Maksim Klasanović je 8 godina proveo u najtežem zatvoru Tajlanda. Bio je dečak sa normalnim detinjstvom, ipak kako je odrastao želeo je da zaradi lak i brz novac. Upoznao je Džona koji mu je odredio tok sudbine, pozvao ga je da ide sa njim da radi na Tajland. Tamo postaje menadžer više hotela, zarađuje ogroman novac i živi životom milionera.
Droga, se*s, blud, razvrat, nemoral i lake žene bili su njegov život. Kao glavni u hotelima prećutno je dozvolio dilovanje droge i zbog toga završava u strogom tajlandskom zatvoru.
- Kao mlad sam počeo da zarađujem dosta para, živeli smo brzo, radili smo i noću i danju. Sedam godina sam proveo u klubovima. Bili smo poznati na Tajlandu, i tamo smo imali prvi susret sa drogama - rekao je Klasanović u jutarnjem programu TV Pink.
On je dodao da je imao oko 300 momaka koji su radili za njega, a kako objašnjava, imao je više novca nego što je mogao da potroši.
Kada je u pitanju zatvor, Klasanović objašnjava da je u istom završio zbog žurke na kojoj je organizovao dolazak dilera, a to je sve došlo do mladića koji je potajno radio za policiju.
- Zvali su me na žurku, došao je diler, a došla je i policija i to veče su nas sve uhapsili - priča on.
Govoreći o susretu sa advokatom, Klasanović kaže da je po savetu lagao na sudu kako ne poznaje ljude koji su bili na događaju gde su uhapšeni, zbog čega je, kako sam kaže "pao".
- Dobio sam 13 godina, a izašao sam posle osam, nakon pomilovanja. Umro je kralj Tajlanda, i njegov sin je meni dao pomilovanje - objasnio je.
U ćeliji je bilo 180 ljudi
- Ništa nije onako kako sam zamišljao. Ušao sam u mesto gde se svaki dan pitaš da li je moguće. Koji god film iz Holivuda da pogledate, to nigde nema da se vidi - priča on i dodaje:
- Ćelija ima 120 kvadratnih metara, svi sede na podu, a ti ne možeš da uđeš. Tada je bilo 180 ljudi tu. Svi sede, i drže se za noge. Ja sam ušao, i mislio da je to neko mesto gde ću biti nakratko, ali ne, to je bila ćelija.
Kako je istakao, spavao je na flaši koka kole.
- Ja te ljude odmah pitam gde su kreveti i dušeci, a oni mi objaašnjavaju da je to to. Mi koji smo bili novi nismo smeli da spavamo na leđima. Ja sam u tom momentu čak i počeo da se smejem, spavao sam na flaši koka kole. Glava od drugog čoveka mi je bukvalno bila ispred nosa - naveo je Klasanović.
- Jeli smo pileće glave, svinjetina je isto bila nesređena. Bilo je dana kada ne možeš ništa da jedeš, a onda se desi da bi sve pojeo - objasnio je on.
Govoreći o sukobima, istakao je da je nakon prve tuče, shvatio da mora da se izbori za svoje mesto, zbog čega je počeo da trenira.
Klasanović je o ovome napisao i knjigu, koju je, kako je sam istakao, posvetio onima koji su u problemima i koji potencijalno mogu da se nađu u sličnoju situaciji kao on.
(Kurir.rs/Pink)
NE PROPUSTITE
