BEOGRAD - Još početkom pedesetih godina prošlog veka primećeno je da se deca poznatih ličnosti u Beogradu ponašanjem izdvajaju od svojih vršnjaka, što se moglo uočiti i u svim drugim većim gradovima.
Posebno školski uzrast "tatinih sinova" štrči i "šepa" u nastavi i vladanju, često pokazujući agresivnost i u privatnom životu. Oni postaju obeleženi negativci u školi i komšiluku. Zbog izobilja, privilegija i nedostatka želja, frustrirani su na sve oko sebe i u školi i u porodici kojoj postaju teret i kočnica za napredovanje.
NE PROPUSTITE
Opterećeni kompleksom manje vrednosti, u senci nedostižnog oca, ističu se, često, nedoličnim ponašanjem na javnim mestima, opijanjem, vožnjom auomobila i motocikala u pijanom stanju, saobraćajkama sa ozbiljnim posledicama, zbog kojih nikada nisu kažnjavani, ljubavnim avanturama i tako dalje, objavile su Novosti.
Kardeljev sindrom: Boris je bio povučen i miran, primeran đak, a onda se ubio
U tekstu koji je izašao pre skoro 20 godina, beogradski list je te 2003. objavio da je za razliku od mnogobrojnih takvih primera, sin jedinac Edvarda Kardelja, u Titovo vreme predsednika Narodne skupštine FNRJ, po imenu Boris Kardelj, bio je povučen i čak preterano miran za svoje godine.
Bio je primeran đak u školi. Družio se sa običnim svetom baš kao da nije sin tako poznatog oca. Na opšte iznenađenje škole, susedstva i grada, mladi Kardelj je izvršio samoubistvo, a majci Pepici i ocu je ostavio oproštajno pismo "da je moralo tako da bude zbog nepodnošljivog osećaja nesigurnosti i duševnog tereta".
NE PROPUSTITE
Tužna vest, mada nigde nije obelodanjena, poput munje obišla je Beograd, a ubrzo i celu zemlju. "Kardeljev sindrom", ako se tako može reći, uvukao se u mnoge porodice poznatih, posebno u Beogradu, gde je vladala zabrinutost i naročito kod Kardeljevih kolega političara.
Tito je odmah reagovao: Sina Mišu ekspedovao u Zagreb
Mnogi diskretno preduzimaju mere, najčešće premeštanjem dece iz škole u školu, selidbom iz jednog dela grada u drugi i slično. U takvoj situaciji prvi se najbolje snašao Josip Broz.
Najverovatnije poučen brojnim nestašlucima starijeg sina Žarka, kog je rodila Ruskinja Pelagija, on mlađeg sina Aleksandra Mišu Broza, kao primernog gimnazijalca - možda i protiv njegove volje - premešta na dalje školovanje u Zagreb. Takvo rešenje je bilo privremeno, kako je govorio Tito, ali se Miša više nikad nije vratio u Beograd, kog je uvek hvalio.
Titov Miša se nije slagao s maćehom Jovankom
Njega je rodila Zdenka, a pričalo se da je premešten zbog toga što nije bio u dobrim odnosima sa maćehom Jovankom. Žarko je bio posebna priča i poseban problem, a njegovi ispadi su najčešće bili posledica opijanja i ljubavnih avantura, ali i mnogobrojnih drugih poroka tolerisanih u očevoj zaleđini.
Tito se često ljutio na sina, a kada se Žarko razveo od prve žene, Ruskinje Tamare Veger-Broz, koja mu je rodila unuka Josipa (1947), i unuku Zlaticu (1949), predsednik sa svojim sinom Žarko navodno nije govorio 12 godina, gotovo do smrti, ili preciznije, do posete sinova Žarka i Miše Kliničkom centru u Ljubljani, dva i po meseca pred smrt.
NE PROPUSTITE
Baš posle stradanja Kardeljevog sina, u obliku samoubilačkog virusa, počela su stradanja dece poznatih beogradskih političara, glumaca, književnika, univerzitetskih profesora, najpoznatijih novinara i direktora... Mada u štampi i na radiju nije objavljivana ni reč o tragedijama, uglavnom se sve znalo o porodičnim nesrećama viđenijih Beograđana.
