KLINCI ISCEPALI KLAVIR LEKE RANKOVIĆA I LOŽE GA U KAMINU DOK PRAVE LUDE ŽURKE! Kurir u ukletoj kući na Senjaku!

Andre Nikolića 5 - adresa koja u jednom pogledu kazuje sudbinu čoveka koji je bio bog i batina, a potom ništa - Aleksandra Leke Rankovića. Nekad luksuzna predratna vila u i tada i sada elitnom delu Beograda kuća je duhova, u koju je ulazak rizik po život - bukvalno može da ti se sruči na glavu.

Ruina kraj smart zgrade. Kakva ironija. Ali još stoji na "nogama". Kao što je i Leka Ranković i 40 godina nakon smrti tu, među Srbima. Debata o tome da li je bio srpski nacionalista ili čuvar Jugoslavije ne jenjava. Drug Marko, kako mu bi konspirativno ime, a kako slovi i istoimena serija na javnom servisu, opet je aktuelan. Te idemo do vile. Jedino je ograda oko ovog imanja čitava. Rešetke čvrste. Kapija teška. Ne otvara se. Ali dvorište taze sređeno, šipražje posečeno.

- Baš jutros bili iz "Zelenila", malo pre vas odoše, sve posekli, sredili. Sete se ponekad da srede tu prašumu. Doveli jednom i robijaše, puna marica. Sve lepo uredili. Bio i pre neka dva meseca gradonačelnik Šapić sa arhitektom. Nešto s ulice pričali, mahali rukama... - priča nam Aleksandar Vijatov, koga nađosmo na parkingu tik do vile, obezbeđuje zgradu pored.

ODE DO SAMOPOSLUGE, LJUDI BEŽE

Do vile je i poznati lanac supermarketa. Nekad je tu bila samoposluga. Rankovićeva snaja Merima, od starijeg sina mu Milivoja Miće, ispričala je da se on posle '66. slabo kretao, ali da je jedino voleo da ponekad ode u tu samoposlugu.

- I ponekad bi se usudio. Kad bi se pojavio u samoposluzi, a tu su uglavnom stanovali ljudi koji su radili u saveznom veću, pričao je Leka, počela bi odmah gužva. Brže-bolje su plaćali i odlazili, samo da nemaju priliku da se sretnu s njim ili da neko ne javi da su se pozdravili s Aleksandrom Rankovićem - rekla je Merima Ranković u ispovesti Miri Adanji Polak.

Vila pripada Gradu Beogradu. Iz nekoliko pokušaja nije prodata. Ukletoj kući se ne da. Poslednje vesti o spuštanju cene bile su 2017 - nuđena je za tri miliona evra. A samo plac ima 40 ari. I ništa. Koliko sada vredi i čine li šta - Grad nam ne odgovara.

Nenad foto-reporter i ja nalazimo rupu između ograde i zida. Skok! Eto nas u dvorištu. Bar može da se gazi po travi. Uz ogradu limenke i smeće, to ovi što ispred gluvare pobacali. Pred vilom goli betonski stubovi. Prozori, vrata, sve je uništeno. Puzavica prekrila kuću. Krov ulubljen.

- To neke godine, kad bi nevreme, pade naše drvo odavde i ne sruši je - preko ograde nam dobacuje Aleksandar.

Ulazimo u kuću strave i duhova. Srča na sve strane. Na centralnom mestu kamin, a pored "drva" za potpalu - čuveni Lekin klavir, koji je pre desetak godina izvrnut stajao nasred sobe, sada služi za loženje vatre!

BROJKE

- 409 kvadrata ima kuća

- 108 kvadrata imala su dva manja objekta

- 40 ari placa

- Klinci često tu ulaze, prave i žurke. Jedne godine su i Novu godinu slavili. Desetak njih pilo i đipalo celu noć - reče nam Aleksandar pre nego što preskočismo zid, pa pokazuje:

- Evo preko puta i policije. Sada saobraćajne, ali stanica milicije je tu zbog Leke podignuta. Da im stalno bude na oku!

Idemo dalje. Soba koja izlazi na balkon. Smeća i svega. I kalendar bez kalendara. Samo slike flore i faune ostale. Iz okoline Opatije. Nekad nam u državi bilo. A na njemu sitno ispisana baš godina 1983! Tog leta, 19. avgusta, stalo je srce čuvenog Leke Rankovića. Beše to u Dubrovniku. Država se pomete. Sahrana na Novom groblju u Beogradu zatrese je iz temelja. Sto hiljada ljudi kliče: "Leka! Leka!" A još od 1. jula 1966. i čuvenog Brionskog plenuma zvanično ne postoji. Pod optužbom da je prisluškivao Tita, Maršalov kum, drugi čovek države, potpredsednik Jugoslavije, osnivač Udbe je - precrtan! Od tada nevidljiv i nečujan. Skriven u ovoj vili. Ili onoj drugoj, u Dubrovniku.

