Proteklih nedelja mnoge zemlje Evrope odlučile su da se zatvore zbog naglog porasta broja novoobolelih od korona virusa i sve lošije epidemiološke situacije.
Sa druge strane, u Srbiji se, takođe, beleži dramatičan porast broja zaraženih, ali za sada se prema svim informacijama koja dolaze od nadležnim ne razmišlja o policijskom času ili karantinu. Ni u Srbiji, pa ni u regionu gde je situacija takođe izrazito nepovoljna.
Među onima koje su se odlučile na oštrije mere i policijski čas su Nemačka, Austrija, Italija, Francuska, Španija, Belgija, Velika Britanija, Grčka, Hrvatska, Belorusija, kao i Monako.
Ako posmatramo situaciju u komšiluku, pa i šire, otvoreno je pitanje da li će i naš region ponovo doći u situaciju da se uvede karantin. Baš to je i glavna strepnja za većinu stanovnika Srbije - policijski čas, ali ima i onih koji smatraju da je takva mera "jedini spas" te su i za njeno hitno uvođenje.
Zbog eskalacije korone na stolu će već narednih dana biti STROŽE MERE
Zabranjeno je okupljanje više od pet ljudi, u zatvorenim i otvorenim prostorima, mada uz brojne izuzetke, dok su srednjoškolci i đaci iz Vojvodine dobili nepredviđeni jesenji mini raspust od 11. do 15. novembra.
Ove mere donete su na sastanku Kriznog štaba koji je održan u petak, ali bi nove, po svemu sudeći, mogle da budu na stolu članova ovog tela već narednih dana! To je obelodanio i gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić.
- Lokalni krizni štabovi mogu da donose individualne odluke, ali Beograd s obzirom na svoju veličinu te odluke donosi zajedno sa Republičkim kriznim štabom. Novo zasedanje Kriznog štaba je zakazano za početak sledeće nedelje i u skladu sa situacijom donosićemo određene mere. Jedna od sugestija je da se u ugostiteljskim objektima smanji glasnoća muzike, jer ona podstiče goste na glasno pričanje i na taj način pojačano širenje zaraze – rekao je Radojičić.
Druga mera koja bi mogla da bude ponovo predložena, a koju svi pokušavaju da izbegnu, svakako je skraćivanje radnog vremena kafića i drugih ugostiteljskih objekata.
- Sa odlukom o eventualnom skraćenju radnog vremena ugostiteljskih objekata, ili njihovom zatvaranju, sačekaćemo dva-tri dana - rekao je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kada je vreme za karantin?
Kada je u maju ukinuto vanredno stanje, takozvani Konov koeficijent iznosio je oko 5 odsto, a taj broj predstavlja procenat broja zaraženih u odnosu na broj testiranih za 24 časa.
Da bi mogli da kažemo da je situacija sa epidemijom mirna i da zapravo imamo sporadične slučajave zareze, taj procenat treba da iznosi 0,5, dok sve preko 2,5 brine epidemiologe.
Da sada razloga za zabrinutost imamo potvrđuje i to da je ovaj parametar dostigao vrednost od 23,9 odsto, što je ubedljivo najveći iznos od početka epidemije, te jasno pokazuje koliko je situacija lošija nego ranije.
Popunjeni bolnički kapaciteti
Kako poslednjih dana beležimo rekorde kada je reč o broju zaraženih, te se i bolnički kapaciteti popunjavaju, a prema podacima Instituta "Batut" broj hospitalizovanih lica, zaključno sa jučerašnjim danom je 2.307.
Prema poslednjem preseku u Srbiji je trenutno na respiratorima 77 osoba, što je za tri više nego prethodnog dana. Ako se trend rasta nastavi, svakako da razloga za brigu ima.
Opasnost preti i od lokalnih žarišta
Zatvaranje gradova, odnosno uvđenje karantina na lokalnom nivou nije lako primenjiva mera, a danas gotovo da nema mesta koje nije žarište.
Beograd je poslednjih nedelja najveće žarište u našoj zemlji, a u prethodnih 24 sata zabeleženo je 40 odsto od ukupnog broja, što je kada se pretvori u brojke 1.084 novih pacijenata.
Na neslavnom drugom mestu nalazi se Kragujevac gde je za samo jedan dan registrovano čak 230 novih slučajeva, dok je na trećem mestu Novi Sad sa 213.
Sledi Valjevo sa 87 novih slučajeva, dok je u Zrenjaninu registrovano 58, a kakva je situacija u ostalim mestima pročitajte ovde.
Struka je i dalje protiv policijskog časa, ali dr Branislav Tiodorović napomenuo je moguće "selektivno zatvaranje".
"Ne očekujem neke posebno rigorozne mere, jer ne mislim da nam je ikakvo zatvaranje neophodno u pravom smislu te reči. Mi se nalazimo u situaciji da ćemo morati dobro da promišljamo svaki dan i ceo tim koji se ovim bavi i medicinski i ekonomski mora da brine da uspostavi taj balans koji je neophodan između ekonomije i zdravlja, jer bez ekonomije nema ni očuvanja zdravlja", rekao je dr Tiodorović.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
