Pre tačno 88 godina kralj Aleksandar Karađorđević (46) ubijen je u atentatu u Marselju, a njegov srednji sin princ Tomislav usnio je desetak dana ranije san koji je predskazao tragičnu sudbinu njegovog oca i jugoslovenskog vladara. Imao je samo šest godina kada mu je otac ubijen.
- Bilo je to u septembru 1934. godine. Moj brat Petar je upravo otputovao u Englesku. Mi, ostali, bili smo na Bledu. Jedne noći sam se probudio plačući i vrišteći. Odmah se tu stvorila naša guvernanta Smatso. Nastojeći da me smiri, pitala me je šta mi je, šta se desilo. Ja sam samo netremice gledao kroz prozor - napisao je svojevremeno princ Tomislav (1928-2000) u "Memoarima".
S tog prozora, kako je dalje napisao Tomislav Karađorđević u memoarima, videlo se jezero i bilo je neke sumaglice.
- Umesto objašnjenja, rekao sam joj: "Gledaj, tata ide u raj, u nebo, gledaj!" Pomilovala me je po kosi i zapitala o čemu ja to govorim. Obuzet slikom koja mi je bila tako upečatljiva, ponavljao sam joj šta vidim. A kad se ona, uz mene, zagledala kroz prozor, sav uzbuđen sam dodao: "Vidi, tata mi maše!" Pitala je otkud znam da je to moj tata. Odgovorio sam da prepoznajem njegove cvikere i štap i da vidim kako mi stalno maše. Desetak dana posle tog mog sna tata je ubijen u atentatu - napisao je princ Tomislav.
Drugi sin kralja Aleksandra i kraljice Marije bio je mali kada je ostao bez oca, ali se sećao da je imao poseban odnos sa ocem.
- Kao dete sam osećao da s njim imam neki nemi ili prećutni kontakt. Neki fluid je između nas postojao, nešto po čemu deca i inače osećaju bliskost ili odbojnost prema izvesnim osobama. Tada sam imao šest i po godina. A pre toga, uoči samog njegovog odlaska u Marselj, kao da sam znao da se s tog putovanja neće vratiti. Možda sam, usled takvog predosećanja, i usnio ovaj san na Bledu, što bi se moglo uklopiti u Frojdov sistem tumačenja snova ili njihovih realnih podsticaja. Ne znam - napisao je princ Tomislav.
Princ Tomislav u "Memoarima" je opisao i svoj poslednji susret s ocem u dvoru na Dedinju.
- Početkom jeseni 1934. godine sam se osećao usamljeno. Petar je bio na školovanju u Engleskoj, Andrej je imao neko oboljenje i ja sam se besciljno kretao oko dvora i naše seoske kuće, ne nalazeći način da se nečim zabavim. Ispred dvora je bio veliki travnjak, iza koga se, malo desno, skretalo za našu kućicu. Bilo je još toplo, imao sam kratke bele pantalone, majicu i bele cipele. Šetao sam i vidim da se moj otac sprema za put. Stajao sam kod jednog žbuna, dvadesetak metara udaljen od dvora, i to posmatrao ćsecao se pronc Tomislav.
A potom je, kako je napisao u "Memoarima" princ Tomislav, kralj Aleksandar seo u automobil, krenuli su, ali je je, pošto je ugledao sina, rekao da stanu.
- Izašao je iz automobila, došao do mene i rekao: "Tomi, krenuo sam za Francusku i Englesku. Da li želiš nešto da ti donesem na poklon?". MI smo bili vaspitani da ne smemo ništa da tražimo na poklon i ja sam mu, zahvaljujući, odgovorio da ne želim nikakav poklon. On me je upitao da li želim još jednog mecu, jer je znao da mi se meca dopadao. Opet sam odgovorio: "Hvala, ne!" I dodao: "Želim samo da se ti meni vratiš". Video sam da je imao suze. Skinuo je cvikere, pomilovao me po glavi i seo u automobil. Mahnuo mi je, a ja sam mu odmahivao sve dok automobil nije zamakao - živo je bilo princu Tomislavu sećanje na poslednji susret s ocem.
Ubrzo posle toga su princu Tomislavu kazali da je bila neka nesreća sa automobilom i da mu je otac poginuo.
- Jadnoga dana sam otišao do naše garaže. Poznavao sam sve vozače, ali sam se uputio onome koji je vozio moga oca kada sam ga poslednji put video. Napao sam ga zašto je ubio moga oca. Čovek je, razume se, bio u čudu. Ponavljao sam da je ubio moga oca jer je imao nesreću sa automobilom. Počeo sam da ga udaram, ali me je on uzeo i odveo do automobila. Pokazao mi je da je taj automobil ispravan i da nije imao nikakav udes. Tada sam shvatio šta je bilo s mojim ocem - pisao je princ Tomislav, pa nastavio:
- Uveče, kada je moja mama došla da nam poželi laku noć pred spavanje, pitao sam je zašto mi niko nije kazao istinu da je moj otac ubijen u atentatu, već su mi saopštili da je stradao u automobilskom udesu. Mama mi je onda sve objasnila. Sa njenim objašnjenjem je u meni sazrelo saznanje o tome u kakvom svetu živimo i kako se u životu moramo stalno boriti da bismo prevladali tolika zla.
ČUVAJTE MI JUGOSLAVIJU - MIT ILI ISTINA
Za navodne Aleksandrove poslednje reči "Čuvajte mi Jugoslaviju" princ Tomislav piše da je to nesumnjivo bila njegova misao, ideja vodilja, ali da ne veruje da ih je izgovorio u Marselju. Priču o navodno poslednjim kraljevim rečima prvi je preneo Bogoljub Jeftić, koji je, kako princ Tomislav navodi, bio u četvrtom automobilu iza kraljevog.
Kralj Aleksandar je ratnim brodom "Dubrovnik" doplovio tog 9. oktobra u Marselj, gde ga je dočekao francuski šef diplomatije Luj Bartu, koji je i sedeo pored njega u otvorenom automobilu kada je zapucao atentator poznat kao Vlado Černozemki, a koji je to uradio po nalogu ustaša i VMRO, kom je pripadao. Obojica su smrtno stradala. Jugoslovenski monarh nije imao pancir, iako su mu savetovali da ga nosi jer se znalo da mu mnogi glavu žele. Razlog tome je smrtonosna bolest koju je kralj imao, a za nju je veoma mali krug ljudi znao, samo članovi porodice i doktori.
- Malo se zna o tome da je moj otac bio teško oboleo. Mama mi je kasnije pričala da je imao rak i da su mu lekari predvideli još šest meseci života. Kada je ubijen, patološki nalaz je potvrdio da je dijagnoza bila tačna. Bio je težak samo 50 kilograma kada je otišao u Marselj - napisao je princ Tomislav.
Kurir.rs/ J. S. S.
NE PROPUSTITE
