7 priča o mostovima na prostoru Jugoslavije

1. Najveći na svetu

Most rimskog imperatora Trajana blizu sela Kostol kod Kladova, sagrađen između 103. i 105. godine, čitav milenijum je držao rekord po dužiniČitavih hiljadu godina most koji se nalazio u blizini današnjeg sela Kostol kod Kladova, sa srpske, i Turn Severina, s rumunske strane, bio je najduži na svetu.Sazidan je za vrlo kratko vreme, od 103. do 105. godine, i spada u red najznačajnih dela rimskog građevinarstva. Njegovu gradnju naložio je rimski car Trajan kako bi legije mogao da prebaci preko Dunava i osvoji Dakiju.Jedan od dobrih carevaTrajan je bio je zapovednik i upravitelj Germanije kad ga je rimski car Nerva usvojio i odredio za svog naslednika. Smatra se jednim od “dobrih careva”, koji su u drugom veku carstvu obezbedili unutrašnju stabilnost i razvoj.Pri ustoličenju izgovorio je rečenicu u kojoj je sažeo svoje ciljeve: “Biću poštovan kad Dakiju učinim rimskom provincijom i kad Dunav i Eufrat pređem preko mosta.”Postao je car posle smrti svog poočima 98. godine, a već 101. krenuo je u rat protiv Dačana, koji su ugrožavali rimsku granicu.Osvajanje DakijeOsvajanje Dakije, na levoj obali Dunava, planirali su i Trajanovi prethodnici. Da bi ostvarili taj cilj, oni su započeli usecanje puta u litice Đerdapa, pa je Trajan prvo 103. godine završio taj posao, o čemu je ostavio svedočanstvo - Trajanovu tablu, koja i danas može da se vidi.A zatim je projektovanje i gradnju mosta preko Dunava poverio Apolodoru iz Damaska, najvećem arhitekti toga doba. Taj poduhvat je u ono vreme bio ravan izgradnji najviše zgrade na svetu danas.Odabrano je mesto ispod Kladova, gde je Dunav bio vrlo miran i plitak, a korito reke peskovito.Ostrvo Šimijan uzvodno od gradilišta omogućilo je Apolodoru da pregrađivanjem tok reke usmeri prvo na jednu, pa na drugu stranu ostrva, da bi u isušenom delu mogao da postavi stubove, pa je većina radova praktično izvedena na suvom.Most je bio izgrađen od kamena, dugačak 1.097,5 metara, s lukovima visoko iznad vode razapetim između dvadeset stubova. Na jednoj i na drugoj obali imao je bogato ukrašene kamene kapije.Nije mu bilo suđeno da traje: kad se posle dvadeset godina ratna sreća okrenula i Dačani isterali Rimljane, pa zapretili da preko mosta uđu na njihovu teritoriju, car Hadrijan, Trajanov naslednik, naredio je da se most sruši.Rušenje stubovaKad se 1856. godine nivo Dunava spustio kao nikad ranije, svih dvadeset stubova nekadašnjeg mosta ukazalo se iz vode. Početkom prošlog veka, 1906. godine.Međunarodna komisija za Dunav naložila je uklanjanje dva stuba koji su ometali plovidbu.Reka je radila svoje, pa je 1932. godine bilo ostalo 16, a 1982. godine svega dvanaest stubova - četiri je u međuvremenu odnela voda.Ostaci prvih stubova na obe strane i danas se mogu videti na obalama Dunava.Pre pet godina Ministarstvo kulture Srbije izložilo je plan hologramske rekonstrukcije mosta. Na mestu nekadašnje monumentalne građevine bile bi postavljene snažne vodene pumpe koje bi izbacivale veliku količinu vodene pare.Na taj “vodeni oblak” laseri bi iscrtavati nekadašnji izgled mosta u prirodnoj veličini.Hologram bi se protezao od autentičnih stubova mosta na srpskoj i rumunskoj strani i svetleo bi noću, a kad bi ga dotakao neki brod, iluzija bi nestala.Realizacija ove ideje bila je predviđena za 2012. godinu, ali do nje, zbog manjka para, nikada nije došlo, a više je niko i ne pominje.2. Čarape za kralja PetraVezirov most na Belom Drimu jeste lepa, ali nepraktična građevina koju je 1915. srpski vladar prešao samo zahvaljujući poklonu Makrene SpasojevićPred naletima austrougarskih, nemačkih i bugarskih jedinica, srpska vojska krajem 1915. napustila je domovinu. U Peći je održano poslednje većanje Vrhovne komande na našem tlu i general Živojin Mišić izneo