ALARMANTNO! Američki bodljikavi rakovi zauzeli Dunav, ISTREBLJUJU DOMAĆE RAKOVE I RIBE! (FOTO)

Američki rečni rakovi zauzeli su naš plavi Dunav i prete da istisnu autohtonog domaćeg raka, kao i da ugroze populaciju dunavskih riba, kojih je sve manje, upozoravaju stručnjaci.

Ova invazivna vrsta raka razlikuje se po tome što na donjem delu ima crvene šare i dosta malih bodlji, pa se zbog toga zove i bodljikavi rak.

Biolozi su objašnjavali da je iz ekonomskih razloga u Dunav unošen američki rak, koji naraste i do dvadesetak centimetara i bude težak i do 300 grama.

Međutim, ispostavilo se da je to agresivna vrsta i da se u poslednje vreme njihov broj znatno uvećao, te da već sada predstavlja ekološki problem.

Naime, naš rečni rak je strogo zaštićena vrsta i nalazi se na crvenoj listi ugroženih životinja, pa ga je zabranjeno loviti. Sada mu preti dodatna opasnost od potpunog nestajanja zbog američkog bodljikavog raka.

Brojno stanje

U Americi je ovaj rak opšteprisutan i koristi se za jelo i u poljoprivredi, a pre 100 godina unesen je u Evropu kako bi se poboljšalo brojno stanje rakova koji su počeli da nestaju.

Nenad Pešut, predsednik udruženja Rečni rakovi, rekao je u emisiji "Sasvim prirodno" da je pre četiri godine uočio prisustvo američkog raka, ali da je ta vrsta sada u Dunavu postala dominantna.

- Nakon više godina ispostavilo se da je uvozni američki rak dominantan i identifikovalo ga je 30 evropskih zemalja. Postao je problem na Dunavu i ne samo da je istisnut naš autohtoni domaći rak već je američki ugrozio populaciju dunavskih riba. Američki rakovi sada osvajaju Dunav i vrše pravu invaziju - upozorio je on.

Ljubiša Stanisavljević

Primer pozitivnog uticaja

Ljubiša Stanisavljević iz Instituta za zoologiju kaže za Kurir da u našoj zemlji postoje mnoge vrste koje su slučajno donete na neki prostor i tu se postepeno proširile: - Većina njih ima negativan uticaj na autohtone vrste, ali ima i pozitivnih primera. Na primer, neke pčele koje su unete u Severnu Ameriku iz Evrope.

Prof. dr Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta kaže za Kurir da intenzivna međunarodna trgovina, zajedno s klimatskim promenama, dovodi u našu zemlju mnoge vrste organizama s drugih kontinenata.

- Te organizme nazivamo potencijalno invazivnim ili invazivnim jer ugrožavaju naše vrste ili ekosisteme, ili izazivaju različitu štetu ljudima i ekonomiji. Neke od njih mogu ugroziti i zdravlje ljudi, životnu sredinu i izazvati znatne gubitke u poljoprivredi. Kako bi se u budućnosti ove neminovno negativne posledice barem ublažile i koliko-toliko držale pod kontrolom, neophodno je angažovanje stručnjaka, i to pre svega ekologa ili biologa. Ovo su samo neke od opasnijih vrsta insekata koje su već nekoliko godina na našim prostorima: azijska harlekin bubamara, mramorasta i zelena etiopska stenica, tigrasti komarac, pčela smolarica, azijska bogomoljka. Svaka od njih ima ogroman negativan uticaj kako na autohtone vrste, tako i na ekologiju, poljoprivredu, pa i zdravlje čoveka.

Posle 200 godina

Bizoni ponovo u Srbiji

Odnedavno na Fruškoj gori živi pet jedinki evropskog bizona, koje su u nacionalni park stigle iz Poljske kao donacija profesora Srđana Dimitrijevića. Bizoni su nabavljeni uz podršku poljske ambasade i u saradnji sa španskim Centrom za očuvanje evropskog bizona. Reč je o jednom mužjaku i četiri ženke, koji već žive u svom novom domu na Fruškoj gori, u karantinskom delu koji je bio unapred pripremljen za njihovo puštanje i adaptaciju, a u Nacionalnom parku "Fruška gora" kažu da je to zaista veliki događaj za celu Srbiju.

