Najnovije vesti

KADA ĆEMO SE VRATITI ŽIVOTU PRE KORONE: Ima li šanse da to bude u skorije vreme, u čemu tačno grešimo?
Foto: Zorana Jevtić, Tanjug/Sava Radovanović

korona virus

KADA ĆEMO SE VRATITI ŽIVOTU PRE KORONE: Ima li šanse da to bude u skorije vreme, u čemu tačno grešimo?

Društvo

Godinu dana traje borba sa virusom korona u našoj zemlji. Tokom svih 12 meseci imali smo nekoliko scenarija kada će ova agonija konačno biti okončana.

"Još dva meseca", "do proleća", "do leta", "krajem godine", "početkom naredne godine" i tako ukrug. Sve ove prognoze možda bi i bile tačne da smo disciplinovaniji, jer preporuke i mere su na snazi od prvog dana, a vakcine smo dobili i pre nego što smo očekivali.

Naši lekari kažu da je put do pobede moguć, ali da od nas samih zavisi da li će kraj epidemije doći kasnije ili pre. Da bismo pobedili koronu, odnosno zaustavili dalju transmisiju virusa najvažnije je poštovanje mera i samodisciplina. Sledeća linija odbrane je imunizacija stanovništva, a ne treba zaboraviti ni iskustva naših zdravstvenih radnika stečena tokom godinu dana borbe. I na kraju, pojavio se novi lek koji će u određenoj količini stići i u našu zemlju.

Loznica
foto: T.Ilić

Za suzbijanje epidemije najvažnije je imati sredstvo putem koga će biti eliminisan virus. U ovom trenutku mi raspolažemo dovoljnom kličinom vakcina, i to četiri različita proizvođača Fajzer-Biontek, Sputnjik V, Sinofarm i AstraZeneka.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović rekao je da je ovo protivepidemijska vakcinacija, što znači da u toku epidemije vakcinišemo ljude da bismo stvorili bedem, odnosno razvili kolektivni imunitet kako bismo se zaštitili od bolesti.

Branislav Tiodorović
foto: Tanjug Printscreen

- Protivepidemijska vakcinacija ima za cilj da u jednom kratkom periodu što više ljudi zaštiti. Da zaštiti one koji su zdravi, koji ne boluju od te bolesti. To je jedan od načina kontrolisanja epidemije, odnosno da se bolest ne širi. S druge strane, i da vakcinišemo one ljude koji su u riziku ako dođu u kontakt sa virusom. U takvoj situaciji kada imate ovakav skok zaraženih, kad imate katastrofalno stanje, onda ulazite u rizik i da vakcinišete ljude koji nisu u potpunosti zdravi, koji su u inkubaciji. I zato nam se dešava da posle, tri, četiri dana ljudi pokazuju znakove oboljenja. I ja stalno podsećam da svako ko ode na vakcinaciju mora najpre da utvrdi i da se podseti da li je u protekla tri dana bio u nekom kontaktu, u porodici, na radnom mestu, sa prijateljima. Da li je bio u kontaktu sa osobom za koju se pokazalo da je možda obolela - priča profesor Tiodorović.

Prema rečima epidemiologa, u tom slučaju trebalo bi da ljudi sami odlože vakcinaciju i sačekaju da vide da li će imati neke simptome.

- I zato nam se dešavaju ovakve stvari da ljudi pitaju da li sam dobio koronu od vakcine, ili sam se zarazio na vakcinaciji, pa nije od vakcine, ali je neko bio u inkubaciji - dodaje Tiodorović.

Da je vakcinacija pravi put u suzbijanju zaraze, ističe i prof. dr Radmilo Janković, zamenik generalnog direktora KC Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju. Profesor Janković kaže da smo posle godinu dana spremniji da problem svetske pandemije stavimo pod kontrolu.

Radmilo Janković
foto: Ana Paunković

- Sva istraživanja koja idu u pravcu traženja uzročne terapije, nažalost, još su daleko od konačnog cilja. Dok se to konačno ne bude desilo, jedina stvar koja nas može vratiti u normalan život jeste vakcinacija, i to što masovnija, što brža kako virusu ne bismo dali mogućnost da se adaptira i sada izmenjen još jačom snagom i još žešče krene u napad. U odsustvu leka koji bi bio čarobni štapić, lekari se suočavaju sa teškom situacijom kada se kovid 19 manifestuje u najtežem obliku. Mi, nažalost, lečimo teške posledice kako bismo spasli najugroženije ljude u ovom trenutku, a kovid 19 ostavlja i dugotrajne posledice, o čijoj ćemo magnitudi razmišljati tek kada ovaj problem stavimo pod kontrolu - objašnjava dr Janković.

U Srbiji su, prema najnovijim podacima, do sada date 1.618.754 doze vakcine protiv virusa korona, a 593.617 osobe primilo je i drugu dozu. Naša zemlja je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Iskustva lekara

Iskustvo naših lekara u borbi protiv virusa je dragoceno. Veliki broj ljudi izlečen je od infekcije, a iskustvo koje je stečeno u minulom periodu daće brže rezultate i u samom postupku lečenja.

- Naši lekari i zdravstveni sistem je pokazao fleksibilnost i snagu. Svojim znanjem lekari sada mogu bolje da sagledaju stvari, jer je prošlo godinu dana. Jedino što ovim tempom kojim idemo umaramo i njih - kaže profesor Tidorović.