je predlog da se odstupanje zaustavi i da se na Kosovom polju uđe u odlučni boj. Ostao je usamljen... Najveći deo vojske povukao se uz Rugovsku klisuru, pa preko zaleđenog Čakora. Niko ne zna koliko ih je već tu, na samom početku golgote, stradalo survavajući se sa zaleđenih staza u klisure.Okovan ledomDruga kolona krenula je pravcem od Prizrena, niz Beli Drim. Kod Kuksa, gde se ova reka spaja s Crnim Drimom, preko nje prelazi Vezirov most.Reč je o kamenoj građevini iz turskog doba, naoko veoma skladnoj i elegantnoj, ali dozlaboga nepraktičnoj. Put se preko četiri luka nejednake visine diže i spušta u velikim strminama, a zimi, kad ga okuje led, gotovo je nemoguće preći ga.Ali izbora nije bilo: srpske jedinice i narod koji se s njima povlačio za leđima su imali neprijateljski raspoložene Albance, koji su ih ubijali i pljačkali. Kombinovani odred pod komandom majora Dragutina Gavrilovića, junaka odbrane Beograda, ceo dan je na prilaz Vezirovom mostu vodio bitku s kačacima sve dok se i poslednji vojnik Moravske divizije drugog poziva nije prebacio preko reke. Mnogi vojnici su pali sa strmog zaleđenog i klizavog mosta i našli smrt u Drimu. Ostarelog vojvodu Radomira Putnika vojnici su preneli u nosiljci sklepanoj od dasaka.A pre nego što je na most stupio kralj Petar I Karađorđević prišla mu je jedna zabrađena seljanka i pružila mu vunene čarape:- Uzmi ovo, gospodaru, i navuci preko čizama, tako ćeš lakše preći preko mosta - rekla mu je. - Kad pređeš most, tebi one neće trebati, gospodaru. Skini ih i potraži moga sina Marinka Spasojevića iz valjevskog sela Slovca, tvoga vojnika, u užičkoj je vojsci. Tako se, rekli su mi, zove njegova jedinica. Ako iko mog Marinka, a daće Bog da je živ, može naći, možeš samo ti, gospodaru, i neka ti je to pred Bogom najveći amanet.To je bila Makrena Spasojević, čiji je susret s kraljem od zaborava pre nekoliko decenija spasio novinar Ilustrovane politike Bogosav Marjanović. Vratila se posle toga u svoje rodno selo i tu umrla pre kraja rata. Nije dočekala crne vesti od kralja, koji je saznao da se Marinko smrzao na putu preko Albanije.SpomenikPetar I Karađorđević dao je svom savetniku Iliji Đukanoviću svežanj novčanica i poslao ga u Slovac da Makreni podigne spomenik. Na njemu je bilo isklesano: “Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije.”Srušili su ga, zbog kraljevog imena, 1945. komunisti. A 2010. Društvo srpskih domaćina, kojim je predsedavao Nićifor Aničić, poslovni čovek iz Johanezburga, a rodom s Jadovnika, obnovilo je spomenik Makreni Spasojević. Eno ga na groblju u Slovcu i danas... Legenda kaže da je bolničar koji je u leto 1921. negovao kralja na samrti pod njegovim jastukom našao vunene čarape.- Obuj mi ih da ugrejem noge. Pri obrazu umreću - jedva čujno je izgovorio ostareli vladar i zauvek sklopio oči.

3. Dva rušenja i pogibije Železnički most preko Save dva puta su razorili naši vojnici kako bi sprečili najezdu neprijateljskih armija Tragičan previd

4. Tri mosta na istom mestu

Izgradnja drumskog mosta od Novog Sada do Petrovaradina počela je 1904, a završena tek 1928. Rušen je 1941, 1944. i 1999. godine U čast kraljevića

5. Izmišljeni špijuni

Pančevački most gradili su naši i ruski stručnjaci. Domaći inženjeri su 1951. osuđeni zbog rada za NKVD, da bi dve godine kasnije bili oslobođeni Četiri rušenja Kasni obnova 6. Legenda o neimaru Most u Đurđevića Tari projektovao je Mijat Trojanović, ali je narod gradnju pripisao Lazaru Jaukoviću, čoveku koji je 1942. morao da ga sruši i koji je na njemu streljan Naučna fantastika Iza božjih leđa

7. Ponovo rođen na drugom mestu

Sadašnji Brankov most sagrađen je 1956, a 1979. do njega je sagrađen još jedan istovetan. Spojeni su celom dužinom, pa se samo s reke vidi da je reč o “blizancima” Viteški kralj Savski most na Ibru