Prva Cvijetinova žena poginula, on se potom oženio Mirom Stupicom
U vreme kada je Cvijetin Mijatović bio na vrhuncu moći, predsednik Predsedništva SFRJ, tragično su završile život obe njegove ćerke Marina i Maja u cvetu mladosti, koje je rodila njegova prva žena Sibina Mijatović.
Ovo je Cvjetinova ćerka Mira, princeza sa Dedinja
Imale su 27, odnosno 26 godina, a ne mnogo posle ove tragedije ubila su se i deca njegovog kuma, dve ćerke i zet generala Franje Herljevića, u vreme kada je bio savezni ministar za unutrašnje poslove.
Zla kob dedinjske princeze: Nesrećna priča Cvijetinove ćerke Mire
Mirjana Mira Mijatović je rođena u Ljubljani 1961. godine od oca Cvijetina Mijatovića i majke Sibine Bogunović, kasnije Mijatović. Otac joj je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, narodni heroj Jugoslavije i predsednik Predsedništva SFRJ od 1980. do 1981. godine.
NE PROPUSTITE
Rođen je u mestu Lopare kod Tuzle. Majka Sibina je bila pozorišna glumica. Lepa, tiha i skromna. Poginula je u saobraćajnoj nezgodi 1970. godine kad je njena ćerka Mira imala svega devet godina.
Cvijetin se nakon toga oženio srpskom pozorišnom, filmskom i televizijskom glumicom Mirom Stupicom, sestrom glumca Bore Todorovića, tetkom glumca i muzičara Srđana Todorovića.
Tragedija Mije Aleksića
Samoubistvom je okončala život i ćerka narodnog heroja Vlade Šegrta, ali i sin Mije Aleksića iz prvog braka, koji je kanapom u zatvoru prekratio mladi život.
Slučaj Dedijer
Valjda jedini slučaj samoubistva poznatih u kojem je porodica progovorila u javnosti je poznati "Slučaj Dedijer". I to tako što se Vladimir Dedijer, 23 godine posle tragične smrti sina, oglasio na stranicama ljubljanske Mladine.
Mlađi sin Vladimira Dedijera imao samo 13 godina kad se ubio
Dedijerov sin Branko imao je, kako se to kaže, primerno vladanje, bio je skroman, povučen, veoma omiljen kod školskih drugova i komšija, ali je, međutim, slabo učio i bio neuredan. Imao je šest slabih u sedmom razredu, a razredno veće mu je progledalo kroz prste i slabe ocene svelo na dve, da ne bi ponavljao razred.
Na popravni, krajem avgusta 1958. godine, došao je potpuno nespreman. Razredni starešina J. S. poklonila mu je ocenu a nastavnica srpskohrvatskog jezika, kako se tada zvao predmet, R. Č. ga je oborila, pošto baš ništa nije znao, već je samo ćutao pred ispitnom komisijom. Trinaestogodišnji dečak nije se na početku školske godine u septembru ponovo upisao u ponovljeni razred, a posle desetak dana, učenike i nastavnike je zapanjila Brankova tragična smrt.
Kao i Kardeljev sin, pronađen je u kući svojih roditelja. U istrazi je ostalo zapisano da otac Vladimir navodno nikad nije navraćao u školu da se interesuje za sina, a da je majka Vera, navraćala sasvim retko.
Brankovom sahranom prestaju mirni dani porodice Dedijer. Pravi pakao zavladao je kada je usledila nova tragedija u kojoj je u Fužinama blizu Bohinjskog jezera, u planinskoj vrleti Alpa, pod nejasnim okolnostima, koje nikad nisu razjašnjene, okončao život i Dedijerov drugi sin Borivoje.
Tragedija se zbila 13. jula 1966. godine, a da li se radilo o ubistvu ili samoubistvu, ostalo je pitanje bez odgovora.
Pomenutim intervjuima Mladini Vladimir Dedijer je u broju od 18. avgusta 1989. godine za smrt drugog sina optužio poznatog slovenačkog književnika Jožeta Javoršeka koji je sa Dedijerima bio višegodišnji kućni prijatelj. Javoršek u narednom broju istog lista objavljuje otvoreno pismo Vladimiru Dedijeru.
Kurir.rs/SĐP/Wikipedia/Večernje novosti
NE PROPUSTITE
Bonus video:
