UNIŠTENO! Oluja i grad opustošili useve, stradali kukuruz, soja, suncokret... To će se odraziti na cene hrane NA PIJACAMA!

Ne treba zaboraviti da je 98 odsto naše proizvodnje pod otvorenim nebom, tek ćemo videti tačne razmere štete, kaže agroekonomista Milan Prostran

Stručnjak za poljoprivredu i agroekonomski analitičar Milan Prostran rekao je za Kurir da je nevremenom zahvaćen ozbiljan prostor i podsetio da su mnogi poljoprivredni proizvodi već stradali u junskim poplavama, posebno u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Ovoga puta i Vojvodina je na udaru.

Pomoć države

- Sad su na udaru grada i oluje bile ratarske kulture, posebno kukuruz, soja i suncokret. Šećerna repica bi možda mogla da se oporavi. Srećom, požnjeli smo pšenicu i ječam. Stradali su i paradajz, paprika, luk... Ne treba zaboraviti da je 98 odsto naše proizvodnje pod otvorenim nebom, a samo dva odsto u zaštićenom prostoru, a ove nepogode su uništavale i plastenike. Zasadi jabuke i šljive su veoma pogođeni. Tek ćemo videti tačne razmere štete, ali ovo su neke prve procene koje će kulture imati lošije prinose - objašnjava Prostran:

- Na državi je velika obaveza. Ona mora stati uz poljoprivredne proizvođače odlučno. Mora da im pomogne, da im ulije nadu da nastave da se bave svojim poslom. Potrebno je razmisliti da im se odloži plaćanje zakupa na zemljište, da se oslobode plaćanja poreza ili da se on znatno umanji i da im se odloži vraćanje kredita... Bitno je stati uz te ljude, kojima je u samo nekoliko minuta nestalo sve što su mesecima radili. Njihov ekonomski opstanak je ugrožen u priličnoj meri.

Inače, vanredna situacija proglašena je u sedam gradova i opština, i to u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Rumi, Irigu, Sečnju i delu opštine Požega.

- Posledice snažnog nevremena će se, nažalost, odraziti na maloprodajne cene hrane, koje će pre svega rasti na pijacama, a verovatno i u trgovinama. Neće to biti neko veliko poskupljenje, ali biće ga, jer olujom i gradom nije pogođena cela zemlja. Poljoprivreda će definitivno podbaciti, a to će se odraziti i na rast BDP. I prinosi pšenice su neujednačeni, a to utiče, recimo, na cenu brašna - kaže za Kurir prof. Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta.

- Nepogode će pre svega znatno uticati na ljude koji se bave poljoprivredom. Seljak je najveća žrtva. I nije ovo šteta samo za ovu godinu, već i za narednu, jer su uništene i zaštitne mreže, izlomljene su grane voćaka - kaže Savić.

Osiguranje je važno

Snežana Marković Ðurović iz Službe za razvoj poljoprivrede Čačka rekla je za RTS da se poljoprivrednici javljaju i prijavljuju štetu. Navela je da je krenula berba šljive i da su već veliki plodovi jabuke i paprike.

- Koji god plod je zakačio grad, ta paprika će istruliti. Takođe, crni luk još nije povađen i on je u jako problematičnom stanju.

Ipak, navodi da je osiguranje ove godine poskupelo 250 odsto u odnosu na prošlu godinu.

- Kako je Srbija u režimu slobodne trgovine sa EU i CEFTA, sve što nam nedostaje nadomestiće se slobodnom trgovinom. Kad se ima u vidu da su kod nas cene poljoprivrednih proizvoda sve samo ne niske, potrošači neće primetiti preteranu razliku. Proizvođači će pretrpeti štetu ako nisu osigurani. Razumevanja za mala domaćinstva imam, a za srednje i velike proizvođače koji se ne osiguraju teško ga je imati - kaže za Kurir ekonomista Aleksandar Stevanović.

Nevreme je pričinilo štetu i u kraljevačkom kraju. Radoica Kočović, član gradskog veća zadužen za elementarne nepogode, rekao je da su strelci delovali i da su uspeli da razdvoje ćelijski talas, ali da je jedan deo prešao preko Kraljeva.

- Najviše su oštećeni objekti, krovni prekrivači, polupano je puno crepa, oštećene su fasade, polomljena su stakla i uništeni usevi i plastenici. Mora hitno da se interveniše i da se građanima obezbedi ogromna količina pokrivača, crepa ili nečega što će im pokriti objekte.

Ekipa Kurira

Bonus video: