Pre 12 godina u Srbiji je po prvi put izvedena operacija smanjenja želuca kod osoba koje su imale abnormalnu kilažu. Tada je bilo devet pacijenata, a među njima i Zaječarac Petar Živanović (63). Kroz kakve muke zbog debljine je prolazio, i kako živi sada, on govori za Kurir...
- Strašno je biti predebeo, ljudi ne mogu pojmiti kakav život imaju takvi ljudi. Ja sam počeo da se gojim nakon 30. godine, društvo, uvek se nešto mezilo, po ceo dan se jelo. Došao sam do 183 kilograma, inače sam visok 178 santimetara - počeo je svoju priču Petar:
- Ono što ljudi neosetno rade svakodnevno, počev od tuširanja do odlaska u prodavnicu, za nas predebele su to bile neopisive muke. Ja sam mogao da vozim kola. Ceo grad je znao da ja vozim jer mi je auto skoro do kolovoza bio nagnuta na levu stranu. Recimo, do prodavnice koja je udaljena oko 200 metara nisam mogao da pešačim, već bih palio automobil.
Inače, u Zaječaru i celoj Timočkoj krajini on je poznat kao Pera Knjižar jer se više nego uspešno bavio profesijom knjižara, i bio nekoliko decenija jedan od najuspešnijih privatnih knjižara u Srbiji. Sada je u penziji.
- Bio sam toliko predebeo da sam 10 godina spavao u fotelji. Ako bih legao, počeo bih da se gušim, nisam mogao od debljine da dišem. I najprostija životna aktivnost bila je nemoguća misija. Recimo, nisam mogao sam da obujem ni čarape, ni obuću, sin mi je pomagao. Desilo se jednom da sam bio u Sava centru na koncert Balaševića. Kada se koncert završio, ljudi su počeli da izlaze iz dvorane, a ja nisam mogao da ustanem, jer sam se zaglavio u stolici.
Perin savet predebelima i roditeljima gojazne dece
Ovaj Zaječarac, od kada je oslabio, živi punim plućima. Putuje, vozi bicikl, uživa u pozorišnim predstavama, druženju... I ima apel za sve koji su predebeli.
- Znam kroz šta prolazite zbog gojaznosti, zato sve koji imaju preveliku kilažu molim da promene svoj život i obrate se Centru za gojaznost Endokrinološke klinike KC Srbije i slobodno pozovu predivnu doktorku Snežanu Polovinu - kaže Živanović:
- Takođe, pošto vidim da sve više ima gojazne dece, molim roditelje da najpre prestanu da im kupuju grickalice, počev od čipsa do smokija, i gazirane sokove. Molim ih i da svoju decu spasu debljine tako što će se obratiti dečijem endokrinologu u svom mesu gde mogu dobiti uput za Čigoticu, gde je sve besplatno za maloletne osobe.
Ljudi iz publike koji su prolazili pored mene su mi pomogli, uhvatili me za ruke, pa vukli dok me nisu odglavili. Da ne govorim o narušenom zdravlju, imao sam u tom periodu dva infarkta...
Kada je čuo da će u Srbiji biti obavljena prva operacija smanjivanja želuca, Petar se prijavio i ušao u program pripreme za operaciju.
- Morao sam da oslabim jer moj ogromni organizam ne bi podneo nikakvu hirušku intervenciju. Za sedam meseci, uz pomoć stručnjaka koji su nas vodili kroz program, uspeo sam da oslabim skoro 27 kilograma, odnosno, bio sam težak 157,5 kilograma - kaže Petar:
- Moj želudac je sada veličine teniske loptice. Odstranjeno mi je sedam osmina želuca i 1,5 metra tankog creva. U praksi, to znači da se najedem od vrlo malo hrane, ako pojedem veću količinu bude mi teško, muka, organizam ne dozvoljava. Jedem pet, šest puta dnevno po malo, recimo, dovoljne su mi dve šljive za doručak. Inače, voće volim i često mi je obrok.
Nakon operacije, za oko godinu dana, on je oslabio i počeo normalno da živi, uz posete nutricionisti i psihoterapeutkinji, jer je, kako kaže, i debljina psihički momenat, sve polazi iz glave.
- Nakon slabljenja, došao je drugi problem, a to je višak kože. Imam između 12 i 15 kilograma kože koja treba da se odstrani.
Uslov da ode na odstranjivanje kože je da ima manje od 100 kilograma. Petar kaže da je zbog piva, koje obožava, ali umereno, tek sada došao na kilažu od 99 kilograma, ali i dalje mršavi, tako da se nada da će uskoro doći do operacije.
Kurir/Suzana Božinović
NE PROPUSTITE
