Prevaranti koji su pokušavali da brzo i lako zarade zatrpavajući škole, mesne zajednice i druge organe javne vlasti hiljadama zahteva za pristup informacijama od javnog značaja sada će to moći legalno da rade i da dobro naplate zahvaljujući novom stavu Upravnog suda!
Tako će, recimo, advokat prevarant iz Beograda, koji od stotine škola širom Srbije tražio hiljade i hiljade obimnih i svakakvih informacija, a potom i 33.000 dinara na ime troškova za podnošenje žalbe povereniku za informacije od javnog značaja kad nije dobijao odgovore u zakonskom roku, lepo napuniti džepove! Nek 1.000 njih ne odgovori u roku, to je 33 miliona dinara iliti više od 280.000 evra legalno zarađenih! Uz to će, verovatno, i blokirati račune mnogih škola i onemogućiti im normalan rad! A pride gde završavaju sve te informacije - niko ne zna!
TRAŽIMO IZMENE ZAKONA
- Vrlo brzo ću tražiti sastanak s resornim ministrom Aleksandrom Martinovićem da bismo pokrenuli izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Prethodnim izmenama zakona ukinuta je zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja, koja je, doduše, i bila loše formulisana. Predlagali smo da postoji ograničenje prava u slučaju kada bi postupanje po zahtevima remetilo normalno funkcionisanje organa vlasti. Kad su me eksperti iz EU pitali za taj zahtev, objasnio sam da je u redu ako neko od ministarstva traži 500 dokumenata jer oni imaju ljude za to. Ali ako isto toliko traži i od seoske škole, malog doma zdravlja, mesne zajednice, bila bi zloupotreba, jer oni na to ne mogu da odgovore. Znači, odlučivalo bi se od slučaja do slučaja - kaže Marinović.
Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za Kurir navodi da su iznenađeni stavom Upravnog suda, po kome on sad mora da obaveže organ javne vlasti da plati troškove angažovanja advokata za podnošenje osnovane žalbe povereniku. Zatečen je i time da je sud stav doneo još u junu, a o tome nije obavestio poverenika, koji je za njega saznao tek u novembru, kada je objavljen na sajtu suda. Upravni sud se u stavu pozvao na član 85, stav 6 Zakona o opštem upravnom postupku, koji propisuje da ako žalba bude usvojena, troškove drugostepenog postupka snosi organ koji je odlučivao u prvom stepenu. To je zato što sve što nije izričito propisano u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja reguliše se tim zakonom.
- Ovaj stav Upravnog suda otvara mogućnosti za zloupotrebu i pojavu profesionalnih žalilaca sa advokatima koje neće interesovati informacije nego novčana korist. Ako, recimo, neko podnese 5.000 zahteva raznim organima vlasti u Srbiji - školama, opštinama... i npr. 3.000 njih ne odgovori u roku, podnosilac nam se žali na ćutanje. Ako je žalba osnovana i ako je imao advokata, moramo da odlučimo i o troškovima angažovanja advokata čak i ako smo svesni da je to čista zloupotreba - naglašava Marinović i dodaje:
- Ako poverenik ne odluči o troškovima advokata, ti isti advokati mogu da podnesu tužbu protiv nas, koja bi bila osnovana. I zato sad moramo da teramo organe vlasti da snose troškove angažovanja advokata koji pišu žalbe protiv njih!
Pre usvajanja ovog stava, navodi Marinović, Upravni sud je godinama praktično potvrđivao stav poverenika da se ne priznaju troškovi advokata jer je podnošenje zahteva i žalbe jednostranački i jednostavan postupak, koji svako može da uradi, za koji postoji obrazac na sajtu poverenika i za koji nije neophodan advokat.
- Sud je, očigledno, strogo formalno odlučivao - kad god se neko žali, ako je to radio osnovano i ima advokata, ima i pravo na naknadu troškova. Međutim, to je veliki formalizam i nije se razmišljalo o posledicama. Druga je stvar kada angažujete advokata gde je neophodno, ali ovde je besmisleno - naglašava Marinović.
ŽALBE I TROŠKOVI ADVOKATA
- poverenik usvajajući žalbu u dve situacije priznaje troškove advokata: kada je osnovana zbog ćutanja uprave (izostanak odgovora) i kada naloži postupanje i davanje informacije
- poverenik usvajajući žalbu ne priznaje troškove advokata jedino kada nema dovoljno elemenata za meritorno odlučivanje (ne zna da li imaju informaciju ili se pozivaju na tajnost, privatnost...), pa sve vraća na ponovno odlučivanje organu vlasti
ZATRPAVANJE POVERENIKA ŽALBAMA
Minulog leta prevaranti iz Vranja poslali su povereniku 5.028 žalbi na (ne)postupanje organa javne vlast kako bi ga zatrpali i onemogućili da u zakonskom roku od 60 dana reši sve te žalbe. Cilj je bio da se potom obrate Upravnom sudu za naknadu troškova zastupanja žalilaca, koju bi platio. Na sreću, izbegnuta je pljačka budžeta jer su poverenik i njegovi saradnici uspeli da reše sve zahteve.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
