtev, podsetila je Jelačićeva.
Prema njenim rečima, optuženi bi trebalo da podnese pismeni zahtev za privremeno puštanje za slobodu, a sudsko veće, tokom razmatranja tog zahteva, traži, pored ostalog, i garancije države u kojoj bi optuženi boravio za to vreme.
"Ja nemam informaciju da (Šešelj) namerava ponovo tražiti privremeno puštanje na slobodu", rekla je ona.
Prvostepeno veće Haškog tribunala odbilo je u subotu usmeni zahtev Vojislava Šešelja, koji na suđenju pred Haškim tribunalom zastupa samog sebe, da bude pušten na privremenu slobodu.
Šešelj je u utorak, na kraju završne reči prošle sedmice, zatražio da mu bude ukinut pritvor u kojem se nalazi od 24. februara 2003. godine i objasnio da za taj pritvor ne postoje razlozi pošto ne postoji opasnost da bi on mogao da pobegne, niti da utiče na svedoke.
Veće predsedavajućeg sudije Žan-Kloda Antonetija odbilo je taj zahtev uz obrazloženje da lider radikala nije pružio dovoljno uverljive dokaze da bi se vratio u Hag na izricanje presude, da uz zahtev nije priložio garancije vlasti nijedne zemlje, kao i da nije precizirao zemlju u koju bi otišao u slučaju da bude pušten na privremenu slobodu.
Veće je naglasilo da Šešelj nije dao ni lične garancije - kauciju ili uveravanje da će se pojaviti pred Tribunalom kada bude pozvan, već je u više navrata izrekao provokativne reči na račun suda.
Sudije su, takođe, podsetile da se protiv njega i dalje vode postupci zbog nepoštovanja suda.
Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Šešelja u januaru 2003. godine. Lider Srpske radikalne stranke se 23. februara iste godine dobrovoljno predao i narednog dana je izručen Tribunalu, gde mu je suđenje počelo u novembru 2007. godine.
Šešelj je optužen za ratne zločine na prostoru Hrvatske, BiH i Vojvodine od 1991. do 1993. godine.
Tužilaštvo je, u završnoj reči, tražilo da bude osuđen na 28 godina zatvora, dok je Šešelj ocenio da ne postoji nikakav pravni osnov za bilo kakvu osuđujuću presudu protiv njega i da je proces protiv njega politički motivisan.
