Najnovije vesti

DR RADMILO JANKOVIĆ: Normalan život, bez maske i distance, najranije početkom 2022.
Foto: Ana Paunković

INTERVJU NEDELJE

DR RADMILO JANKOVIĆ: Normalan život, bez maske i distance, najranije početkom 2022.

Društvo

Najranije početkom 2022. godine verovatno ćemo moći opet da živimo normalno, bez maske i distance. Ne pre toga jer, iako se trenutna epidemiološka situacija bliži ozbiljnom smirivanju, čak i preko svih mojih očekivanja, virus će nam se na jesen sigurno vratiti, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš.

Korona je na kolenima? Evo, i Niš se za kovid pacijente sveo samo na Infektivnu kliniku.

- Imamo svega 16 pacijenata, danima smo bez ijednog prijema u Infektivnu, što se ne beleži od početka epidemije. Upravo su iz kovid sistema izašle bolnice u Sokobanji i Paraćinu, Kruševac ima svega četiri pacijenta, Kraljevo dva. I sam sam iznenađen ovako dobrom situacijom.

Ali čeka nas četvrti talas u septembru...

- Ne vidim mogućnost da se virus ne vrati na jesen. I tada će u većem obimu cirkulisati kroz populaciju svih država, i onih gde je broj vakcinisanih veći, i onih gde je manji. Letos će se povući ka južnoj hemisferi i tek ćemo videti da li će biti velike ekspanzije u Južnoj Americi i Africi, kao prošlog leta. A u Evropu će se vratiti već početkom jeseni i ponovo početi da zaražava nezaštićene. U Srbiji je marta 2020. teoretski moglo u nekoliko dana da se zarazi sedam miliona ljudi. To više nije moguće ni teoretski jer je najveći broj ljudi steklo imunitet vakcinacijom ili prirodnom infekcijom. Nikada više ne bi trebalo da imamo veliki broj zaraženih.

Ako ne dođe neki mutant otporan na vakcine?

- Naravno, RNK virusi su podložni raznim i intenzivnim mutacijama genoma i teoretski je moguće da se stvori soj koji će imati veću virulentnost pa zaraziti mnogo ljudi, veću kontagioznost, pa se brže širiti, kao i veću patogenost, pa izazivati teže kliničke slike. Ali, s druge strane, virusu je sve teže da nađe način da živi s ljudima i u prirodi. Tako da ne bih isključio mutaciju koja će mu omogućiti da bude manje patogen. Sve ide ka nekom konačnom smirivanju. Stvoriće se neka vrsta dogovora između virusa i ljudi, po kome će boraviti u prirodi, ali neće izazivati dramatične posledice.

Indijski soj nam je već na vratima, evo ga u Hrvatskoj.

- Svi podaci govore da su sve vakcine dovoljno efikasne da spreče nove velike talase i pikove. Ipak, još uvek je isuviše kratak period od početka imunizacije, pa ne možemo biti sigurni da nećemo morati sledeće godine opet da se vakcinišemo.

Mlade sestre povode se za antivakcinaškom mantrom

Prvi ste u martu rekli da je tužna istina da više od 50 odsto zdravstvenih radnika neće da se vakciniše. Je li istina i sada jednako tužna?

- U UKC Niš broj vakcinisanih je oko 70 odsto, i to 85 odsto lekara i 55-60 odsto nemedicinskih radnika. Nažalost, najmanji broj vakcinisanih je među medicinskim sestrama, i to najmlađim.

Što će reći da tu prolazi priča o sterilitetu posle vakcine?

- Da, one imaju od 19 do 30 godina i tužna je istina da se većina njih povela za antivakcinaškom mantrom. Nađu izjavu nekoga iz Velike Britanije, a pojma nemaju ima li taj uopšte kompetencije, i ona dobija planetarni karakter. Na neki način imam razumevanje za taj strah, ali nemam ga za one koji takve stvari šire.

I vaš sin od 17 godina se vakcinisao?

- Da, ima mnogo drugara koji su to uradili, a sve relevantne institucije rekle su da je potpuno bezbedno. "Fajzer" je registrovan i u Americi i u EU već za starije od 12 godina. I tu je bilo kakav komentar suvišan. Svaki novovakcinisani sprečava širenje na manji broj onih koji ne mogu da se vakcinišu i na stare kod kojih se imunitet sporo ili veoma teško stvara. To je stvar društvene solidarnosti i empatije. Ali istina je i da mnogi mladi time žele i da olakšaju sebi putovanje, letovanje.

Očekuje se da ćemo uskoro odobriti "Fajzerovu" vakcinu i za decu od 12 godina pa naviše. Hoće li se i vaš mlađi sin vakcinisati?

- Smatram da se moj stav ne razlikuje od stava većine roditelja. Pa deca se vakcinišu i nakon rođenja, i u prvoj, drugoj, sedmoj godini života, te ne vidim da je to sad neka posebna tema za diskusiju.

Ali ove vakcine su nove, neki tvrde da su napravljene isuviše brzo, a uz to imamo i antivakcinalni lobi.

- Nisam siguran da mogu da lobiraju da odluku o vakcinaciji dovedu u pitanje. Manji broj ljudi jeste pobornik toga, ali je, nažalost, veliki broj onih koji ne razmišljaju. Komplikovana medicinska i naučna objašnjenja teže dolaze do ljudi. A kad pustite jednostavne poruke tipa "ili - ili", narod to prihvata.

Dobar deo naroda ne prihvata ni te jednostavne poruke.

- Delimično smo i mi krivi. U početku, kad nismo dovoljno znali o kovidu, nije se govorilo da i mladi mogu da imaju tešku kliničku sliku. Pojedinci su, u ime struke i države, govorili da deca ne mogu da budu asimptomatski prenosioci. A onda smo osuli drvlje i kamenje po mladima da sede kod kuće iako smo im prethodno rekli da mogu da budu slobodniji. Sve je to stvorilo revolt. I na kraju smo im rekli da su najodgovorniji za širenje virusa i doveli do konfuzije.

I sad smo u problemu, zbog njih ne možemo da dostignemo kolektivni imunitet.

- Naš problem je da i tom delu populacije objasnimo značaj vakcinacije. I da se ona obavi tokom leta, ako bude mirnija situacija. A ne kao ona u martu, kada su se ljudi vakcinisali i praktično sutradan zaražavali jer je virus bio na svakom koraku.

J.S.Spasić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track