NA ZLATIBORU SE GODIŠNJE IZGRADI ČAK 2.000 APARTMANA, VEĆINA NELEGALNO POSLUJE! Ministar Memić: Da stanemo na put crnom tržištu!

Najveći izazov su mi ugostitelji koji rade na crno, ali da bih to mogao da rešim, to mora da postane problem cele države, pa i policije, poreske uprave i drugih institucija. Svi znamo da najviše gostiju, i stranih i domaćih, ima na Zlatiboru, u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku i u Beogradu, a zvanično je najposećenija Sokobanja, koja po kvalitetu i luksuzu objekata ne može ni prići ovim prvima, ali su u njoj objekti prijavljeni. Pojedini prave objekte od dva-tri miliona evra, a dinara ne daju državi i ne možeš im ući u trag. Vreme je da im stanemo na put, kaže u razgovoru za Kurir Husein Memić, ministar turizma i omladine.

Imate li podatke koliko je nelegalnih objekata?

- Apartmani niču kao pečurke, samo se na Zlatiboru svake godine izgradi najmanje 2.000, imajući u vidu podatak da je samo u prethodnoj godini izdato 2.700 priključaka na vodu. Većina se koristi u svrhu ugostiteljstva i posluje u crnoj ili sivoj zoni, iako je država dala mogućnost i olakšice korisnicima privatnog smeštaja time što plaćaju paušalni porez, koji godišnje nije veći od 20.000 dinara. Većina njih ni to ne plaća, kao ni boravišnu taksu, koja je prihod lokalnih samouprava, a pojedini su vlasnici stambenih jedinica vrednih i do dva-tri miliona evra.

Ali vi imate inspekciju?

- Rad inspekcije mora biti vidljiviji, mora biti prisutnija na terenu, ali to traži bolje uslove rada i dovoljan broj radno angažovanih inspektora. Veliki je problem što inspektori i ne mogu da uđu u apartmane jer su to zgrade gde treba da uđeš s tagom, ključem, ne možeš im ni prići. Osam inspektora je od petka do nedelje obišlo 800 objekata u četiri ulice na Zlatiboru. Većina ih je bila zatvorena, nikoga nije bilo unutra ili nisu otvorili vrata. Utvrđena su 34 neregistrovana ugostitelja kojima su izrečene mere zabrane i podnet zahtev sudiji za prekršaje, a 37 kontrola je u toku, proveravaju se vlasništvo i podaci u registru. Inspektorima je rečeno i da posećenost nije velika, ali i ovaj vikend su u akciji na Zlatiboru. Zato ovo mora da bude problem države, jer koordinacijom svih aktera - od poreske uprave do policije - poslovanju na crno možemo stati na put. Postoje oni koji treba da identifikuju ta lica jer ih nigde nema registrovanih, prikazanih, nema PIB, nema ništa.

A tragovi o vlasnicima po sajtovima za oglašavanje?

- Tu ih tek nema. Recimo Buking, najveći i najpopularnij sajt za rezervaciju smeštaja, na kome se reklamiraju apartmani i objekti, potpuno nelegano posluje u Srbiji. Na Bukingu oni koji izdaju smeštaj ostave samo telefon i ništa više. Imali smo nekoliko sastanaka s ljudima iz Bukinga u pokušaju da legalizujemo njihov rad, tražili smo da onaj ko tu želi da se reklamira mora da ostavi makar svoj PIB. A da bi imao PIB, mora legalno da posluje. Ali ljudi iz Bukinga nisu voljni da nam izađu u susret.

MOJA DECA ČITAJU SVE TE TEKSTOVE

Prijavili ste anonimne pretnje smrću na portalu, kako kažete, bliskom Usameu Zukorliću. Je li utvrđeno ko vam preti, strahujete li za sebe i porodicu?

- Naravno da se ne plašim pretnji, ali svakako mislim da nadležne službe moraju da rade svoj posao u skladu sa zakonom. Prijavio sam pretnje Odeljenju za visokotehnološki kriminal i nadležnom tužilaštvu. Imam decu, koja sada čitaju tekstove koji se odnose na njihovog oca, sigurno da nije prijatno kada portali to objavljuju.

Koliko novca država gubi radom ovog crnog tržišta?