Krusevac, korona virus
foto: Printscreen/RTS

Profesor Janković dodaje da je ovo vreme iznedrilo prave junake, mlade lekare koji su kroz kovid 19 prošli jedno veliko iskustvo. Svako je dao svoj maksimum u ovoj borbi, i on je, kako naglašava, ponosan na svakog od njih.

- Godinu dana posle nismo mnogo pametniji, ali jesmo mnogo iskusniji. Nije vreme za opuštanje, nije vreme za preveliki optimizam, ali nije ni trenutak za pesimizam. Smatram da smo virusu stali na rep, da se polako krećemo ka njegovom vratu, imamo moćno oružje, a to je vakcinacija. Imamo sve bolje i bolje lekove čija je bezbednost ispitana, ali koji, nažalost, ne mogu da unište virus - ali mogu da pomognu organizmu da se izbori sa ovim. Još dugo se nećemo osloboditi virusa, ono na čemu treba da radimo je da steknemo dovoljno jak imunitet koji ćemo postići vakcinacijom, da se pridržavamo mera i da imamo dovoljno društvene empatije da jedni drugima ne budemo neprijatelji - objašnjava prof. dr Radmilo Janković.

Stroge mere i disciplina

Osim imunizacije, rezultat bi dale i stroge mere i disciplina. Samodisciplina je u ovom slučaju put rešenja, ali čini se kao da smo skrenuli s tog puta. Prof. dr Branislav Tiodorović napominje da smo bili na dobrom putu do 20. januara, ali da se situacija zakomplikovala.

- Ovako kako stoje stvari, situacija je komplikovana. Mi smo bili na dobrom putu, do 20. januara kako je išlo mi smo bili u stanju da kažemo da ćemo moći do juna da imamo kontrolisanu situaciju. Sa ovim skokom, videćemo kako će biti. Bolnice u Beogradu su pune, Vranje je puno, Zaječar se puni, Kruševac takođe, Batajnica, to neće stati dve nedelje. Tek nakon toga možemo imati onaj, kako mi to zovemo "gorući materijal", pa ćemo videti kako će se dalje odvijati. Da nije bilo gužve na skijalištima, da nije i britanskog soja koji se pojavio, možda bi bilo drugačije - priča profesor Tiodorović.

Epidemiolog ističe da britanski soj koji se pojavio ne daje težu kliničku sliku, ali je zarazniji, što možda i doprinosi bržem zaražavanju i daljoj cirkulaciji virusa.

Da je i dalje neophodna fizička distanca, podseća i prof. dr Radmilo Janković, koji kaže da, iako smo već godinu dana u tom režimu, moramo nastaviti dalje kako bismo se što pre vratili u normalu.

- Socijalna distanca je nešto što je obeležilo naše živote godinu dana unazad, ali toga se moramo pridržavati i dalje da bismo uspešno vakcinisali ljude. Kada su nam vakcine, za razliku od drugih zemalja, dostupne, moramo se držati nekih osnovnih pravila koja smo svi već naučili. Dakle, potpuno je neprihvatljivo da dovodimo živote drugih ljudi u opasnost, pre svega najstarijih sugrađana jer sebi malo dozvoljavamo zabavu i opuštanje. Mesta na kojima je velika koncentracija ljudi, kao što su proslave, žurke, glasnog govora, pevanja, mesta su sa kojih možete izaći sa velikom opasnošću da ste se zarazili i da ćete zaraziti i druge ljude. Dok god ne steknemo kolektivni imunitet, nema opuštanja - apeluje profesor Janković.

I ministar zdravlja Zlatibor Lončar uputio je apel građanima da se suzdrže kontakata u narednom periodu jer tako jedino možemo imati rezultat.

- Ne moramo da idemo da organizujemo sastanke koji nisu hitni, mnogo toga može onlajn, a da ne pričamo o odlascima na žurke. Ne znam da li su ljudi koji organizuju žurke svesni šta rade, mi ćemo o tome voditi računa, završavaće u zatvoru zbog toga. Ali molim i ljude da ne odlaze na žurke, strpite se da iskoristimo šansu koju imamo sa vakcinama - poručio je Lončar.

Novi lek

Krajem proleća u Srbiju treba da stigne lek protiv virusa korona "bamlanivimab". Ovaj inovativni lik, baziran na antitelima kovida 19, ulio je poverenje u svoju delotvornost nakon što je pomogao u ekspresnom ozdravljenju bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Otvaranje fabrike, Continental Automotiv Srbija, Aleksandar Vucic
foto: Tanjug Printscreen

Kako je nedavno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ovaj medikament američke kompanije "Eli Lili" kod nas bi trebalo da stigne u aprilu ili maju. Kako je istakao, cena leka je veoma visoka, košta oko 2.000 evra po dozi, a Srbija je naručila oko 2.000 doza. Inače, ovaj lek daje se putem intravenske infuzije i za lečenje je potrebna samo jedna doza, u pitanju su gotova antitela koja su napravljena u laboratoriji, tako da organizam njegovim davanjem branimo pasivno od virusa, za razliku od vakcine kojom se organizam aktivno brani.

(Kurir.rs/Blic)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...