Dvedeset osmog juna 1914. godine, jedan jedini pucanj mladog Gavrila Principa u Sarajevu, izvršio je zamah ka tragičnom sukobu čiji je opseg nadišao sve granice. Iako je moglo biti izbegnuto, Nemačka i Austrougarska su planirale i težile ka ovom događaju.
Na jednoj strani je stajala Antanta, čvrsto okupljena oko Francuske, Rusije i Velike Britanije, dok je na drugoj strani bio Trojni savez, sa Nemačkom, Austrougarskom i Italijom.
Dok su sile Antante težile očuvanju statusa kvo i ravnoteže snaga, Nemačka i Austrougarska su gajile ambicije za promenu stanja u svoju korist.
Ovaj konflikt proizilazi još iz 1887. godine, kada su izbegnute ozbiljne krize koje su mogle izazvati rat sa Rusijom. Ipak, niz ozbiljnih situacija prethodnih godina, uključujući aneksiju Bosne i Hercegovine 1908. godine, kao i poraz Turske u Balkanskim ratovima 1912. godine, dale su novu dinamiku.
Austro-Ugarska je tražila izgovor za intervenciju protiv Srbije, dobivši bezuslovnu podršku Nemačke. Čvrst stav Britanije protiv rušenja ravnoteže na kontinentu usporio je, ali nije zaustavio, ratne planove Nemačke.
Opasnost od rastuće Rusije je nagnala Nemačku i Austro-Ugarsku da se žure; stvarale su se situacije kao okidači, poput ultimatuma Srbiji sa neprihvatljivim zahtevima.
Rusija je pokušavala vojnim merama odvratiti Austrougarsku, dok je sama razmatrala opštu mobilizaciju nakon bombardovanja Beograda.
Nemački kajzer i njegovo okruženje pripremali su se za ovaj sukob od 1895. godine, dok je sam general Konrad von Hetzendorf 24 puta isticao potrebu vojne intervencije protiv Kraljevine Srbije.
Suočeni sa propagandom o ratu kao pravednom činu, Berlin i Beč su odjekivali rečenicom "Sad ili nikad".
Pogrešna procena sopstvene moći i potcenjivanje protivnika doveli su Evropu u katastrofu Prvog svetskog rata, čije posledice traju do danas. Ova bolna lekcija i danas nas podseća na potrebu za diplomatijom i pravednošću u međunarodnim odnosima, koje nikada ne manjka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
