GODINU DANA BORBE S KORONOM, NAŠI LEKARI NE POSUSTAJU: Najteže je kad dragu osobu stavljaš u džak

Borba, sati i sati pod skafanderom, ožiljci po licu, umor, bes, tuga, žalost sve se slilo u godinu dana borbe s pošasti kojoj se niko nije nadao. O najtežim momentima, o ličnim tagedijama za Kurir govore samo nekolicina njih od hiljade i hiljade heroja iz crvenih zona. Doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa" s dve teške smrti živeće ceo život.

- Najteže je bilo kada mi je majka odlazila na moje oči, a ništa nisma mogla da učinim. Na respitaru je i rođendan dočekala, poljubila sam je i zaplakala. Sutradan je umrla - priča dr Zdravković i dodaje da joj je najteže što majka nigde nije izlazila, a onda je došao majstor i zarazila se. Još teži momenat, čini joj se, bio je kada im je umro kolega, tehničar Marko Bjelica od 41 godinu. - Radili više od 20 godina zajedno, bio je u punoj snazi, zdrav. Veliki borac i veliki čovek. Svi smo verovali da će se izvući. Kad mu se stanje pogoršalo, došla sam uveče od kuće da ga vidm. Rekao mi je: "Ne vredi, moraju da me intubiraju. Ali, samo malo, dok mi bude bolje i brzo ću se vratiti na posao". Nije nam se vratio - kaže dr Zdravković.

Katarina i Vladica: Prva reanimacija

- Prva reanimacija, prvi susret sa smrću i prvo pakovanje u vreću je najteže. Gašenje ljudskih života, borba za vazduh, ravna linija na monitoru proganjaju i u snu - uglas vele Katarina Fudulović i Vladica Marinković, koji su sedam godina u ljubavi i godinu dana zajedno u crvenoj zoni KC Niš.

Ista sudbina zadesila je i prof. dr Radmila Jankovića, zamenika direktora KC Niš i direktora Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju.

- Kada vam otac umre u vašoj jedinici intenzivne nege, na respiratoru koji ste vi toliko puta uključili, zaista emotivno razara. Više od šest meseci je prošlo... Ne prođe dan, a da ne pomislim da sam i ja u nekom trenutku, zbog svojih obaveza, neprestanog pritiska i davanja sebe, zaboravio da roditelje podsećam da i dalje opasno, da nigde ne izlaze. Minulog oktobra u Leskovcu, tokom svečanosti dodele medalje za zasluge, sve se skupilo. Težak emotivan momenat. Tokom govora jedva sam zadržao suze... Nagradu sam posvetio njemu. Nadam se da negde od gore vidi sve - kaže za Kurir dr Janković, koji godinu dana strepi za kolege: - Više od 30 mojih anesteziologa zarazilo se lečeći teške pacijente u nezamislivo otežanim uslovima, neki od njih čak dva puta, neki su ležali u našoj/svojoj jedinici intenzivne nege. Zarazilo se i više od 50 mojih sestara. Svaki novi raspored za Kruševac, za našu crvenu zonu me uvek ispuni novom strepnjom.....da li će se svi vratiti zdravi. Oni su pravi heroji ove priče. Moja životna priča o koroni bez njih ne postoji...

Dr Olivera Ostojić Kako javiti da je tata umro

Dr Olivera Ostojić, načelnica dečije bolnice u KBC "Dragiša Mišović", kroz koju je za ovih godinu dana u trijažnoj ambulanti prošlo 1.600 dece, a 750 njih ležalo, nikada neće zaboraviti dan kad je ženi, koja je tu ležala s detetom od 5-6 godina, trebalo saopštiti da joj je od korone preminuo muž, da je dete ostalo bez oca. - Strašno je bilo teško gledati je, šta reći, kako je utešiti. Ni na sahranu nije mogla da ode, morali su da budu u bolnici - priča za Kurir dr Ostojić.

Gledati smrt i biti nemoćan, a posebno kad umire neko mlad i neko s kim si do juče radio i borio se protiv pošasti najteže je. O tome svedoči i Nataša Bogunović, glavna sestra KBC "Dragiša Mišović".