- Pre pet godina posetili smo nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi i bili smo na stotinak metara od njih. Bili smo fascinirani veličanstvenošću tih životinja, ali i njihovim značajem za ekosistem i time kolika su turistička atrakcija za posetioce. Izborili smo se da ih imamo i u našoj zemlji - rekao je direktor NP "Fruška gora" Rade Krunić, prenela je Politika s Tanjuga. Inače, u Evropi postoji 47 krda slobodnih bizona, od kojih je najveće krdo u šumi Bjeloveža, na granici Poljske i Belorusije, sa oko hiljadu jedinki.

Azijska bubamara

Smanjuje brojnost domaćih bubamara

Azijska harlekin bubamara (Harmonia axyridis brzo se proširila Evropom, a u Srbiji je registrovana pre petnaestak godina. Uneta je iz suptropske Azije radi kontrole biljnih vaši u staklenicima, ali je izašla u otvorena polja i postala invazivna. Potiskuje domaću sedmotačkastu bubamaru, čija brojnost opada. Azijska bubamara koristi određene mikrorganizme (mikrosporidije) kao "biološko oružje", ispuštajući ih po potrebi u životnu sredinu kako bi smanjila brojnost domaćih bubamara.

Dve vrste stenica

Na jesen ulaze u kuće

Mramorasta stenica (Halyomorpha halys) iz istočne Azije i zelena etiopska stenica (Nezara viridula) nađene su u Srbiji pre sedam do deset godina. Zajedno sa azijskom bubamarom, ove tri vrste u jesen u velikom broju ulaze u kuće i stanove - gde traže sklonište za prezimljavanje pošto se radi o vrstama poreklom iz tropskih krajeva - i time uznemiravaju stanovništvo. Ove dve vrste stenica hrane se na velikom broju povrtarskih i voćnih kultura, izazivajući milionsku štetu. Kako se radi o stranim vrstama, nemaju mnogo prirodnih neprijatelja i zbog toga su brojnije od ostalih vrsta bubamara ili stenica koje oduvek žive u Srbiji.

Tigrasti komarac

Prenosilac 20 vrsta virusa na čoveka

Tigrasti komarac (Aedes albopictus), koji je prisutan u Srbiji već više godina, potencijalni je prenosilac preko 20 vrsta virusa na ljude. Osim ove vrste, još četiri vrste potencijalno invazivnih vrsta komaraca i prenosilaca nekih novih bolesti mogu se očekivati u skorijoj budućnosti (ima ih u nekim zemljama u okruženju).

Pčela smolarica

Agresivna prema domaćim pčelama

Pre pet godina u Srbiji je registrovana pčela smolarica (Megachile sculpturalis), poreklom iz istočne Azije. Ona koristi pukotine i cevčice u kojima se gnezdi nekoliko stotina domaćih pčela. Ponaša se veoma agresivno prema našim pčelama, koje čak izbacuju iz njihovih gnezda.

Azijska bogomoljka

Ima je u Beogradu

Azijska bogomoljka (Hierodula tenuidentata) nađena je u Srbiji pre nekoliko godina. Naročito je brojna u gradovima i često se može naći i u centralnim parkovima Beograda. Iako još nema podataka o njenom negativnom uticaju na brojnost domaće bogomoljke, kako se radi o krupnoj vrsti koja se brzo širi, u budućnosti možemo očekivati negativne uticaje.

Slepi miš - mali potkovičar

Naselio se i u Vojvodini

Slepi miš - mali potkovičar otkriven je krajem marta u poznatom pećinskom skloništu na periferiji Vršca, prvi put na teritoriji Vojvodine, saopštio je Prirodnjački muzej u Beogradu. Tokom redovnog pregleda poznatog pećinskog skloništa na periferiji Vršca, prvi put su zabeležena dva odrasla mužjaka slepog miša vrste mali potkovičar, što je ujedno i prvi nalaz u Vojvodini, gde je do sada poznato 25 vrsta slepih miševa, od ukupno 31 na teritoriji Srbije.

- Mali potkovičar do sada nije nalažen u celoj Vojvodini i peripanonskim delovima središnje Srbije, a prisutan je u pobrđu i planinskim krajevima južno od Save i Dunava. Pojedinačne jedinke te vrste zimuju u podzemnim skloništima, pre svega u pećinama i jamama, a tokom leta svoje male porodične kolonije, koje čine 15 do 30 ženki s mladuncima, formiraju u napuštenim kolibama, zgradama i toplijim potkapinama. Najveće zimovalište te vrste slepih miševa u Srbiji je Rajkova pećina kod Majdanpeka, gde je beleženo prosečno preko 300 jedinki - rekao je dr Milan Paunović, kustos-savetnik zbirki sisara Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Aleksandra Kocić