DR IVANA KARLIČIĆ STAŠEVIĆ, DIREKTORKA KLINIKE LAZA LAZAREVIĆ, ZA KURIR: Policijski čas nije zatvor, a mere nisu kazna!

Dosad je psihološku pomoć potražilo više od 1.600 građana iz cele Srbije zbog koronavirusa, kaže u intervjuu za Kurir doc. dr Ivana Karličić Stašević, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza lazarević“.

- Na klinici „Dr Laza Lazarević“ je 16. marta počela sa radom besplatna nacionalna linija za pružanje psihosocijalne pomoći, a broj telefona je 0800-309-309. Linija je otvorena svakodnevno 24 sata i na njoj rade profesionalci iz svih oblasti mentalnog zdravlja.

Na šta su se najviše žalili građani Srbije?

- Prvih dana tražili su informacije o virusu, načinima prenošenja, zaštiti... Sada traže savete kako da prevladaju uznemirenost, nelagodu, strah, neraspoloženje, da li i kako da koriguju psihijatrijsku terapiju koju već koriste ili za koju misle da im je u ovom trenutku potrebna. Što se tiče problema u vezi sa karantinom i izolacijom, najčešće se žale na drastične promene u načinu funkcionisanja, na usmerenost i vreme koje provode u porodičnom sistemu, u kojem se i dinamika odnosa znatno menja.

Mnogi ljudi su sada uznemireni. Šta da rade kada ne mogu da kanališu ono što u tom času osećaju?

- U svakoj kriznoj situaciji svi imamo potrebu da se detaljnije informišemo o situaciji u kojoj smo se našli. Trebalo bi to da činimo od relevantnih, proverenih izvora. U cilju očuvanja mentalnog zdravlja neophodno je izbegavati celodnevno praćenje izveštaja o kovidu-19, kao i različitih društvenih mreža, s obzirom na to da se tamo nalaze nedovoljno precizne i tačne informacije. One mogu da pospešuju osećanja zbunjenosti, nelagode, straha i mogu nas uvesti u stanje panike. Znači, jednom u 24 časa iz relevantnog izvora informisanja sasvim je dovoljno, a i korisno za održavanje unutrašnje mentalne ravnoteže. Ukoliko intenzivna osećanja ne možete da savladate, potražite pomoć stručnih lica na dostupnoj liniji.

Šta da kažu roditelji deci koja plaču jer žele u šetnju, park, da se druže?

- Decu svakako treba informisati u skladu sa njihovim razvojnim uzrastom, jezikom koji ona mogu da razumeju. U ovoj, kao i u svim drugim situacijama, roditelji su ti koji su medijatori i prevodioci nedovoljno jasnih i za decu još uvek nerazumljivih situacija. Ove i slične situacije su pogodno tlo za razvoj i učvršćivanje solidarnosti, empatije i društvene odgovornosti.

Kako ljudi da prevaziđu tugu, bes i nezadovoljstvo zbog zabrane kretanja tokom policijskog časa?

- Navedene emocije su sasvim normalna reakcija u kriznim situacijama. Čovek je misleće biće i ima urođenu potrebu za smislom, te je neophodno da trenutno ograničenje kretanja, kao i sve druge mere koje se sprovode, shvatimo i razumemo kao za nas važne i neophodne. One nisu kazna i policijski čas nikako nije zatvor! On je uveden sa ciljem da nas država štiti, nažalost, bolje nego što mi sami štitimo sebe i druge.

Vreme u kući

KRIZA JE ŠANSA ZA RAZVOJ LIČNOSTI

Kako kvalitetno da provodimo vreme u kući i prevaziđemo anksioznost i druge negativne emocije?

- Važno je slediti preporuke Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja, koje su usmerene na to šta svako od nas može da uradi da bismo situaciju stavili pod kontrolu. Umrežavanje ljudi nije narušeno, neophodno je i korisno da održavamo socijalne kontakte putem dostupne tehnologije. Kriza je uvek i šansa za dalji rast i razvoj ličnosti, gledajmo da ovu situaciju shvatimo upravo tako. Ukoliko vidite da vam to ne polazi lako za rukom, javite nam se.

Strah od izolacije

JAVITE SE ZA POMOĆ

Postoje osobe koje su se samoinicijativno zbog straha od koronavirusa zatvorile u kuće na 24 časa. Šta biste im rekli?

- Važno je da napravimo razliku između onih građana koji su, u skladu sa odlukama Vlade Srbije i aktuelnim epidemiološkim merama, dobili naredbu da iz različitih razloga borave u karantinu, onih koji karantin sprovode usled nemogućnosti kontrolisanja straha i panike i odgovornih i savesnih građana, koji na ovaj način štite sebe i druge. U tom kontekstu, za osobe koje imaju osećaj da ne mogu da se nose sa količinom stresa, koje su drastično izmenile način funkcionisanja i doživljavaju intenzivan strah za sebe i svoje ukućane, čak i hipohondrijske simptome, mogu da se jave na nacionalnu liniju za pružanje psihosocijalne pomoći 0800-309-309.

Kurir.rs/ Radmila Briza Foto: Nemanja Nikolić