- Teško je svakodnevno gledati ljude kako se bore za vazduh. Bolest je toliko nepredvidiva, stanje se menja iz sata u sat. Najgore je kad reanimiraš kolege, mlade ljude. Kad daš sve od sebe, a ravna linija na monitoru se ne pomera. I bez toga, svaka smrt je teška - kaže za Kurir Nataša.

Mirsad Đerlek: Progoni me što sam ubio majku koronom

I dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Minisarstvu zdralja, koji je minulog leta gasio požar u Novom Parazu i sam je doživeo ličnu tragediju zbog korone. Umrli su mu majka i ujak. - Ležao sam i sam zaražen na Infektivnoj klinici, kada su mi javili da je prebacuju u KC Kragujevac. Heto sam da je vidim, ali smo se mimošli. Umrla je ubrzo. A s uporedo s gubitkom majke, živim i sa saznanjem da sam je verovatno ja ubio. Ispostavilo se da sam se zarazio kada sam reanimirao pacijenta sa moždanim udarom. Bilo je najvažnije spasiti život, na drugo nisam mislio, pa ni na to da li imam zaštitnu opremu. I to me proganja i boli - priča za Kurir dr Đerlek.

Da su svašta videli i podneli za ovih godinu dana veli i Gordana Dragošev, glavna sestra kovid bolnice u Kruševcu, regrutovana, kao i većina zapsolenih tamo, iz KC Niš.

- Naš najstariji anestetičar Saša Seferović, čovek koji je sve naučio poslu, izgubio je bitku s koronom. Najstrašniije je bilo kad smo morali da ga spakujemo u beli džak. Godinama smo radili zajedno - priča Gordana za Kurir.

Dr Vladan Cvetanović: Plač bebe neću zaboiraviti

Baš na "godišnjicu" korone anesteziolog dr Vladan Cvetanović, direktor kovid bolnice u Kruševcu, slaviće rođendan. I pored svega što je video i doživeo, želi da se seća i lepih stvari i pobede života. - Najlepši trenutak bio je kad se rodi mali Aleksandar, kad sam čuo iz druge operacione sale da je ta beba zaplakala. Videli smo da gubimo trudnicu na respiratoru i morali smo da probamo da spasimo bebu. Na putu do operacione sale srce je stalo. Uspeli smo da je reanimiramo nekoliko puta i da je porodimo. Beba je odneta u drugu sali. Kad sam čuo plač i shvatio da je živ, nika neću zaboraviti. Dugo je bio na respiratotu, al1 sad je dobro - priča za Kurir dr Cvetanović.

I Marija Milenković, anesteziolog koja je bila koordinatorka kovid bolnice KBC "Bežanijska kosa" ističe da je najteže kad korona dobije bitku, a ti si sve preduzeo.

- Najteže mi je bilo kad nisam uspela da spasim majku koleginice. Sve oči su uprte u tebe. Pitanje: "Je l' to nije respirator? Neću na respirator." Pogled pun straha, nade i snažan stisak ruke, koji me i sad probudi noću - priča Marija i dodaje: - Neverovatna tuga je ostala u meni za ceo život. Korona nam donosi razna iskusenja, stavlja teške zadatke. Ali i pravi prijatelje za ceo život.

Edita Stokić: Spasili devojku s insulinskom pumpom

U KC Vojvodine lečeno je više od 4.200 korona pozitivnih pacijenata, a direktorka KCV prof. dr Edita Stokić ističe da joj je bilo teško, ali i impresivno kada je u KCV primljena devojka sa insulinskom pumpom. - Iako sam jako dobro poznavala sve u vezi sa insulinskom pumpom, nije bilo nijednog traga u literaturi niti iskusta sa poustanjem kod kovid 19 pacijenta. I tu sam se povinovala svom višegodišnjem iskustvu u lečenju pacijenata s dojabetesom. Devojčica otpuštena u dobrom opštem stanju - priča za Kurir dr Stokić.

(Kurir.rs/J. S.Spasić)