Uprkos rastu inflacije i drugim nesigurnostima izazvanim najpre korona krizom, a odmah zatim i rusko-ukrajinskom, građani Srbije najstavljaju da se zadužuju.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije za februar, građani najviše podižu gotovinske kredite - 47 procenata, stambene i kredite za adaptaciju - 42 odsto, a oko 10 odsto su potrošački, poljoprivredni i drugi krediti.
Procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme je sa 2,3 odsto prošlog februara porastao na 2,5 odsto ove godine. Za proteklih godinu dana je poraslo i učešće docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja tekućeg računa sa 10,5 odsto na 11,1 odsto, kao i učešće docnje u korišćenju kreditnih kartica sa 11,8 odsto na 12,4 odsto.
Inače, docnja po kreditu nastaje kada građani ne izmire dospele rate po osnovu kredita u roku od 60 dana, računajući od dana dospeća rate, ili kada nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ne izmire u pomenutom roku, računajući od dana nastanka nedozvoljenog prekoračenja.
Budući da blago raste broj dužnika koji pristigle obaveze ne mogu da plate ni u roku od dva meseca, verovatno jabolnije pitanje koje ih muči je koliko je banka spremna da im kašnjenje rata toleriše pre nego što angažuje izvršitelje radi prinudne naplate potraživanja, ili aktivira hiputeku ako je u pitanju stambeni kredit.
Potpredsednik Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) advokat Dejan Vuković kaže da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, ne kreću odmah u prinudnu naplatu, prvo ide pokušaj mirne naplate, obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja.
NE PROPUSTITE
Prinudna naplata
On je za RTS najpre istakao da su u visini iznosa i kvantiteta dugovi apsolutno bili najviši prema bankama, ali da po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, a koji imaju različite politike naplate dugova.
Podseća da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, kod njih su rokovi zastarelosti duži, ne kreću odmah u prinudnu naplatu. Navodi da najpre ide pokušaj mirne naplate gde banke nastoje da preko kol-centara i SMS-a podsete dužnike. Ukoliko to traje, obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja.
- Praksa je da od šestog meseca banke odlučuju da kreću u prinudnu naplatu - naveo je Vuković.
Kod komunalnih preduzeća i teleoperatera ti rokovi su kraći, kaže Vuković i dodaje da imaju kraći rok zastarelosti koji je godinu dana i ranije kreću u postupke.
Aktivacija hipoteke
Kada su u pitanju hipoteke, kao najosetljivija tema u vezi sa prinudnim naplatama - banke još duže čekaju da na miran način reše, da nađu načine da restrukturiraju dužnike, jer i njima nije u interesu da vode te postupke, naglasio je Vuković.
- Dešavaju se u periodu od 9. do 15. meseca, tada u najvećem broju kreću aktivacije hipoteka koje su bankarskim kreditima obezbeđene - istakao je Vuković.
On ipak napominje da blagi rast stope decnje građana u otplati dugova sa 2,3 odsto na 2,5 odsto ne pokazuje problem u zaduženosti ali, kako kaže, ne želi da animira ljude da dalje idu.
- Svako odlučuje prema svojim potrebama - napomenuo je on za RTS.
Koliko rata može da optereti platu
Vuković podseća da postoji nekoliko skala vezano za mogućnost naplate na zaradama i limita naplate na zaradama.
- Kod minimalne zarade maksimum je do četvrtine zarade, kod prosečnih zarada to je do trećine, a kod iznad prosečnih zarada može do polovine zarade korisnika kredita. Ranije je bila varijanta do 60 odsto, ali ona više nije na snazi - istakao je Vuković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
