Procenjuje se da ova količina predstavlja oko 20 odsto ukupnog tržišta, međutim, imajući u vidu neregulaciju tržišta kafe i nepostojanje zvaničnih podataka o veličini tržišta, sasvim je moguće da su ove cifre znatno veće, odnosno problem veći nego što deluje. Posebno uznemirava rastući trend šverca sirove kafe, odnosno njegov rast iz godine u godinu, s tim da je rast ove u odnosu na prethodnu najviši do sada.
Sem problema šverca sirove kafe, važno je istaći da je dodavanje surogata u kafu još jedan veliki problem zbog kojeg štetu trpe najpre potrošači a koje dolaze iz malih pržionica širom zemlje. U najvećem broju slučajeva dodaci u kafi kao što su žitarice, naut, industrijski grašak, derivati kukuruza ili čak žir se neadekvatno ili uopšte ne navode ni u deklaraciji niti na prednjoj strani pakovanja, te potrošači kupuju kafu daleko lošijeg kvaliteta u malim pržionicama kafe širom zemlje, a da to sami i ne znaju i time se dovode u zabludu.
Zakon o zaštiti potrošača ne zabranjuje dodavanje surogata, ali zahteva jasno navođenje u kom procentu su oni prisutni. Cilj dodavanja surogata je da se proizvod učini jeftinijim i samim tim prijemčivijim za potrošače na štetu njihovog kvaliteta. Uživanje u šoljici prave kafe je generacijama prisutno na našim prostorima i niko nema pravo da taj ritual obesmisli dodavanjem žira ili bilo kog drugog dodatka, koji narušava kvalitet, a da o tome ne informiše pravilno potrošače.
Na osnovu saznanja do kojih je došla inspekcija Ministarstva poljoprivrede da postoji sumnja da određeni proizvodi iz grupe kafa sadrže surogate, iako se u deklaraciji proizvoda to ne navodi, sprovedena je kontrola tržišta i došlo se do rezultata koji su prikazani na infografiku. Sem njih, infografik pokazuje i ključne cifre koje ilustruju štetne efekte šverca sirove kafe.
