BEOGRAD - Prvi put je u Srbiji sprovedeno TALIS istraživanje koje, procenjujući rad nastavnika i direktora, zapravo objašnjava zašto naši đaci zaostaju u primeni znanja u odnosu na evropske đake. PISA testiranja uvek su konstatovala loša postignuća učenika u Srbiji u funkcionalnom znanju.
Evropski vršnjaci sede u drugačijim učionicama i neobavezno raspoređenim klupama, više razgovaraju i razvijaju kritičko mišljenje o svemu što uče. Đaci u Srbiji su i dalje kao u vojničkom stroju, tvrde stručnjaci.Profesori i dalje za katedrom – predaju – dok su đaci pasivni slušaoci. Suštinski problem je što zvanje nastavnika nije u Srbiji dovoljno razvijeno i ustoličeno.
"Na nastavničkim fakultetima nemate dovoljno kadra koji se bavi baš metodikom nastave i drugim disciplinama koje nisu direktno u vezi sa sadržajem. Tako ćete čak od nastavnika hemije čuti da je on hemičar, od matematičara da je on matematičar, mada niko njih ne plaća da rade hemijske eksperimente i da rešavaju matematičke probleme, nego da uče našu decu", objašnjava Ivan Anić, zamenik koordinatora TALIS istraživanja.Istraživanje pokazuje i da više od 80 odsto nastavnika želi da nastava bude drugačija. Ipak, realni problemi su često kočnica. Odeljenja su prekobrojna, a nastavni planovi preobimni.
"Nastava u Srbiji ima problem jer sve škole nisu dovoljno opremljene. Govori se o internetu i pametnim tablama, a mnoge škole nemaju ni mokre čvorove niti fiskulturne sale", priča profesor geografije Miljan Mićunović.Istraživanje pokazuje i da tipičan direktor škole u Srbiji ima u proseku oko sedam godina iskustva u rukovođenju školom i 15 godina rada u nastavi – u čemu zaostaje za evropskim kolegom. Polovina njih nema adekvatnu obuku za rukovodioce.
"Menadžerstvo u obrazovanju pretpostavlja da direktor zna da prepozna nastavnike koji dobro rade, da zna da ih podrži na pravi način, a i da one koji ne rade dobro, da zna da im da takvu povratnu informaciju da oni znaju šta se od njih očekuje i da mogu da poboljšaju svoj rad", navodi Ivan Anić.Za takav rad većina nema dovoljno vremena, tvrde direktori.
"Direktor koji ima veliku školu i veliki broj odeljenja – ima svoj tim i svoje pomoćnike, a direktor sa malim brojem odeljenja nema pomoćnike – mora da pomaže pravnicima, da bude i pedagog, i psiholog, i majstor, i domar, i vodoinstalater, i električar", kaže Dejan Nedić iz Društva direktora Srbije.TALIS istraživanje u kojem je učestvovalo više od 30 zemalja, sprovedeno je prvi put u Srbiji.Zbog nedostatka sredstava, po svemu sudeći, čeka ga, kažu stručnjaci, ista sudbina kao i PISA istraživanje – da se od njega ubuduće odustane.
(RTS)
