Najnovije vesti

NJEGOVI SOKOLOVI I JASTREBOVI ŠTITE SRPSKE AERODROME! Pogledajte kako ove veličanstvene ptice ČUVAJU NAŠE NEBO!
Foto: Printscreen Al Džazira

hani girgis je jedini profesionalni sokolar u našoj zemlji

NJEGOVI SOKOLOVI I JASTREBOVI ŠTITE SRPSKE AERODROME! Pogledajte kako ove veličanstvene ptice ČUVAJU NAŠE NEBO!

Društvo

Zadatak nam je da rasteramo ptice koje se najčešće nalaze na krovovima zgrada i hangara, a time čuvamo ne samo avione "JAT tehnike" već sve one koji koriste naš aerodrom, kaže Hani Girgis, jedini profesionalni sokolar u Srbiji, koji radi na Aerodromu "Nikola Tesla".

Sokolarstvo je lov korišćenjem sokolova ili srodnih ptica grabljivica (jastreb, orao) i njihovo dresiranje za lov. Ta vrsta lova stara je i rasprostranjena skoro po celom svetu, a korišćena je još u Starom Rimu i drevnoj Kini. Girgis se sokolarstvom bavi 11 godina. Poreklom je iz Južnog Sudana, otac mu je Grk, a majka Srpkinja. On objašnjava i otkud to da se sokolovi koriste za rasterivanje ptica na aerodromu.

- Pre nego što sam došao u Srbiju, ljudi su koristili otrove koji su ubijali kako štetočine tako i jedinke važne za ekosistem. Cilj mi je bio da vratim urušeni balanas u odnosu "predator - plen". Po povratku u Srbiju 2007. godine uveo sam "biološku zaštitu", sistem koji u našoj zemlji ranije nije postojao - objašnjava Girgis.

Kaže da tokom svog radnog staža nije naleteo na neki ozbiljniji problem izazvan pticama i da su njihove kontrole su uglavnom uspešne, a svoj posao voli.

- Posao je, kao i svaki drugi, istovremeno stresan i opuštajući, ima svoje prednosti i mane. Prijatan je jer radim sa životinjama, grabljivicama, i nisam u zatvorenoj prostoriji. Za mene to ima posebnu vrednost jer radim u prirodi, na terenu, ne treba mi kancelarija. Sa druge strane, težak je jer grabljivice zahtevaju drugačiji pristup, moram da se staram o njima, što zahteva posebnu brigu za njihovu kontrolu, ishranu i zdravlje - rekao je Girgis.

Treniranje ptica za ovako zahtevan posao nije nimalo jednostavan zadatak.

- Dresura uglavnom traje tri do četiri meseca, nekada duže ili kraće, u zavisnosti od starosti i naravi ptice. Ipak, ne postoji šablon, niti teorija na osnovu koje bi se ptice dresirale, sve zavisi od slučaja do slučaja, od sokolara i njegovog odnosa sa životinjom. U početku se obuka svodi na sletanje ptice na ruku, zatim praćenje leta ptice kroz šumu, čime se uspostavlja veza poput one koju imaju roditelj i dete. Obuka se potom intenzivira privikavanjem ptice na urbane sredine, što je posebno zahtevan posao jer se teško navikavaju na aerodromsku buku. Najvažnije je ubediti pticu da je život uz sokolara lakši. Skoro sam pročitao istraživanje u kome piše da sokolovi žive kraće u prirodi a duže sa sokolarom - navodi Girgis.

Pored uobičajenog angažmana na Aerodromu "Nikola Tesla", Girgis je radio i na golf terenima na Adi Ciganliji, u "Areni", na aerodromu u Vršcu, a uskoro počinje projekat "zaštite državnih granica". Girgis kaže da ga zovu gde god da postoji problem sa velikim brojem ptica.

- Trudim se da leti koristim što manje grabljivice, vrućine su velike, pa pokušavam da ih poštedim. Broj ptica koje koristim zavisi od količine posla, za rasterivanje koristim jednu do dve, ali kada se radi o zahtevnijem poslu onda od četiri do šest. Osim toga, različite vrste ptica se koriste za različite stvari, pa su, recimo, sokolovi idealni za vinarije, voćnjake i velike povrišine. Pošto su mužjaci manji, a ujedno i brži, njih je bolje koristiti za manje prostore. U odgajivačnici ih imam 15, a u inostranstvu još 30 do 40. Ne treba mi više ptica jer želim da imam dovoljno vremena da mogu da posvetim dovoljno pažnje svakoj od njih pojedinačno. Cenim kvalitet više od kvantiteta i trudim se da im omogućim najbolje uslove za život. Kada pustim grabljivice, prisustvujem njihovom načinu života kakav inače vode u prirodi. Iskreno, one me ponekad slušaju više nego deca kod kuće - šali se Hani.

Sokolarstvo, specifičan odnos čoveka i ptice, njihovo zajedničko učestvovanje u lovu Girgisa je zanimalo još od detinjstva.

- Počeo sam da ga izučavam u Srbiji. Kada sam u početku samostalno učio nije bilo interneta, što je zahtevalo dodatni napor, jedino na šta sam mogao da se oslonim u tom trenutku bila je pisana literatura. Dalje usavršavanje sam nastavio kroz kontakt sa domaćim sokolarima i ljudima iz inostranstva koji su mi dosta pomogli i sa kojima sam razmenjivao informacije. Jedno vreme sam radio na vojnom aerodromu u Češkoj, potom u Slovačkoj, tako da sam stekao dosta iskustva u inostranstvu. Najviše sam napredovao učeći od jednog grofa iz Austrije koji mi je danas kum, taj period uzimam kao krucijalan za svoju karijeru - kaže Hani Girgis.

Kurir.rs/Blic/S. Simić

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...