Najnovije vesti

VELIKA PLJAČKA POD PLAŠTOM DEMOKRATIJE I BORBE ZA SLOBODU: Soroš uložio u Dragana Šolaka 10 miliona dolara
Foto: Profimedia, screenshot

Istraživanje Kurira

VELIKA PLJAČKA POD PLAŠTOM DEMOKRATIJE I BORBE ZA SLOBODU: Soroš uložio u Dragana Šolaka 10 miliona dolara

Društvo

Depeše iz Beograda koje je objavio Vikiliks svedoče da se tokom 2002. dogodila prekretnica u Šolakovom poslovnom usponu, i to onda kada je fond Džordža Soroša u dve faze uložio u SBB 10 miliona dolara

Trenutno najbogatiji tajkun iz Srbije Dragan Šolak nije genijalan poslovan čovek koji je od male firme KDS, u to vreme tek jednog od mnogih kablovskih operatera u Srbiji, napravio moćni SBB, dominantnog operatera s monopolskim apetitima. Šolak je početkom dvehiljaditih mogao da uđe u ulogu mađioničara i uradi ovaj hokus-pokus samo zato što je u svojim rukama imao nekoliko tajnih sastojaka.

Pre svega, besplatnu početnu prednost u vidu uzurpacije državne infrastrukture i nula dinara ulaganja u postavljanje kablovske mreže, o čemu je Kurir već pisao. Ono što je u njegovom biznisu jednako prljavo bila je i ostala sumnja koja ga godinama prati za kupovinu uticaja u ključnim institucijama i konkurentskim firmama, a koje su mu svojim odlukama krčile put za dalje nezajažljivo bogaćenje, takvo da je Šolak danas dvostruko teži i od Miroslava Miškovića i od Miodraga Kostića i s pravom se može nazvati najbogatijim tajkunom iz Srbije. Uz sve to, išao je i obrt ogromnog novca sa strane.

Veze na sve strane

U svim dosadašnjim Šolakovim igrama na tržištu jedno je nesumnjivo - mnoge od ključnih odluka koje su donosile relevantne institucije ili konkurentske firme bile su kao pisane za trenutno najbogatijeg tajkuna iz Srbije. Danas su one najočiglednije u pasivnom držanju Regulatornog tela za elektronske medije (REM) povodom nezakonite registracije Šolakovih medija u inostranstvu i diskriminacije ostalih domaćih kanala. Na sumnju upućuje podatak da su u REM sedeli i još sede ljudi koji su i te kako povezani sa Šolakom. Jedan od njih je aktuelni zamenik predsednika Saveta REM Goran Petrović, koji je osnivač Radio-televizije Kragujevac, lokalne TV kuće koja je krajem devedesetih Šolaku obezbedila 25 odsto kapitala za razvoj njegove tadašnje firme KDS, preteče SBB. Može se reći i da je Šolak rušio konkurenciju i svojim uticajem u Vladinom Savetu za borbu protiv korupcije. Njegove i aktivnosti medija u vlasništvu njegovih kompanija upućuju na sumnju da je želeo da zloupotrebi ovo telo i natera ga da donese negativan izveštaj o Telekomu, koji je glavni konkurent njegovom SBB. Uticaj je, kako se sumnja, vršio preko članice Saveta Jelisavete Vasilić, koja je inače u sukobu interesa, jer njena ćerka ima emisiju na jednoj od Šolakovih televizija.