- To je sigurno ogroman novac. O tom problemu pričali smo i na sednici Saveta BDP. Zbog crnog i sivog tržišta ugostiteljstva imam ogroman problem i sa Savetom stranih investitora, u kom su vlasnici hotela i velikih trgovinskih lanaca koji posluju u skladu sa zakonom, a ovde imaju nelojalnu konkurenciju. Nije taj privatni smeštaj po Zlatiboru, Beogradu, Kopaoniku, Vrnjačkoj Banji više običan apartman, to su džakuziji, saune, luksuz koji je konkurencija ozbiljnim lancima hotela koji posluju ili bi možda želeli da posluju kod nas. A neće zbog ovih neregistrovanih ugostitelja koji su im nelojalna konkurencija. I tome se mora stati na put.

RASIM LJAJIĆ DA SE VRATI U VLADU

Parlamentarni izbori su gotovo izvesno na jesen ili proleće. Koji su vaši aduti i hoćemo li Rasima Ljajića opet imati u vladi?

- Mi smo stranka koja je uvek dobijala glasove na osnovu prethodnog rada, tako je i ovog puta. U Sandžaku sam ubeđen da možemo do najboljeg rezultata od osnivanja stranke. Svakako da bi dobro bilo da se Rasim Ljajić vrati u vladu, čovek koji je vodio toliko ministarstava i važnih resora sa veliki uspehom, bez ikakvih afera, potreban je vladi, ali to je ipak pitanje za njega. Ne znam koji je danas političar spreman da uradi ono što je uradio Rasim Ljajić, da se dva puta odrekne ministarskog mesta i ponudi šansu svojim stranačkim kolegama.

Znate li da mnogi inspektori ne smeju ni da izađu na teren, da se plaše? Za male plate neće da rizikuju i glave pred pojedinim bahatim vlasnicima.

- Naravno da treba povećati platu inspektorima, i to je deo rešenja problema na kome moramo svi da radimo i pričali smo o tome. Početna plata inspektora je 60.000 do 70.000 dinara, i treba da bude veća. Međutim, zapošljavajući se tu sam je pristao da radi i nije opravdanje da manje radiš ako nisi zadovoljan platom. Ali svi mi, država, treba ceo ovaj problem da rešimo.

Raste broj poseta sa svih strana. Znamo li koliko para prosečno ostavi strani turista u Srbiji, a koliko naš?

- Strani gosti u proseku potroše oko 85 evra dnevno na aktivnosti van hotela, odnosno na potrošnju koja uključuje restorane, suvenire i provod, bez šopinga, a domaći gosti znatno manje, oko 40 evra, pokazuju podaci HORES. Prihodi od stranih turista kontinuirano rastu - u prvih pet meseci ove godine su oko 900 miliona evra, što je za skoro četvrtinu više nego u istom periodu lane.

I DALJE KUPUJEM SENZORE NA CRNO, HVALA KURIRU

Zahvaljući vašem pritisku, u škole je uveden protokol za decu obolelu od dijabetesa, ali ministar Memić i dalje svom sinu kupuje poznati senzor na crno.

- Napravili smo veliki iskorak, osobe, pretežno mlade, koje boluju od dijabetesa tip 1 sada imaju bolje uslove, i nove insulinske pumpe i senzore odobrio je RFZO, ali već su mi se javili novi proizvođači koji imaju problema u primeni prema pacijentima. Dečji endokrinolozi, koji prepisuju pumpe i senzore, ne znaju baš mnogo o novim proizvodima, to se mora rešiti, jer oni su ti koji našoj deci treba da kažu šta je najbolje za njih. Nažalost, najboljeg proizvođača senzora na našem tržištu još nema, moj sin i dalje koristi "Abotov" proizvod "libra 3". Zahvaljujem ljudima iz Ministarstva zdravlja, posebno ministarki Dani Grujičić i njenom timu, koji su uputili zvaničan poziv za dolazak "Abotovog" proizvoda u našu zemlju. Napravili smo veliki iskorak zahvaljujući i Kuriru, koji nas je prvi podržao. Ovo je ujedno i moja životna borba, ne samo za moje dete već za svu decu i roditelje koji se svakodnevno susreću s raznim poteškoćama.

Svakog leta imamo turističke agencije koje prevare turiste, bankrotiraju... Šta ministarstvo još može da uradi da ne dođe do toga?

