"Ja sam Mitić Aleksandar, u martu prošle godine imao sam infarkt. Jednostavno nisam moga ni do daha da dodjem, nisam imao vazduha.“
I Aleksandar je za dlaku mogao da postane deo crne statistike u našoj zemlji, ali na sreću nije. Nije bio srčani bolesnik, ali je kao i mnogi zanemario znakove pored puta, a postojeće simptome pripisivao fizičkom naporu kome je svakodnevno bio izložen.
- To su bili bolovi u rukama, zglobovima tačnije i jedne i druge ruke. Međutim doktor koji je došao rekao mi je da je to posledica oboljenja kičme, tako da nisam uopšte pretpostavio da je to posledica zakrčenja krvnih sudova - rekao je Aleksandar Mitić.
Svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Dodatno zabrinjava činjenica da slabost srca nije rezervisana samo za starije ljude, već iz dana u dan raste i broj mladih sa ozbiljnim srčanim smetnjama, upozoravafju lekari.
- Uvek kada imate glavobolju izmerite pritisak, ukoliko dolazi do varijacije tog pritiska, ukoliko se često izmeri preko 135 sa 85, obavezno se javite lekaru. Ukoliko imate bol u grudima u vidu stezanja, nelagodnosti u grudima obavezno se javite lekaru, ukoliko se češće javlja. Ukoliko imate nepravilan srčani rad, preskakanje u radu srca, lupanje, obavezno se javite lekaru. Izdvojila bih eto ta tri osnovna, koja bi mogla da dolaskom kod lekara da se spreče dalje komplikacije - upozorila je dr Miljana Balević, kardiolog.
Genetika, konzumiranje cigareta, alkohola, neregulisana ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti - samo su neki od okidača za pojavu ovih bolesti. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da stres koji sa sobom nosi užurbani način života, igra podjednako važnu ulogu, sa čime se slažu i psiholozi.
- Bitno je naznačiti da su telo i mozak povezani i da će telo pre odreagovati nego što će to uraditi glava. Moramo biti svesni da se srce formira u telu još pre mozga još u majčinom stomaku i da srce šalje određene vrste impulse. I naravno da utiče na funcionisanje srca i na kardiovaskularni sistem - rekla je Dragana Ivanović, psiholog i psihoterapeut.
Prevencija je ključ u rešavanju ovog problema. Redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, nekonzumiranje duvana, alkohola, slatkiša - neki su od saveta stručnjaka, koji mogu da spreče neželjene posledice.
Ali najpre treba osluškivati sopstveno telo i na prvi signal bilo kakvog problema, obavezno se obratiti lekarima za stručnu pomoć.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