Kontakti sa Sorošem

Zanimljive su i diplomatske depeše iz Beograda koje je objavio Vikiliks, a koje svedoče da se tokom 2002. dogodila prekretnica u Šolakovom poslovnom usponu, i to onda kada je fond u suvlasništvu Džordža Soroša u dve faze uložio u SBB 10 miliona dolara. U depeši od 1. juna 2007. do detalja je opisano kako je nastalo Šolakovo carstvo i ko je to finansirao. Srpski mediji su dugo spekulisali da je početni kapital kragujevačkom biznismenu obezbedio Džordž Soroš. Motivacija američkog milijardera mađarskog porekla da u firmu jednog do tada nepoznatog preduzetnika iz Kragujevca uloži 10 miliona dolara bila je za mnoge iznenađujuća i čudna. Pa ipak, iz nekog razloga, odlučeno je da se pomenuta suma investira u široj javnosti nepoznatog kragujevačkog kablovskog operatera KDS, koji se ni po čemu nije razlikovao od desetina sličnih kompanija koje su u Srbiji funkcionisale u to vreme. Namena ovih sredstava bila je da omogući dalji razvoj kompanije i akvizicije, odnosno kupovinu konkurencije radi sticanja značajnijeg tržišnog učešća.

Početkom maja 2002. vlasništvo nad KDS preneto je na kompaniju „Gerrard Enterprises“, koja je krajem istog meseca svoj vlasnički udeo prenela na preduzeća „Serbia BroadBand S. a. r. l“, sa sedištem u Luksemburgu. Ubrzo je došlo do širenja tržišta i akvizicija više lokalnih kablovskih operatera iz Beograda, Niša i Novog Sada od strane KDS. Nakon toga je u martu 2003. naziv preduzeća promenjen u „Serbia Broadband - Srpske kablovske mreže“ (SBB).

Rast ispod radara

Već 2004. EBRD je investirao dodatnih 15 miliona evra kupujući milion deonica novoosnovane firme SBB. Ideja je bila da se kupi još 25 lokalnih provajdera i na taj način, kako stoji u izveštaju, osvoji znatan deo tržišta kablovskih operatera u Srbiji. U Vikiliksovim depešama se navodi da je Šolak u razgovoru s ekonomskim atašeom u Ambasadi SAD naveo da je u tom periodu, iz strateških razloga, izbegavao direktnu konfrontaciju sa kompanijom Telekom Srbija. Njegova ideja je bila da „raste ispod radara“, kako se Šolak izrazio u pomenutom razgovoru. Ipak, rast prihoda i profita SBB tih godina bio je eksponencijalan - izmedu 60 i 70 odsto godišnje. Tom prilikom Šolak je takođe izjavio da Telekom poseduje „kičmu“ od oko 6.000 kilometara optičkih kablova, na koju drugi kablovski operateri mogu dobiti pristup samo potpisivanjem ugovora za interkonekciju. Šolak je izjavio da je potpisivanje sporazuma sa Telekomom 2003. godine SBB omogućilo upotrebu „kičme“ i druge infrastrukture po ugovorenim cenama.

DRAGIŠA KOVAČEVIĆ

Sumnjiva kupovina uticaja

Dragiša Kovačević
foto: Ana Paunković

Novinar i bivši vlasnik SOS kanala Dragiša Kovačević, koji je prvi ukazao na ozbiljno kršenje zakona i povlašćen položaj medija Junajted grupe, kaže da je pomenuta kragujevačka veza samo jedna od mnogih koje su Šolaku pomogle da, preko svojih ljudi, postane praktično gospodar REM, ali i drugih institucija koje su mu potrebne za širenje biznisa.

- Osim Petrovića, u REM je donedavno bio i Nenad Janković, zvani Kauboj, koji je u vreme kada je transakcija između kragujevačke televizije i Šolakovog KDS sprovedena imao važnu ulogu u RTK. Ne mogu da tvrdim da je reč o trgovini uticajem, ali bi bilo zanimljivo da to neki državni organ istraži, jer je očigledno da se neko u REM, ali i na nekim drugim mestima žestoko borio za interese Junajted grupe, SBB i medija u njihovom vlasništvu. Treba se samo zapitati kako je moguće da svih ovih godina SBB i njegovi mediji, inače fiktivno registrovani u inostranstvu, budu povlašćeni i izuzeti od kontrole REM. Zašto se ništa nije preduzimalo? Vrlo je simptomatično što su svih ovih godina jedino kanali Junajted grupe zadovoljni radom REM - napominje Kovačević.

Kurir.rs/Redakcija Kurira Foto: Profimedia, screenshot

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja