Određeni oblici neprihvatljivog, destruktivnog ponašanja Jovanke Broz intenzivnije su se ispoljili 1958. godine, a prema nekim saznanjima i ranije. Iz materijala sa kojima se raspolaže proizlazi da je Jovanka Broz do 1958. godine obavljala uglavnom poslove u okviru svojih redovnih obaveza supruge Predsednika Republike. Međutim, posle tog vremena ona sve više utiče na kadrovska rešenja i odnose u rezidencijama Predsednika Republike, a počinje se više angažovati i oko redovnih državničkih i političkih obaveza Predsednika Republike i pokušava uticati na određene odluke. Mešanje Jovanke Broz u kadrovska pitanja i njen odnos prema osoblju koje je radilo u rezidencijama najneposrednije je uticalo da pojedina radna mesta (lični sekretari, kuvari, kelneri, sobari i sl.) ili pojedine službe (služba zdravstvene zaštite) nisu u dužem vremenskom periodu popunjavane radnicima potrebnih profila stručnosti. To je uticalo da Predsedniku Republike u to vreme nisu bili obezbeđeni osnovni uslovi za obavljanje složenih i brojnih obaveza, niti mu je bila obezbeđena odgovarajuća zdravstvena zaštita. Jovanka Broz se u to vreme takođe sve više uključuje u mnoga pitanja vezana za izvršavanje državničkih obaveza i političkih funkcija Predsednika Republike. Ona zahteva da joj se dostavljaju konkretni materijali za pojedina pitanja, a sve se više uključuje u programe i neposredne razgovore Predsednika Republike za vreme boravka u zemlji ili putovanja u inostranstvo, zbog čega je, ne retko, dolazila u sukobe i sa najbližim saradnicima Predsednika Republike.
Predsednik Republike nije odobravao takvo ponašanje Jovanke Broz, pa je povremeno dolazilo do prepirki i prikrivenih ili otvorenih sukoba između njih. Takvo ponašanje Jovanke Broz dovelo je do toga da je Predsednik SKJ 22. januara 1974. godine doneo odluku da se obrazuje Komisija SKJ sa zadatkom da utvrdi stanje i odnose u rezidencijama i pokušaj spoljnjeg uticaja na te odnose, kao i pitanja uslova života i rada Predsednika Republike.
Jovankina "svita"
Potpuniju sliku o ponašanju i delovanju Jovanke Broz kao supruge Predsednika Republike i o počecima njenog mešanja u državničke poslove Predsednika Republike dao je u svojoj izjavi Mirko Milutinović,1 koji se od 1952. do juna 1977. godine, uz povremene prekide zbog obavljanja drugih dužnosti u Tajlandu i Holandiji, nalazio na dužnosti ličnog sekretara, šefa Protokola i šefa Kabineta Predsednika Republike.
NE PROPUSTITE
On iznosi da nije zapažao da se do 1954. godine Jovanka Broz na bilo koji način mešala ili pokušala uticati na neke državničke poslove Predsednika Republike. U to vreme ona je obavljala uglavnom poslove supruge Predsednika Republike. Međutim, na osnovu izmenjanih telegrama zapazio je da je pokušala uticati na Predsednika Republike da pri povratku iz Burme 1955. godine poseti Etiopiju što, inače, nije realizovano. Jovanka Broz prvi put putuje sa Predsednikom Republike u inostranstvo prilikom njegove posete zemljama Azije i Afrike 1958. i 1959. godine (8 zemalja). Prilikom tog putovanja ona se počela intenzivnije angažovati u razgovorima Predsednika Republike i članova naših zvaničnih delegacija oko suštinskih pitanja posete tim zemljama. Jovanka Broz je tada, prvi put, u ime žena Jugoslavije vodila zvanične razgovore sa predstavnicama ženskih organizacija u zemljama koje je posećivao Predsednik Republike.
U vezi sa ovim posetama, tražila je i dobijala sve materijale političkog, privrednog i drugog karaktera, a u značajnoj meri i operativnog karaktera. Zahtevala je da se za nju posebno obrađuju i detaljniji materijali istorijskog, turističkog i kulturnog karaktera, kao i detaljnije informacije o svim domaćim ličnostima sa kojima će dolaziti u kontakt. Milutinović ukazuje da se Jovanka Broz izrazito angažovala oko pripreme i za vreme posete Predsednika Republike nekim zemljama Zapadne Afrike i Magreba, marta i aprila 1961. godine. Milutinović, koji je u to vreme bio na dužnosti savetnika za spoljno-političke poslove u Kabinetu Predsednika Republike, iznosi da se Jovanka Broz odnosila prema članovima naše delegacije kao "sviti".
Tražila je da je zovu "drugarica Jovanka", a ne Titova supruga
Posebno je izražavala nezadovoljstvo prema radu tadašnjeg generalnog sekretara Lea Matesa i šefa Protokola Zdenka Štambuka, tvrdeći, javno, da je drug Tito nezadovoljan njihovim radom. Ona je tokom tog puta, u dva-tri maha, oštro kritikovala odnos generala Milana Žeželja prema njoj. S tim u vezi, Milutinović ukazuje da je neposredno po povratku sa tog putovanja došlo do smenjivanja Matesa i Štambuka sa dužnosti koje su obavljali.
Posebno angažovanje Jovanke Broz zapazio je oko priprema Prve konferencije pokreta nesvrstanih zemalja 1961. godine u Beogradu, za koje vreme je došlo do značajnijih adaptacija u Rezidenciji. Naglašava da je u to vreme došlo do vidljivijeg poremećaja odnosa između Jovanke Broz i Milana Žeželja i da je posle ove konferencije general Žeželj smenjen sa dužnosti ađutanta Vrhovnog komandanta oružanih snaga.
