U jugoslovenskoj nostalgiji prema svemu što ima veze sa socijalističkom Jugoslavijom jedno od najsvetlijih mesta, bez sumnje, pripada omladinskim radnim akcijama.
Upravo zahvaljujući tim akcijama još uvek se vozimo nekim od vitalnih regionalnih puteva, vozimo međunarodnim prugama, a neki i dan danas hrane porodice radom u fabrikama koje su upravo omladinske akcije digle.
Da li bi zemlje bivše Jugoslavije danas izgledale ovako da nije bilo omladinskih radnih akcija ispričao nam je Vuk Žugić, predsednik Saveza udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije u jutarnjem programu Redakcija.
Kao učesnik višestrukih radnih akcija osvrnuo se na dešavanja koja su donela više od hiljade autoputeva, pruga, autoputeva, pošumljenih hektara, Vlasine, Kopaonika, Novog Beograda, izgradnja Palate Srbije, Sajma, Ade Ciganlije, Hotela Jugoslavija...
- To su sve divni spomenici i divno vreme dobrovoljnog rada. Najlepše uspomene su mi na te ljude tokom izgradnje radne akcije Beograd - Bar iz godine 1973. Bio sam tada gimnazijalac i vratio se krvavih ruku i vezanih, spavao kod prijatelja da bih kada moji roditelji ujutru odu na posao, došao kući, uzeo stvari i otišao na more sa drugarima na more dok mi ne zacele rane - kroz smeh se priseća Žugić.
Tokom tih akcija pohvalio se da je naučio da vozi avion.
- Na akcijama se mnogo toga moglo naučiti. Bilo je mnogo obrazovnih kurseva na kojima ste mogli da steknete razna znanja i zanimanja. Ja sam naučio da vozim avion, bio je jedan avio kurs i ja sam vozio mali avion od Paraćina do ušća reke Morave u Dunav. Bilo je to jedno bogatstvo unutrašnjih potreba svakog mladog čoveka da podstaknemo društvo i državu da prepozna te vredsnoti i da mladima omogućimo da rade isto - rekao je, pa podelio koje sadržaje nudi Savez udruženja učesnika omladnskih akcija Srbije.
- Sutra naš savez dobija posebno priznanje u svečanoj sali Skupštine grada za svoje aktivnosti za rad u školama i organizacije dece da zasade neki cvet i drvo. Ovo je novi oblik omladinskog rada da organizujemo nekoliko ekoloških radionica. Podsetio bih na divne stihove Đorđa Balaševića "ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, shvatiće kad-tad da ne zna šta je hlad". Ideja je da podstaknemo sve i mlade iz dijaspore da dođu i da se radno druže sa našim mladim ljudima, a da ih u svakom parku prirode upoznamo sa našom zemljom - ispričao je Žugić.
"Verovali smo, tokom tih akcija, da gradimo bolje sutra".
- Mi smo iskreno i sa najlepšim osećanjem verovali da gradimo bolje sutra i jedno društvo po meri čoveka. To želimo da podstaknemo kod mladih. Znate kako je divno videti decu da žele i oni da zasade nešto. Ja sam zasadio jedno drvo i pomislio sam - živeću onoliko koliko ovo drvo bude živelo. U tom osećanju kada nešto uradite, kada nešto iza vas ostane, tu je sjedinjena ljubav prema sebi, prema prijateljima i prema otadžbini - podelio je Žugić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