VRLO ČUDNA LAMPA

Decenijama nakon Rankovićeve smrti, piše Nedeljnik u poslednjem broju, njegov mlađi sin odneo je lampu iz kabineta na popravku. Posle nekoliko dana majstor mu je rekao da je lampa "vrlo čudna" - u njoj je pronašao gomilu nekih čudnih žičica i nešto što bi moglo da liči na uređaj za prisluškivanje. Tako je zanatlija, popravljajući staru lampu, potvrdio ono što u arhivskim spisima odavno piše - da je od januara 1966. zapravo Ranković bio taj koji je prisluškivan.

- Srećom, ta lampa je stajala u njegovom ličnom kabinetu, u kom nije primao zvanice - rekao je general Svetko Kovač, scenarista serije "Drug Marko" i dugogodišnji direktor VBA, za Nedeljnik.

Na podu sobe i Kurir! Iz 2006! Neki drugi ministri, neke afere... S balkona pogled na bazen.

- Priča se da je to bio prvi bazen u Beogradu - Aleksandar će preko ograde.

U jednoj sobi tapete. One nekadašnje, s kojima smo rasli.

- Pazite, stepenice su trošne - tako nas je ispratio Aleksandar preko zida, a mi sad preskačemo slomljeni stepenik. Ostali čvrsti. Izbijamo na sprat. Ista priča - srča, smeće, flaše... Krećemo ka balkonu - ko metak izlete crna mačka! Odjuri na potkrovlje.

- Da nije Lekin duh - s osmehom će Nenad pošto dođe k sebi, jer se i sam ukopa kad zagrme nešto iz žbunja na balkonu.

"Komšija" Aleksandar, kome je 50 leta, čak je jednom i bio u vili! I to dok je Leka bio živ.

- Moja majka je jednom išla kod njegove snaje Merime na kafu, radile su zajedno u Jugoslovenskoj reviji, pa me povela. Sećam se ružičnjaka, ali da sam morao da budem tih jer je Leka čitao novine na terasi. Igrao sam se sa Anjom, nadam se da je to ona bila. Ni ne sećam se više, svakako devojčica - veli nam.

NAPOLJU SMO PRIČALI, NIKAD UNUTRA

Merima Ranković upoznala je Milivoja Miću Rankovića 1968, kad je porodica već bila prokazana. Udala se, i mimo upozorenja mnogih, za njega. I živela teret prezimena Ranković.

- Mića je 1981. bio u Bagdadu, a ja s decom u Beogradu. Nismo stanovali daleko od vile. Petkom uveče smo gledali neku poljsku špijunsku seriju. Jedno veče oko ponoći krenula sam kući, vozim, ispred mene se pojavljuju milicijska kola: "Da vam kažem, drug i ja smo saznali da su veliki neredi na Kosovu. Vratite se, pa kažite svekru da ta grupa ima plan da dođe i do Rankovića. Tako da obavezno zatvori vrata i da neko vreme ne izlazi." Vratila sam se, kucala, izašli smo. Napolju smo pričali, nikad unutra - ispričala je Merima Miri Adanji Polak, pa dodala da su ćerke Saša (Aleksandra) i Anja (poznata novinarka) bile drugi i treći razred, te da joj je milicajac i ovo rekao: "Odvedite decu kod svoje majke, neka ovih danas ne idu u školu, pa ćemo se čuti."

Dve godine kasnije, u gunguli na Rankovićevoj sahrani, iz kordona milicije Merimi se javio jedan čovek: "Ja sam, Dragan, zar se ne sećate, rekao sam vam za nerede..."

I posle Lekine smrti porodica je ostala u istoj vili, koja je, inače, nakon Drugog svetskog rata nacionalizovana.

- Izbacivanje iz kuće nastupilo je dosta kasnije. Apsurdna situacija, potpuno nepotrebna. Ta kuća i dan-danas stoji kao ukleta, potpuno napuštena, bez ijedne jedine duše, okružena džunglom. Pokušavali smo da je otkupimo. Država je u tom trenu dala 1.500 kuća i stanova na otkup. Međutim, postojao je spisak od prvo 18, pa 12 imena onih koji ne mogu da je otkupe. Nije se radilo o površini, da li je vila ili stan, jednostavno samo prezimena koja to ne mogu. Svaka diskusija, svako pitanje od Ministarstva pravde pa nadalje. Ne razumemo zašto, ali tako je - rekao je mlađi Lekin sin Slobodan Ranković pre neki dan za RTS.

A mi čitavi izlazimo napolje. Pa pored ograde. Skačemo. Na ulici drugi svet. Kafić tik s druge strane. Neki fensi svet. Jutarnja kafica...

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

Bonus video: