Vantelesna oplodnja reproduktivnim ćelijama koje stižu iz uvoza počeće 10. decembra.
Država će sve troškove preuzeti na sebe iako je prvobitno bilo zamišljeno da omogući samo uvoz, a da parovi sami plaćaju reproduktivni materijal, međutim, odlučeno je da sve troškove snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Za početak reproduktivne ćelije uvoziće se iz banke u Španiji s kojom je Srbija potpisala sporazum, ali se pregovara i sa ostalim evropskim bankama. Donacije su važne za žene koje su bez partnera, a žele da se ostvare kao majke, ali i parove kod kojih jedan od partnera nema reproduktivne ćelije, a žele potomstvo. U Srbiji je 2019. godine otvorena Nacionalna banka reproduktivnih ćelija, ali nije zaživela jer nema donora.
Do sada se u Srbiji prijavilo 150 parova i pojedinaca koji su zainteresovani za reproduktivni materijal iz uvoza. Procena lekara je da će na godišnjem nivou biti oko 1.500 zainteresovanih, a da celokupan postupak vantelesne oplodnje zajedno sa doniranim ćelijama i transportom košta oko 7.000 evra, što je 10 miliona evra na godišnjem nivou iz državnog budžeta. Većina zemalja plaća samo deo postupka, a Srbija je jedna od retkih koja plaća čitavu proceduru.
Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, gostovala je u emisiji Usijanje gde se dotakla ove velike teme, ali i strašne osude lidera Dveri Boška Obradović koji je izjavio da će korišćenje reproduktivnih ćelija promeniti srpski genom.
- Uopšte nisam očekivala da će neko loše odgovoriti na ovu temu. Ovde nema mesta za loš komentar osim ako ne želite da skrenete pažnju na sebe. Naše žene same odlaze u inostranstvo i same nalaze banke donorskih ćelija. Same prolaze kroz proceduru koja sigurno nije laka, tu je fizički deo, ali sigurno i psihološki jer negde u inostranstvu same donose odluke bez stručne podrške i lekara ovde u zemlji. Da ne pričam o materijalnoj odnosno finansijskoj strani, mada je psihološka strana jako bitna. Sa druge strane, sada im je država omogućila da ipak takvu jednu odluku donesu ovde u državi gde će im troškove pokriti država. Mislim daje ovo konačno dobra vest i što je naša država stala iza žena u Srbiji. Žao mi je što je neko pomoć države stavio u negativnu konotaciju - rekla je ministarka.
Begović se potom osvrnula na srpski genom za koji je lider Dveri naveo da se kalja. Tom prilikom je i objasnila značaj biodiverziteta, ali i samu strukturu gena.
- Volela bih da mi neko pokaže šta je srpski genom. Često ljudi pričaju o stvarima koje uopšte ne znaju. Da bi ste poznavali kako se genom menja ljudi se školuju ceo život i tek sada otkrivamo svu kompleksnost tog procesa. Genom predstavlja genetsku informaciju jedne individue. Moj genom se razlikuje od vašeg i na prvi pogled gledaocima, vi (misleći na voditeljku) i ja smo različiti - započela je ministarka.
Begović je naglasila da na planeti živi jedna vrsta i ona se zove homosapijens odnosno savremeni čovek.
- Zahvaljujući prirodnim procesima koji teže da održavaju što veći biodiverzitet odnosno deverzitet kako bi vrsta opstala. To gledaoci često čitaju "očuvanje biodiverziteta", a misli se na očuvanje genetskog diverzititeta. Znači raznolikosti u genetskom materijalu. To je najbolji način da opstane vrsta. Kada se kreiraju u našem organizmu, muškarcima spermatozoidi, u ženama jajne ćelije. Svaka ta jajna ćelija je specifična genetika za sebe inače bi davali sa istim partnerom uvek isto potomstvo. To priroda ne dozvoljava - istakla je ministarka.
- Priroda isto tako utiče da migracijama i mešanjima povećavamo diverzitet, a to je lepota. Mi u Srbiji volimo da se hvalimo kako smo retko lepa nacija i kako na ulici možete stvarno različite fizionomije da vidite. To je zahvaljujući diverzititetu i to je dobro - rekla je ministarka.
Begović se potom dotakla i "srpskog genoma" gde je pokušala njegovu strukturu da pojasni.
- Rađene su studije na maloj populacije, a sada ćemo pokrenuti tzv. projekat "1.000 genoma" da vidimo koje su specifičnosti Balkanskog poluostrva. Da vidimo koje su sličnosti i šta nam je različito. Raznolikost je sasvim normalna stvar. Ne postoji srpski genom, niti brazilski genom. Postoji samo genom homosapijensa, ali ono što je interesantno, a za to je dobijena Nobelova nagrada ove godine. U genomu ljudi koji žive u Evroazijskom delu sveta ima do 4 odsto genetike neandertalca i do 6 odsto genetike virusa. Samim tim već vidite kakva smo mi mešavina. Tu ima germanske, keltske, slovenske i kako se tehnologija bude usavršavala videćemo sve finije i finije razlike koje postoje. Mada baš te razlike činenašu vrstu jakom i da u slučaju bilo kakve pandemije, uvek imate populaciju koja će da preživi i neće osetiti taj pritisak. Da nema diverziteta ne bi preživeli kao vrsta - rekla je ministarka.
Voditeljka se osvrnula na izjavu lidera Obradovića koji tvrdi da bi uvoz genetičkog materijala iz inostranstva "mogao uticati na promenu genoma budućih naraštaja" i da od "nas prave zamorčiće svetskih biotehnoloških ekperimenata". Nakon što je prokomentarisala da većina ljudi to vidi kao čist fašizam, upitala je ministarku za njeno mišljenje.
- Da, mislim da je fašizam. Čim pričate o čistom genetski nečemu, to već nije dobro. To nosi svoje korene u fašizmu i naš narod to dobro zna. U stvarnom životu susrećemo se sa raznim ljudima, imate parove iz raznih delova sveta i dolazi do mešanja. I niko nije postavio pitanje kada su žene same išle u inostranstvo i tražile banke. Kada je država odlučila da pomogne, sada je neko za mene na ružan način reagovao. Nije samo ružan, nego vidi se da ne znaju o čemu pričaju - rekla je ministrka.
Voditeljku je takođe zanimalo da li žene imaju razloga da se plaše upuštanja u ovo.
- Nema nikakvih razloga da se žene plaše. Ljudi su svakako sa ovih prostora odlazili u inostranstvo po isti taj reproduktivni materijal. Banke reproduktivnog materijala u Danskoj i Španiji imaju najstrože regulatine i potpuno su bezbedne - rekla je ministarka.
NE PROPUSTITE
