Očevi milenijalci, odnosno oni rođeni u periodu od 1981. do 1996. godine, provode tri puta više vremena sa svojom decom u poređenju s njihovim očevima, a pored toga provode i duplo više vremena radeći kućne poslove nego što su to činili njihove tate, pokazuju istraživanja!
Većina milenijalaca razlikuje se od svojih prethodnika, generacije X (ljudi rođeni između 1965. i 1980. godine) i generacije Bebi bum (osobe rođene od 1946. do 1964. godine), a posebno u aspektu roditeljstva.
Oni su prva generacija koja je živela s računarima, pametnim telefonima, internetom i globalnim protokom informacija, a mnogi očevi milenijalci uzimaju poruke iz svog odrastanja i primenjuje ih u praksi odgajanja dece.
Bolji partneri
Savremeni očevi ozbiljno shvataju roditeljstvo, prema istraživanjima, oni provode tri puta više vremena sa svojom decom nego muškarci pre dve generacije. Pored toga, oni žele biti bolji partneri majkama svoje dece, preuzimajući više odgovornosti u kući i prema deci.
BROJKE
- 43% očeva nikada nije promenilo pelenu svom detetu (istraživanje iz 1982. godine)
- 30 minuta više očevi milenijalci provode radeći kućne poslove od svojih očeva
Prema podacima jednog istraživanja iz 1982. godine, 43% očeva je priznalo da nikada nije promenilo pelenu svom detetu. Poslednjih godina taj broj je pao na oko 3%, a istraživanja pokazuju da, kada tate oblače pelene i kupaju svoje bebe, odnos oca i deteta postaje sve jači kako dete raste.
Pored toga, istraživanja pokazuju i da savremene tate posvećuju 30 minuta više svakodnevnim kućnim poslovima nego njihovi očevi. Trend da tate pomažu više suprugama u kućnim poslovima nije dobar samo za decu, već i za brakove.
Porodični psihoterapeut Radmila Vulić Bojović ističe za Kurir da su to ohrabrujući podaci koji govore o tome, što se vidi i u praksi, da se uloga oca promenila i modifikovala.
- To govori o tome da se stvaraju drugačiji uzori i modeli i da to može imati samo pozitivne odraze na decu, kao i na brak. To je dosta kompleksno, pogotovo u našoj kulturi, gde je nekako uloga žene i majke bila neprikosnovena. Sada je to podeljeno, ja svakako verujem da je za porodicu kao takvu i za odnose uvek bolji veći stepen uključenosti - navodi ona.
DRUGAČIJE OKOLNOSTI
Suština je baviti se decom
Sociolog Bojan Panaotović napominje da ova istraživanja ne znače da su ranije očevi bili lošiji. - Nekada su bile drugačije okolnosti. Trgovci su išli na put vozilima koja nisu moderna, pa su se vraćali kući posle 10 dana, radili su i u poljima... Suština roditeljstva je u tome da se bavite decom, a ne da ga prepustite drugima, roditelj je taj koji je ključan - naveo je on.
Zajedničko iskustvo
Sociolog Bojan Panaotović naglašava da je to veoma dobra, pozitivna i ohrabrujuća činjenica, ukoliko je to zaista tako.
- Ništa ne može zameniti brigu, reč, usmerenje i ljubav roditelja, kako majke, tako i oca. Nema tog vrtića koji može da zameni ulogu majke i oca, osim u slučajevima nasilnih, neodgovornih i loših roditelja, onda je bolje biti i u nekom svratištu. Odlična je stvar da očevi provode tri puta više vremena s decom, ali nije suština samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu i kako ste proveli vreme s decom - napominje Panaotović.
Kaže da nije isto ako su sedeli u sobi gledajući ekrane i ako su, recimo, igrali fudbal ili skuvali čaj.
- Deca pamte zajednički proživljeno iskustvo s roditeljima. Po mom sudu bolje je zajedno provedeno vreme ikakvo, nego nikakvo, jer dete ne treba da raste uz saznanje da roditelji nisu prisutni - naglasio je sagovornik Kurira.
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
