Da li možete da zamislite da sutra ne morate da idete na posao, da možete da radite i imate šta god vam padne na pamet, i tako svakog dana do kraja života?
Poželite da imate spremljen ručak, očišćenu kuću i namešten krevet - sve to je već urađeno. Sve je robot završio. Snažan razvoj veštačke inteligencije promenio je globalni razvoj i stilove života ljudi. Susrećemo se sa njom mnogo češće nego što to primećujemo.
O razvoju veštačke inteligencije i njenim posledicama govorili su u jutarnjem programu Kurir televizije prof. dr Zorica Mršević, profesorka na Fakultetu za evropske pravno-političke studije i Slobodan Bubnjević sa Instituta za fiziku.
- Ne znam kako će biti u budućnosti, ali sada veštačka inteligencija može da nam pomogne da počnemo da pišemo neki tekst ili govor. Ne moramo da preuzmemo sve ono što nam je Chat GTP napisao na naš upit. Ja ga u poslednje vreme koristim da razbijem ono takozvano prokletstvo belog papira. To znaju svi oni malo stariji koji su nekad uvlačili papir u mašinu ili čak pisali rukom. Vi stanete pred tim belim papirom, imate neku temu koju morate bilo poslovno, bli privatno da obradite i ne ide vam. Imate podatke, ali ta prva rečenica ne ide, teško vam je da je struktuirate - rekla i Mršević i dodala:
- Sada, bilo o čemu da sam pisala prokletstvo belog papira više ne postoji. Samo dam upit i dobijem celu stranu ili jedno tri do četiri pasusa vrlo smislenih, koje naravno ne iskoristim u celini nego mi to da vetar u leđa. Onda ja mogu da koristim svoje podatke i emocije. To nije kraj već početak priče.
Bubnjević se saglasio da je teško prognozirati kako će se stvari odvijati u budućnosti, a potom istakao da mašine mogu zamene ljude u nekim poslovima, ali ne u potpunosti.
- Vrlo je teško govoriti o budućnosti. Odnos čoveka prema veštačkoj inteligenciji je dosta uslovio tehnološki razvoj. O veštačkoj inteligenciji se sada govori, zbog popularnosti Chat GTP-a, ali mi njene alate koristimo već dve decenije, a da to i ne znamo.
- Samo je pitanje kako je definišemo. To je recimo navigacija koja nam pomaže u traženju lokacije, kao i neki od najobčnijih softvera koji se smatraju mekom veštačkom inteligencijom. To nije kao u američkim filmovima kada vidimo robote koji nam služe, već su to različiti uređaji koji nam služe za dobrobt u svakodnevici - rekao je Bubljević i dodao:
- Ako bismo se vratili samo malo u prošlost, i pre IT sektora, od pedesetih godina se zapravo svet pokušavao izboriti sa problemom veštačke inteligencije. Pre nego što smo došli do digitalnih mašina. Sedamdesetih godina nastala je lavina radova koji su ukazivali na opasnost od veštačke inteligencije i zaključeno je da tvrda veštačka inteligencija koja shvata, razume i oseća ne može da se napravi. Sve ide ka tome da će nas mašine odmeniti u nekim poslovima, uglavnom fizički težim, ali razlika između čoveka i robota odnosno mašine će i dalje postojati. Recimo u pisanju i govoru, mašine neće odmeniti profesionalne pisce i novinare, ali im mogu omogućiti da neke stvari rade brže i efikasnije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
