Mala sala na Kolarčevom univerzitetu bila je dupke puna na promociji knjige "Za partiju i Tita - partizanski pokret u Srbiji 1941-1945." doktora istorijskih nauka Nemanje Devića. Ogroman broj mladih ljudi napunio je salu sa samo jednom željom, da čuje autora i njegove prijatelje o kapitalnom delu koje baca novu sliku na partizanski pokret u Srbiji od 1941. do 1945.
Veliki broj priznatih srpskih istoričara, ekonomista, pravnika, javnih ličnosti viđen je na predstavljanju knjige - Bojan Dimitrijević, Leon Koen, Srđan Cvetković, Predrag Marković... Knjiga traga za odgovorima koji nam svima nedostaju, ko je koga i zašto toliko istrajno mrzeo na ovim našim prostorima, zbog čega su rane toliko teške i duboke...
I danas posle 80 godina od završetka Drugog svetskog, ali i građanskog rata između partizana i četnika tokom okupacije. Knjiga je nastala kao proširena doktorska disertacija Nemanje Devića na Filozofskom fakultetu.
Uvodnu reč dao je Miloš Timotijević, doktor i istoričar.
- Napisano je više od 10.000 knjiga o partizanskom pokretu. Ali, tema Drugog svetskog rata i posle 80 godina privlači veliku pažnju. Postojao je mit o partizanskom pokretu, Josipu Brozu... Nemanja Dević ne slavi partizanski pokret, ali kod njega nema histeričnog antikomunizma. Taj pokret posmatra uz ugla srpskih nacionalnih interesa i parlamentarne monarhije. Pita se šta je to uslovilo da komunistima priđe veliki deo srpskog naroda. Šta je to uslovilo da taj pokret na kraju pobedi u Drugom svetskom ratu. Ova knjiga nije sinteza i osvrt na napisane knjige, već jedno sveukupno istraživanje mnogih arhiva i biblioteka po Srbiji, zatim emigrantske i strane istoriografije. Tematski, Nemanja Dević istražuje ko je počeo građanski rat u Srbiji, govori o zločinima partizana, položaju žena, otvara mnoge teme - istakao je Timotijević, a onda kroz šalu dodao, najviše zbog velikog broja mladih ljudi u publici:
- Ova knjiga po obimu deluje zastrašujuće jer ima 900 strana. Moja zamerka Nemanji je da je trebalo da bude sažetija da bi mlađe generacije krenule da je čitaju. (smeh)
Dalje, reč je uzeo Slobodan Gavrilović, sociolog, zanimljivim izlaganjem, iznoseći obilje korisnih, a u srpskoj javnosti nepoznatih činenica.
- Italijanski istoričari Josipa Broza stavljaju na 13.mesto najvećih zločinaca sveta jer je bio odgovoran za likvidaciju više od 570.000 ljudi. Sa druge strane, neki Srbi ga i dalje cene i poštuju. Po njegovom naređenju bombardovani su isključivo gradovi po Srbiji tokom Drugog svetskog rata. U Užicu je za vreme Užičke sovjetske republike od septembra do novembra 1941. streljano više od 200 ljudi, među kojima su bili slikar Mihailo Milovanović, novinar Živojin Pavlović i drugi... Milovanović i Pavlović bili su komunisti. Da li će Nemanja Dević ući u istoriju naše istorije... Ući će ako sazna šta bi na ovu knjigu rekli jedan i drugi njegov deda. Ova knjiga biće citirana i hvaljena, iskustvo me uči da duže traju osporavana dela.
Veliku pažnju svih u sali na Kolarčevom univerzitetu držao je filozof i profesor Beogradskog univerziteta Vladimir Dimitrijević.
- Kada se pojave knjige poput ove, postavlja se pitanje zašto su nam potrebne. Nasušne su, pogotovo zbog vremena u kojem živimo. Učiteljica života (istorija op.a.) je u penziji, odavno. Proglašena kao nepotrebna, stalno se vraća u učionicu i zatiče nespremne đake koji dobijaju packe. Ova knjiga je neophodna iz razloga da učenici više ne bi bivali kažnjeni. Istoričari su pripovedači i Nemanja lepo vodi svoje čitaoce u ovoj knjizi. Princip u ovom delu koji se vidi je da se Nemanja Dević trudio da bude pošten. Ukazuje da je veliki broj Srba otišao u partizanski pokret iz rodoljubivih ubeđenja, te da se u kasnijem periodu desio proces marginalizacije srpskih partizana. Srbi su logoraška nacija. I četnici i partizani. To Nemanja pokušava da kaže. Četnici su bili legalna, a partizani ideološka vojska, ali ne treba osporiti žrtve i jednih i drugih. Nemanja Dević kreće od pretpostavki, ali završava sa činjenicama, bez obzira koliko to njemu prijalo, ili ne. Za njega je dokument svetinja. Cilj mu je samo jedan, da se činjenice ponovo pročita.
Na kraju reč je uzeo autor knjige "Za partiju i Tita - partizanski pokret u Srbiji 1941. - 1945." Nemanja Dević.
- Ključno pitanje ove knjige je kako nam se desio komunizam? Da se vratimo u 1918.i stvaranje Jugoslavije koje nas je skupo koštalo. Problemi nastali u to vreme samo su se umnožavali i klijali. Ideja komunizma privlačila je mlade ljude, došla je iz Rusije, ne iz Sovjetskog saveza, iako se država tako zvala, posle velikog stradanja u Prvom svetskom ratu. Ako je 1918. imalo razloga stvarati Jugoslaviju, 1945. posle genocida nad srpskim narodom nije imalo smisla i ona je već tada bila osuđena na propast. Tragao sam, probao da zađem u prelomne godine, da zaboravim svoja ubeđenja, čitam dokumente istražujem arhive. Obaveza nas istoričara je da se vodimo primarnim istorijskim izvorima, literaturom... Bilo je važno ponovo pisati o partizanima. Srpski narod bio je logoraška nacija od 1941. do 1945, ali i od 1992. do 1995. godine. Srpske partizane treba osloboditi komunističke hipoteke, jer u 85 odsto slučajeva nisu bili komunisti. Oni su bili iskorišćeni od strane Komunističke partije, jer su išli u rat vođeni rodoljubivom uverenjima. Čak 75 odsto poginulih srpskih partizana nisu bili komunisti. Zato ne smemo da damo srpske partizane! Treba da ih odvojimo od kancera, komunističke ideologije. Komunistička diktatura je uništila srpske nacionalne integracije, stvorila nove nacije, i nema više smisla osvratati se na praznike poput 7.jula, 15.maja... Bez ikakvog rušenja, ali dekomunizacija svakako. Moja želja i moja borba bila je da doprinesem i podarim svom narodu neku debelu knjigu. Pa, ko želi neka pročita - završio je optimistički Nemanja Dević, kojeg su svi u sali nekoliko minuta pozdravljali velikim aplauzom.
Kurir/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
