Život se prethodnih decenija ubrzao neverovatnom brzinom što je, širom sveta, pa očigledno i kod nas, dovelo do toga da ljudi sve više razmišljaju da napuste užurbane, zagađene gradove i vrate se na selo, a pandemija korona virusa i "lok daun" samo su tu želju pojačali.
Svoja iskustva sa selidbom na selo podelili su i sugrađani u fejsbuk grupi "Život van sistema (povratak prirodi)" koji su mahom hvalili nov, zdraviji i manje stresan način života.
- Mi se nismo vratili, mi smo se preselili u selo. Dete ide u treći razred osnovne škole i sjajno se uklopilo u školi i sa decom. Za razliku od Beograda, život na selu je daleko mirniji, zdraviji i opušteniji. Preporučio bih svakome ko želi da pobegne iz stresne, zagađene sredine - napisao je jedan od članova grupe, dok je druga članica podelila slična pozitivna iskustva.
- Vratili se pre osam meseci u kuću koju smo kupili davno, ali nismo tu živeli. Dolazili smo tu na odmore i upoznali mali broj ljudi. I ja sam prezadovoljna. Suprug je našao posao u gradu. U selu ima svega, a i ljudi su super. Kada smo birali kuću, tražili smo da bude u selu, blizu grada, da ima školu, ambulantu i poštu. Kuća da ima struju vodu i kupatilo. Drugo nam nije bilo toliko bitno. Renovirana je bukvalno cela. Da je kao idealno kao neko što zamišlja-nije. Treba raditi, održavati, balansirti... Ali se sve na kraju isplati. Sloboda je celo prostranstvo - priča ona i dodaje da se i dete preporodilo jer je svako drvo njeno.
U srpska sela, sudeći po komentarima, polako se vraćaju i naši ljudi iz inostranstva.
- Došao sam pre par godina iz Njujorka u Srem i to je najbolja odluka ikad. Deca uživaju. Vodimo zdraviji način života svakako. Međutim, selo nije za svakog, a bavljenje seoskim poslovima nije samo posao već način života. Nije isto kao u gradu, radiš od devet do 17 časova, pa onda budeš šta hoćeš - napisao je bivši Njujorčanin.
Pre tri meseca se u selo preselila i porodica koja je godinama živela u Nemačkoj.
- Sa suprugom i dvoje dece sam se preselila na selo. To se, u stvari, i ne može nazvati selom, jer do prvog sela imamo pet kilometara. Napustili smo Nemačku gde su nam deca i rodena. Imaju 15 i 17 godina. Šta da kažem!? Žao nam je što smo do sad čekali!
Ipak, nije sve ni tako sjajno. Korisnici su, takođe, izražavali zabrinutost za uslove školovanja dece i ukazivali na činjenicu da deca kada porastu i stasaju imaju i druga interesovanja.
- Mi smo se preselili na selo pre 37 godina kada to još nije bilo "moderno". Još uvek smo tu. Volimo taj život. Ima puno posla, ali i zadovoljstva... Međutim, sami smo. Deca su otišla, vratila se u grad - neki u inostranstvo, neki u Beograd. Dok su mali, sve je ok, ali kad odrastu, oni odu i to je baš tužno - otkrio je jedan od članova grupe i drugu stranu medalje.
Kurir.rs/R.K.