- Nažalost, svakodnevno veliki broj firmi ima problem s likvidnošću, a ni u jednoj oblasti nije moguće da se potrošači apsolutno zaštite od posledica stečaja ili špekulativnog poslovanja. Pritom, imajte na umu da su ugovori između poslovnih subjekata i njihovih partnera stvar poslovanja i sporovi se rešavaju u vansudskom, odnosno sudskom postupku. Putnicima bih savetovao da na sajtu APR, u registru turizma, obavezno provere da li agencija poseduje licencu za organizovanje turističkih putovanja i propisanu garanciju putovanja. Obratite pažnju i na elemente ugovora koji potpisujete. Vrlo bitno je da ljudi znaju da se, u slučaju da organizator otkaže putovanje i ne vrati novac u zakonom predviđenom roku, aktivira garancija putovanja iz koje mogu da se namire. Medutim, na ovaj nivo zaštite ne mogu da računaju putnici koji sami traže smeštaj. Takvu kategoriju putnika uvek savetujemo da provere sajt smeštajnog objekta, odnosno podatke o smeštajnom objektu na sajtovima agencija, platformama za rezervacije, kao i recenzije za objekat.

Ekspo 2027. najavljujemo kao veliku šansu, ali 12 milijardi evra ulaganja je ogroman novac. Može li Ekspo to da povrati, pa i na tome da zaradimo?

- Uveren sam da će se svaki dinar koji uložimo u Ekspo višestruko vratiti. Prve projekcije pokazuju ekonomski efekat veći od milijardu evra, ali očekujemo da zarada bude i veća. Pri tome je za mene, kao ministra turizma, najvažnije što je ova svetska izložba ubedljivo najveći događaj za globalno pozicioniranje Srbije kao destinacije. Najavljene su velike investicije u kongresne i smeštajne kapacitete koji će otvoriti potpuno novu dimenziju turističkog razvoja Beograda, ali i Novog Sada. Ekspo je velika šansa i za "Er Srbiju" da razvije dodatne direktne letove prema udaljenim svetskim destinacijama, pre svega u Aziji i Severnoj Americi.

I ZA MLADE U NERAZVIJENIM PODRUČJIMA

Neretko se zaboravlja da ste i ministar omladine. Za akcioni plan za implementaciju strategije od 2023. do 2025. namenjeno je više od 10 milijardi dinara. Gde ide gro toga? Ima li tu plana kako mlade zaustaviti da idu iz Srbije?

- Dolazim iz unutrašnjosti Srbije i u svom radu u oblasti omladine želim da imam u fokusu pojedinca iz lokalne zajednice. Izazov je učiniti da potrebe mladih koji se suočavaju s nekim vidom osetljivosti ili žive u nerazvijenijim područjima budu prepoznati na nacionalnom nivou. Stoga se trudim da dođem do što više lokalnih samouprava, da razgovaram s mladima, ali i da podsetim odgovorne ljude u lokalnim zajednicama koliko je važno da ono što radimo na nacionalnom nivou bude praćeno ulaganjima s njihove strane na lokalnom nivou.

Naš prioritet postaje i Dunav. Koliko smo daleko od sređivanja celog toka i najznačajnijih mesta?

- To sve zavisi od brzine kojom nam lokalne samouprave budu dostavljale projekte. Izgradnja marine u Velikom Gradištu, sportskog centra sa auto-kampom u Kovinu i radovi na uređenju sportsko-rekreativnog kompleksa duž keja u Novom Sadu su započeti ili su u pripremnoj fazi. Za biciklisticke staze u Beloj Crkvi i Velikom Gradištu u toku je javna nabavka, a u sledećoj godini ćemo nastaviti biciklističku stazu od Velikog Gradišta do Golupca. Takođe, u planu je izgradnja marine i u Golupcu, pa ćemo na donjem toku Dunava kroz Srbiju u vrlo kratkom roku imati dve marine po evropskim standardima. Izgradnja biciklističkog kampa u Čortanovcima, na obroncima Fruške gore, koji je istovremeno na obali Dunava, i to na stazi međunarodnog biciklističkog koridora Euro Velo 6, predviđena je za sledeću godinu.

Kurir.rs/ Jelena S. Spasić