NE PROPUSTITE
U periodu od 1964. do 1968. godine, iznosi dalje Milutinović, prisustvo Jovanke Broz u svim zvaničnim i nezvaničnim poslovima Predsednika Republike sve je uočljivije i sve značajnije. Primera radi, navodi da ona prisustvuje na VIII i IX kongresu SKJ kao gost, da redovno učestvuje u svim državnim posetama i slično.
Od osoblja u rezidenciji je zahtevala da je oslovljava sa "drugarica Jovanka". Nastojala je da se u zvaničnim saopštenjima njeno učešće objavi u formulaciji: "Predsednik Josip Broz Tito i drugarica Jovanka Broz" (umesto ranije formulacije: "Predsednik Republike sa suprugom"). Uporedo s takvim aktivnostima i angažovanjem, Jovanka Broz počinje sve više da se bavi poslovima reorganizacije službi u Rezidenciji. Ona prati depeše Saveznog sekretarijata za inostrane poslove (koji su joj stavljali na raspolaganje lični sekretari Predsednika Republike, a kasnije je tražila da se jedan komplet dostavlja za nju posebno). Iz primedbi koje je Jovanka Broz davala generalnim sekretarima, načelniku Kabineta Vrhovnog komandanta oružanih snaga i drugima, Milutinović zaključuje da su joj bili pristupačni i materijali Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove i koordinacioni materijali Saveznog sekretarijata za inostrane poslove.
Milutinović posebno naglašava da je period posle 1964. godine karakterističan za rastući uticaj Jovanke Broz na programe putovanja druga Tita u zemlji, na njeno učešće uz druga Tita na sastancima političkih aktiva u republikama i pokrajinama. Ona se neposrednije i svestranije angažovala u organizovanju prijema pojedinih političkih saradnika ili ličnih prijatelja kod druga Tita i sve otvorenije je iznosila primedbe o pojedinim političkim rukovodiocima. To je posebno bilo vidljivo u vezi sa studentskim događajima 1968. godine. Nastojala je da utiče na odluke Predsednika Republike za putovanja i posete po pozivima u zemlji, a ne retko je i odlučivala o tome. Sve je izraženije mešanje Jovanke Broz u rad službi u Kabinetu i rezidencijama. Ona traži da se vrši zamena kadrova u rezidencijama i često uspeva u tome (primeri Žeželja, Crnobrnje, Vlade Popovića i drugih) i zagovara osavremenjavanje rada u Rezidenciji (stručno osposobljavanje kadrova, uvođenje testiranja, povećanje radnih normi, podnošenje izvještaja o radu, lični dohoci i drugo). U vezi sa njenim takvim zahtevima i odnosima, Milutinović ističe da je bilo intervala kada pojedine službe nisu funkcionisale (sekretari, lekari, konobari, sobari, kuvari i sl.).
Puno angažovanje Jovanke Broz zapaža se početkom 1974. godine prilikom posete Indiji, Bangladešu i Siriji. Tada je, u prisustvu Predsednika Republike, tražila ne samo smenjivanje lekara, nego je i rešavala pitanja smeštaja, ishrane, poklona, pa čak određivala ko će ići u prethodnicu i slično. Posle njene intervencije došlo je do izostavljanja nekih lica iz sastava delegacije koji su ranije bili predviđeno (na primer, Miloš Melovski). Milutinović iznosi da je Jovanka Broz za vreme X kongresa SKJ bila jako neraspoložena. Ne zna razloge, ali ističe da je Tito za vreme jedne pauze, u prisustvu Jovanke Broz i još nekih drugova rekao da "Jovanka obavlja korisne poslove, pomažući mi u obavljanju mojih dužnosti", ali da on nije Mao Ce Tung ili Nikolae Čaušesku koji su svoje supruge stavljali u Centralni komitet.
Protiv telefona
Odbila je instaliranje telefona, jer se bojala prisluškivanja, a jedan od osnovnih problema bio odnos Jovanke Broz prema službama koje su opsluživale Predsednika Republike. Njeno stalno mešanje u organizaciju i funkcionisanje tih službi veoma je otežavalo rad i izazivalo negativne posledice. Optužujući skoro sve ranije lične sekretare Predsednika Republike da su "radili za nekoga drugog", Jovanka Broz se uporno protivila popunjavanju tih radnih mesta. Ona je uporno onemogućavala instaliranje telefona ili elektronskog zvonca u prostorijama Predsednika Republike, sa obrazloženjem da se tim putem Predsednik Republike može prisluškivati, onemogućavajući tako komuniciranje Predsednika Republike kako sa svojim najbližim saradnicima, tako i sa osobljem u Kabinetu i rezidencijama, posebno sa lekarima u slučaju hitne potrebe i slično. Sumnjičeći sve ljude i insistirajući na nekim njenim kriterijumima o kvalitetu pojedinca, Jovanka Broz je stvarala takvu situaciju da Predsednik Republike ne samo da nije uvek bio opsluživan na zadovoljavajući način, već su izostajali i elementarni uslovi za njegov život i rad, što je uticalo i na njegovo zdravstveno stanje i obavljanje funkcija. Stvorena je atmosfera nesigurnosti i sumnjičenja, što je izazvalo opravdano nezadovoljstvo i nanosilo štetu ugledu same Rezidencije. To je umanjivalo i efikasnost i racionalnost rada službi, a narušavana su i prava pojedinih radnika, pa i njihovo ljudsko dostojanstvo.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Express.hr
