Naime, Ivić i njegova supruga Ana ne mogu da imaju dece, pa su odlučili da usvoje bebu ili blizance iz ovih krajeva. U Bugojnu se 1988. godine susreo sa izvesnim pravnikom Draganom, za koga se pričao da sređuje usvajanje dece preko veze.
- On me je sve ispitao - čim se bavim, kako izgleda moja žena... Na kraju je rekao: "U Beogradu imaš da biraš, ali da bi usvojio bebu treba ti 10.000 maraka". Odgovorio sam da će on od mene dobiti hiljadu maraka ako usvojim bebu, ali ako budu blizanci, a jedno od njih žensko, dobiće dve hiljade. Uveravao me je da nema problema, da on radi u Beogradu i zna čoveka, da budem bez brige - započinje svoju ispovest Marko.
Sledeći put su se videli 22. jula 1988. godine.
- Mislio sam da idemo u sirotište, ali onda smo se zaustavili ispred bolnice. Tu sam se malo zbunio, ali opet sam mislilo da je možda sirotište tu blizu - kaže Marko.
Dragan je prvo na nekoliko minuta ušao u bolnicu, dok ga je Marko čekao ispred. Potom se vratio po Ivića i uveo ga u kancelariju jednog lekara.
- Ostao sam sam sa doktorom i on je počeo da me ispituje o svemu. Potom mi je rekao da beba košta 10.000, a blizanci 15.000 maraka - iste cene koje je spomenuo Dragan. Govorio je kako je on humanista, kako je reč o bebama koje rađaju studentkinje iz provincije, koje ne mogu da se udaju, ali ni da se vrate kući sa stomakom. One daju bebe na usvajanje, a onda se deca vuku po domovima, čekajući ko zna koliko dugo roditelje. Rekao mi je da i novac koji ja dajem njemu na ruke dalje ide za nezbrinutu decu. Shvatite, nije mi bilo čudno što traži novac, jer je korupcija bila opšta stvar u bivšoj zemlji. Nisi mogao kod doktora, ako mu ne daš novac. Zato sam verovao i Draganu da će preko veze srediti da mi brže usvojimo dete.
Sumnja se ipak pojavila kada je shvatio da ovo neće biti klasično usvojenje, odnosno da će u papirima dete biti zavedeno kao da ga je rodila njegova žena, nudeći mu tri opcije - da odmah uzme bebu, da se vrati sa ženom pa da ga uzmu, ili da slažu da je njegova supruga trudna pa da se vrate za 9 meseci.
Kako dalje tvrdi, kada je lekaru pokazao sliku svoje žene, sestra mu je donela mantil i uputili su se u odeljenje gde su ležale porodilje.
- Rekao mi je da stavim ruku na krevet žene koja otprilike liči na moju ženu. Krenuli smo na prvi ili drugi sprat. Susreli smo neke sestre koje su pozdravljale doktora sa mnogo poštovanja, čime sam shvatio da nije reč o bilo kome. U jednoj od soba video sam devojku koja stvarno liči na moju ženu. Stavio sam ruku na krevet. Nakon toga odveo me je u bebi boks. Zaustavio sam se kod jedne bebe, privukle me njene duge trepavice. Bila je anđeo i ja sam mu to rekao. Odgovorio mi je da je to baš beba porodilje na čiji sam krevet stavio ruku. No onda mi je rekao: "Iviću, biraj". I tu sam se zaustavio. Kako da biram bebu, šta ako hoću neku drugu iz tog boksa? Nije tu samo porodilište od studentkinja, porođaju se tu i udate žene - opisuje svoje čuđenje Marko.
Međutim, kada mu je rekao da bira, Marku je to bilo previše sumnjivo, te se vratio u Nemačku kod supruge i sve joj ispričao.
- Rekla mi je da pustim sve to, da nešto očito nije kako treba. A kada je još došlo do rata, sve mi se to smučilo. Pomirili smo se sa sudbinom. Lepo živimo, 41 godina braka i još smo zaljubljeni - priča Marko.
U saradnji sa predstavnicama dva udruženja roditelja nestalih beba, Anom Pejić i Milenom Janković, Marko Ivić se provozao Beogradom i pokazao koja je bolnica u pitanju. Kako on tvrdi do pokušaja trgovine ljudima došlo je u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara.
Marko je nedavno na televiziji gledao prilog o krađi beba i shvatio da je umalo učestvovao u tom zločinu.
- Kada sam prepoznao svoju priču, šokirao sam se. Da sam to učinio, da znam da neka majka još plače za tim detetom... Kako bih ja 30 godina hranio to dete, a kupio sam ga od lopova? Nikada sebi ne bih mogao da oprostim da budem u tom kolu. Ali tvrdim da je taj doktor meni rekao da biram. Bio sam kupac, ali Bog me sačuvao da ne kupim, jer me ono "biraj" odvratilo - kaže on.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
